​

• Размислите о наставнику или ментору који је ефикасно комуницирао. Шта је њихову комуникацију учинило позитивном?
• Поделите одговоре наглас и напишите кључне особине на табли.
• https://www.menti.com/alrw48rj7vpo?source=qr-page

Дефиниција комуникације:

Комуникација је процес којим се информације размењују између појединаца путем заједничког система симбола, знакова или понашања. У школама је добра комуникација неопходна за изградњу односа поверења који побољшавају академске, друштвене и емоционалне вештине ученика.

Комуникација као двосмерни процес:

• Комуникација није само говорење, већ и слушање. У школама је важно да комуникација буде реципрочна између наставника и ученика, као и између ученика.
• Добра комуникација подстиче разумевање и ангажовање, осигуравајући да се информације јасно деле и да се све стране осећају саслушаним.

Компоненте комуникационог процеса:

Вербалне поруке

• Језик и искуство утичу на комуникацију (семантику).
• Културне референце, сленг и жаргон могу створити баријере.
• Чак и заједнички језик може довести до неспоразума (нпр. неко ко није упознат са интернетом можда не разуме „гуглај“).

Невербалне поруке (говор тела)

• Невербална комуникација укључује изразе лица, тон гласа, темпо, држање тела…
• Студије сугеришу да је утицај комуникације:
• 55% говор тела
• 38% тон гласа
• 7% изговорених речи

Ефикасна комуникација је неопходна у школском окружењу, било да је у питању између наставника и ученика, особља или родитеља. Међутим, разне препреке могу отежати разумевање.

• Жаргон – „Наставници и особље понекад користе сложене академске или административне термине које ученици или родитељи можда не разумеју. Уместо тога, требало би да објаснимо ствари јасним, једноставним језиком. На пример, уместо „формативне процене“, реците „кратки квиз за проверу вашег напретка“.“
• Недостатак пажње – „Ученици могу имати потешкоћа да обрате пажњу ако су часови пребрзи, монотони или преоптерећујући. Занимљиве методе наставе, интерактивне дискусије и провера разумевања помажу ученицима да остану фокусирани.“
• Бука и ометања – „Бучна учионица може отежати ученицима концентрацију. Минимизирање позадинске буке и обезбеђивање структурираног окружења за учење помаже у побољшању комуникације.“
• Језичке разлике – „Не говоре сви ученици течно истим језиком. Коришћење визуелних помагала, вршњачке подршке и преводилаца када је потребно осигурава да сви ученици разумеју градиво.“
• Културна уверења – „Различите културе имају различите начине изражавања емоција, учешћа у дискусијама или реаговања на ауторитете. Разумевање и поштовање ових разлика подстиче инклузивнију учионицу.“
• Психолошке баријере – „Стрес, анксиозност или личне борбе могу утицати на способност ученика да комуницира. Стварање подржавајућег и непристрасног простора подстиче ученике да се изразе.“

Стилови комуникације

• Пасивна комуникација: Пасивна комуникација је стил у коме особа даје приоритет туђим правима, потребама и жељама у односу на своје. Често избегава изражавање својих мишљења, потреба или осећања како би спречила сукоб или нелагодност.
• Агресивна комуникација: Агресивна комуникација је стил у којем особа даје приоритет сопственим потребама, правима и мишљењима у односу на друге, често на насилан или доминантан начин. Овај приступ може укључивати игнорисање туђих осећања, прекидање, критиковање или коришћење застрашивања да би се постигло оно што она жели.
• Асертивна комуникација: Балансирање поштовања личних и туђих права.
• Користи „Ја“ изјаве да изрази забринутост без окривљавања.
• Пример: Уместо: „Увек касниш! Немаш поштовања према мом часу.“

Реци: „Приметио/ла сам да касниш. Да ли те нешто спречава да стигнеш на време?“

• Свака група ће добити један сценарио. За сваки сценарио, одвојите тренутак да разговарате о њему и преформулишете реченицу у асертивну изјаву (на начин који поштује и потребе говорника и осећања друге особе).
• Користите ове водеће принципе:
• Фокусирајте се на оно што вам је потребно или како се осећате.
• Избегавајте окривљавање друге особе или коришћење генерализација.
• Понудите решења или поставите питања како бисте решили проблем.
• Будите свесни свог тона, говора тела и начина на који преносите поруку.

Дискусија:

• После сваке игре улога, одвојите тренутак да поделите повратне информације. Да ли је нова формулација учинила поруку јаснијом или емпатичнијом? Да ли је приступ деловао вероватније да ће подстаћи сарадњу или разумевање?

Групе образаца:

Поделите се у групе од 3-4 наставника. Вежбаћете како да преформулишете одређене фразе да би звучале асертивније.

• Сценарио 1:

Оригинал: „Никад не обраћаш пажњу! Престани да машташ и фокусирај се.“

• Сценарио 2:

Оригинал: „Твој домаћи задатак је увек непотпун. Једноставно те није брига!“

• Сценарио 3:

Оригинал: „Ако наставиш да причаш, послаћу те напоље!“

• Сценарио 4:

Оригинал: „Престани да се жалиш! Тако једноставно је.“

Стилови комуникације

• Ефикасна комуникација значи комуникацију која је јасна, делотворна и прикладна ситуацији. Она осигурава да се порука разуме и помаже у постизању жељеног циља.
• Позитивна комуникација се фокусира на јасноћу, поштовање и отвореност приликом преношења поруке. Ради се о томе да интеракција буде конструктивна и охрабрујућа.

Вежбање

• У којој ситуацији ви као наставник треба да користите ефикасну комуникацију?
• У којим ситуацијама треба користити позитивну комуникацију?

​

​

Позитивна комуникација

односи се на размену информација на јасан, поштујући и отворен начин. То подразумева активно слушање, отворено изражавање мисли и осећања и неговање инклузивног окружења у којем се сви учесници осећају цењеним и схваћеним. Ова врста комуникације промовише међусобно поштовање, унапређује односе и подстиче сарадњу у различитим окружењима, укључујући образовна окружења.

А. Јасноћа

• Дефиниција: Бити концизан, организован и користити језик прилагођен узрасту.
• Пример: Наставник даје јасна упутства за групни пројекат.
• Мини-активност: У паровима, вежбајте преформулисање сложене инструкције у једноставнију.

Комплексна инструкција

Молимо вас да свој истраживачки рад предате до краја недеље, пратећи наведене смернице у вези са форматирањем, дужином и стилом цитирања.

Задатак: Напишите у поље за ћаскање како бисте преформулисали ову реченицу да би била јаснија.

Б. Поштовање

• Дефиниција: Вредновање гласа сваког ученика, избегавање осуђивања и коришћење активног слушања.
• Пример: Наставник слуша без прекидања или одбацивања идеја.
• Питање за дискусију: Како исказивање поштовања утиче на ангажовање ученика?

Ц. Отвореност

• Дефиниција: Стварање безбедног простора за дијалог и повратне информације, где се ученици осећају пријатно делећи своје идеје без страха од осуде.
• Пример: Наставник активно подстиче питања, промовише радозналост и показује спремност да саслуша сва мишљења.
• Вежба: У разговору запишите како бисте позвали ученике да допринесу својим идејама када одлучују о активности на екскурзији.

​

• Заједнички успоставите норме у учионици.
• Славите разноликост и подстичите различите перспективе.
• Поделите одговоре у „шетњи галеријом“ по просторији.

2. Емпатија у образовању: Разумевање и реаговање на потребе ученика

​

Циљ:

До краја овог курса, учесници ће:

• Разумети улогу емпатије у образовању, посебно у разноликим учионицама.
• Научите стратегије за емпатично слушање и реаговање на емоционалне и академске потребе.
• Истражите како емпатија подстиче смислене односе и побољшава резултате ученика.

Активност: Лична рефлексија

• Хајде да поделимо: Сетите се тренутка када вам је неко показао емпатију. Како је то утицало на вас?

​

Шта је емпатија?

​

Емпатија је способност разумевања и дељења осећања другог, стварајући везу.

• Видео: https://www.youtube.com/watch?v=1Evwgu369Jw

Зашто је важно?

• Гради поверење и однос.
• Помаже наставницима да разумеју различите перспективе ученика.
• Подржава социјално-емоционални и академски развој.

Предности емпатије у образовању

​

Која је по вашем мишљењу најважнија корист од емпатије? (Опције: Односи између ученика и наставника, Унапређено учење, Културно одговорна настава, Смањени проблеми у понашању, Емоционална подршка)

​

• Побољшани односи између ученика и наставника: Емпатија подстиче међусобно поштовање и разумевање.
• Побољшава учење: Ученици се осећају подржано и вероватније је да ће се укључити у учење.
• Културно одговорна настава: Емпатија помаже наставницима да поштују и цене културне разлике.
• Смањени проблеми у понашању: Разумевање осећања ученика може помоћи у спречавању сукоба.
• Емоционална подршка: Емпатија ствара безбедан простор за ученике да изразе своје емоције.

Емпатија у разноврсним учионицама

​

Шта подразумевам под разноврсном учионицом?

​

• Разумевање различитих перспектива: Емпатија омогућава наставницима да виде ситуације из перспективе ученика.
• Културно инклузивно окружење: Наставници који практикују емпатију стварају учионицу која поштује све културе.
• Прилагођена подршка: Емпатија помаже наставницима да идентификују и одговоре на индивидуалне потребе ученика.
• Смањење разлика: Емпатија подстиче наставнике да размисле о несвесним предрасудама и да их смање
• Промовисање равноправности: Емпатија осигурава да се сви ученици осећају цењеним и укљученим, без обзира на порекло.

Пример једне стратегије наставе засноване на емпатији: Играње улога

​

Играње улога: Коришћење играња улога како би се помогло ученицима да разумеју различита гледишта.

Персонализовано учење: Прилагођавање часова индивидуалним потребама ученика.

Отворени дијалог: Подстицање ученика да поделе своја искуства и перспективе.

Колаборативно учење: Групне активности које промовишу међусобно разумевање и сарадњу.

Повратне информације и рефлексија: Пружање промишљених, емпатичних повратних информација ради подршке расту ученика.

Активност размене идеја. Волео бих да свако од вас одвоји тренутак да размисли о једној стратегији заснованој на емпатији коју би могао да примени у сопственој настави или учењу. То може бити нешто о чему смо управо разговарали или идеја коју сте видели да функционише у свом искуству.

Када смислите стратегију, поделите је у ћаскању.

Одговарање на академске потребе са емпатијом

• Разумевање основних узрока: Пре него што се позабавите академским успехом, схватите да ли емоционални фактори утичу на учење.
• Персонализовани приступ: Прилагодите свој одговор јединственој академској и емоционалној ситуацији ученика (нпр. „Хајде да смислимо план који вам одговара“).
• Позитивно појачање: Фокусирајте се на снаге пре него што се позабавите областима побољшања, што повећава самопоуздање ученика.
• Заједничко решавање проблема: Радите са ученицима како бисте пронашли решења која задовољавају и емоционалне и академске потребе (нпр. „Како мислите да можемо заједно да решимо овај задатак?“).
• Праћење: Редовно проверавајте са ученицима како бисте осигурали континуирану подршку и напредак.

Активност: Групна брејнсторминг (5 мин)

• Поделите се у мање групе и размотрите стратегије за емпатичну подршку ученику који не успева у школовању због личних изазова.
• Поделите идеје своје групе у ћаскању.

Теорија вишеструких интелигенција Хауарда Гарднера

​

Активност:

• Питање: „Какав је осећај када вас неко заиста слуша? Како то утиче на вашу спремност да комуницирате?“
• Парови дискутују, а затим деле одговоре са групом.
• Напишите кључна осећања (нпр. цењен, поштован, чувен) на табли.

Активно слушање је комуникацијска пракса у којој се појединац намерно и аутентично концентрише на другу особу како би изразио искрено интересовање. У активном слушању, слушалац оставља по страни било какве судове како би се истински фокусирао на оно што друга особа има да каже.

• Као едукатори, активно слушање може помоћи у стварању простора у којем ученици могу јасније размишљати о томе шта говоре и мисле.
• Активно слушање може бити моћно средство за успостављање бриге за све ученике и олакшавање студентске агенције, као и за подршку инклузивном наставном окружењу (Rogers, Lyon, & Tausch, 2014).
• Активним слушањем ученика, наставници им показују да су њихове мисли и искуства важни. Такође промовишу равноправност у учионици.

​

Разумевање како се неко осећа почиње слушањем, али такође захтева да погледате даље од речи које изговарају и да идентификујете емоције које изражавају. Ово је познато као емпатично слушање. Емпатично слушање захтева да пратимо особу у њеним тренуцима туге, патње, самоспознаје, изазова или радости.

Принцип 1 – Избегавајте ометања

• Ометања прекидају везу и чине да се говорник осећа неважним.
• Утишајте телефон, одржавајте контакт очима и избегавајте обављање више задатака истовремено.
• Посветите пуну пажњу говорнику.

Принцип 2 – Будите пажљиви према емоционалним знаковима

• Невербална комуникација чини око 70% интеракције.
• Неко ко каже „Добро сам“ док гледа доле и избегава контакт очима може указивати на супротно.
• Улога наставника: Препознати знаке и покушати протумачити њихове емоције или им помоћи да моделирају понашање попут врпољења, недостатка контакта очима или изненадне тишине...

Принцип 3 – Прилагодите одговоре на основу емоција

• Да ли сте икада приметили како ученик може изразити узбуђење или фрустрацију и како наш одговор може потврдити или оповргнути та осећања?
• Потврдите емоције опонашајући тон говорника.
• Пример:
• Ако је неко узбуђен, покажите ентузијазам.
• Ако је неко узнемирен, користите смирен и саосећајан тон.
• Практични савет: Користите изразе лица, гестове и тон који су у складу са њиховим емоцијама.

Принцип 4 – Позовите их да се отворе

• Подстакните дељење кроз питања отвореног типа.
• Примери питања:
• „Шта се дешава?“
• „Да ли желиш да разговарамо о томе?“
• Зашто функционише: Ствара безбедан простор где се осећају саслушаним и поштованим.

Принцип 5 – Микровалидација понуде

• Мале афирмације показују разумевање и граде поверење.
• Примери валидационих фраза:
• „То има смисла.“
• „И ја бих се осећао исто.“
• „То звучи узбудљиво!“

Принцип 6 – Поштујте емоционална стања

• Прилагодите свој одговор емоционалном стању говорника.
• Пример:
• Ако је неко тужан, избегавајте да кажете „Развесели се“. Уместо тога, користите нежан, разумевајући тон.
• Ако је неко срећан, одразите његову радост својом енергијом и изразима лица.

Принцип 7 – Саосећање изван речи

• Протумачите неизречене емоције и реагујте пажљиво.
• Пример емпатичне реакције:

​

• „Изгледа као да те нешто мучи. Ту сам да те саслушам ако желиш да разговарамо.“

Принцип 8 – Користите вештине активног слушања

• Технике:

​

• Парафраза: „Дакле, оно што чујем је...“
• Одразите осећања: „Делујете фрустрирано јер...“
• Избегавајте прекидање: Показује поштовање према њиховом гласу и времену

Закључак – Зашто је емпатично слушање важно

• Кључне закључке:

​

• Гради поверење, разумевање и повезаност.
• Помаже у стварању подржавајућих односа између наставника и ученика, као и међу вршњацима.
• Води до дубљих, смисленијих разговора.

Картица сценарија 2: Сценарио социјалне анксиозности:

Ученица по имену Миа је била необично тиха током групних дискусија. Када се распитате насамо, Миа каже: „Осећам се као да никога заправо није брига шта кажем. Плашим се да ћу рећи нешто погрешно и да ће се сви смејати.“

• Вежбајте емпатично слушање:
• Покажите Мији да слушате (нпр., успоставите контакт очима, климните главом).
• Осврни се (нпр. „Звучи као да си нервозан/а због тога што ћеш проговорити.“).
• Понудите подржавајући, отворен одговор (нпр. „Можете ли ми рећи више о томе како вам се чини групни рад?“).

Валидација у активном слушању подразумева признавање и потврђивање емоција, искустава или ставова говорника. То је кључна компонента изградње поверења и неговања смислених разговора.

Кључни елементи ефикасне валидације:

• Идентификација одређене емоције: Препознавање и именовање тачног осећаја који неко доживљава.
• Образложење: Признавање да је њихова емоционална реакција разумљива с обзиром на околности.

Пример 1.

Замислите да ручате са колегиницом која делује расејано и често проверава телефон. Када је питате, она открива да је забринута јер се њена ћерка није јавила како се очекивало после плесне пробе.

Потврђујући одговор може бити:

„Разумем зашто си забринут/а, посебно зато што је рекла да ће позвати пре сат времена.“ Овај одговор:

• Идентификује емоцију (бригу).
• Даје образложење (прошло је дуже него што се очекивало, а да се она није јавила).

ВАЛИДАЦИЈА ОДГОВОРА

​

Наравно, постоје безбројни начини за потврђивање. Све док другој особи показујете да препознајете и прихватате њене емоције, ви је потврђујете. Било који од следећих коментара би био потврђујући у одговарајућем контексту:

• „Вау, то би било збуњујуће.“
• „Он је то стварно рекао? И ја бих се наљутио!“
• „Ах, то је тако тужно.“

Поништавање одмора

Поништавајући одговори, иако често добронамерни, одбацују емоције сугеришући да их не треба осећати (нпр. „Не плачи“ или „Не треба да бринеш“). Друштво ово појачава тако што одређене емоције означава као „лоше“, што наводи људе да се осећају стидно или погрешно због тога што их доживљавају. Емоције нису ни добре ни лоше – оне су природне реакције на ситуације, а начин на који их тумачимо и делујемо на основу њих је битан. Поништавање емоција поткопава валидацију, често погоршава стрес и чини да се људи осећају нечувено.

„Бићеш добро.“ „Могло би бити и горе!“ „Барем није [попуните празнину].“

НЕВАЖЕЋИ ОДГОВОР

Немој бити! Бићеш сјајан. Сигуран сам у то.“ VS.

ВАЛИДАЦИЈА ОДГОВОРА

„Не кривим те! Ово је тежак час!“

Вежбање у собама за одмор (10 мин)

Улазите у учионицу и примећујете да су ваши ученици расејани и помало узнемирени.

Питате шта није у реду, а они вам кажу да је њихов наставник математике померио завршни тест за недељу дана. Осећају се неспремно и забринуто. Како бисте ви одговорили?

• Шта бисте ви урадили?
• Шта бисте им рекли?
• Напишите своје одговоре тако што ћете идентификовати емоцију и образложити је.

Након што сте саслушали и потврдили другу особу, можда ћете моћи да понудите савет, повратне информације или охрабрење — ако је то прикладно. Шта значи „прикладно“ у овом контексту? Није свака ситуација потребна за повратним информацијама. У ствари, већина свакодневних прилика за потврду неће захтевати повратне информације. Када се укаже прилика за давање савета, кључно је прво проценити да ли је друга особа отворена да га саслуша.

Приступ бр. 1: Питајте шта желе од вас

• Ако неко подели тешко искуство или емоцију, можда не тражи одмах савет. Уместо претпоставке, понудите фразе попут:
• "Како могу да помогнем?"
• "Да ли постоји нешто што могу да урадим?"
• Често ће изразити шта им је потребно, било да је то савет или једноставно ухо за слушање.
• Много пута је довољно само бити присутан и потврђивати њихова осећања.
• Примери одговора:
• „Само то што си слушао/слушала је било од помоћи.“
• „Мислим да сам сада схватио, хвала.“

Приступ бр. 2: Питајте пре него што понудите повратне информације

• Ако осећате потребу да поделите своје мисли, али не желите да претпостављате, прво затражите дозволу.
• Користите фразе попут:
• "Могу ли да поделим своје мисли?"
• „Да ли бисте желели моје мишљење?“
• Овакав приступ признаје њихову аутономију и подстиче отворену, подржавајућу комуникацију.

Изузеци при раду са децом

• Иако је тражење дозволе за давање савета корисно у већини ситуација, постоје случајеви када су нежељене повратне информације неопходне.
• Наставници имају дужност да воде, подржавају и подучавају, чак и ако ученици експлицитно не траже помоћ.
• Примери када треба дати непожељне повратне информације:
• Обезбеђивање безбедности – Ако би поступци ученика могли довести до штете.
• Решавање проблема ометајућег понашања – Одржавање структурираног окружења за учење.
• Академско вођење – Рутинске повратне информације не захтевају увек дозволу.
• Код старијих ученика или младих одраслих, постављање питања пре давања повратних информација подстиче поштовање и позитивну динамику у учионици.
• Пример: „Да ли желите неке предлоге о томе како да приступите овом задатку?“

Сценарио:

Ученик, Алекс, је узнемирен након што је добио ниску оцену на тесту. Алекс каже: „Учио сам толико напорно, али није помогло. Осећам се као да ово никада нећу урадити како треба.“

Сценарио:

Замислите да сте ви наставник у овој ситуацији. Алекс је очигледно фрустриран и осећа се поражено.

• Корак 1 - Валидација:

Вежбајте да потврђујете Алексова осећања. Користите фразу сличну оној коју би рекао наставник.

Покушајте да потврда звучи искрено и емпатично.

• Корак 2 - Додатно питање:

Затим, поставите питање које подстиче Алекса да даље истражи проблем. Ваш циљ је да помогнете Алексу да размисли о ситуацији и да дође до решења.

• Играње улога:

У паровима или малим групама, једна особа ће бити наставник, а друга ће бити Алекс. Вежбајте ову размену

АКТИВНОСТ: Можете ли да се сетите ситуације у којој ученик може бити одличан друг из разреда, али не поштује школска правила? Шта можемо да урадимо поводом тога?

Решавање сукоба у учионици

• Подстичите отворену комуникацију

Дозволите ученицима да мирно изразе своја осећања и ставове.

​

• Подучавајте активно слушање

Помозите ученицима да схвате важност слушања других без прекидања.

​

• Фокусирајте се на проблем, а не на особу

Упутите ученике да реше проблем без окривљавања или нападања других.

​

• Промовишите емпатију

Подстакните ученике да сагледају ситуацију из перспективе друге особе.

​

• Пронађите решење у ком сви добијају

Радите заједно како бисте створили праведно решење које ће користити свима укљученима.

​

А. Уобичајене препреке

• Примери:
• Језичке разлике.
• Невербална погрешна комуникација (гестови, контакт очима).
• Културне норме око говора и слушања.
• Дискусија: Како се ове препреке могу појавити у учионици?

Б. Утицај препрека

• Дискусија: Са којим изазовима се наставници суочавају када се баве овим препрекама?

А. Употреба јасног и једноставног језика

• Савети:
• Избегавајте жаргон и идиоме.
• Користите визуелне приказе и демонстрације.
• Активност: Препишите сложену инструкцију једноставнијим речима.

Б. Културна осетљивост и свест

• Дискусија: Поштујте културне норме и научите кључне фразе на матерњим језицима ученика.
• Пример: Поздрављање ученика на њиховом матерњем језику као знак поштовања.

C. Подстицање вршњачке подршке и сарадње

• Стратегија: Упарите ученике са језичким другарима или малим групама.
• Активност: Одиграјте улоге како вршњак може да подржи ученика са ограниченим језичким вештинама.

D. Укључивање мултимодалне комуникације

• Савети:
• Користите гестове, слике и алате за дигитално превођење.
• Подстаћи ученике да се креативно изразе (цртежи, играње улога).

Играње улога засновано на сценарију:

• Сценарији:
1. Студент који је нов у земљи и слабо говори енглески.
2. Групни пројекат где се културне норме о изражавању разликују.
• У тројкама вежбајте стратегије за превазилажење ових препрека. Једна особа игра наставника, једна ученика, а једна посматрача.

Дебрифинг: Разговарајте о томе шта је функционисало, а шта би се могло побољшати.

• Дискусија: Како решавање комуникацијских баријера може побољшати равноправност и учење у учионици?
• Подстицај за рефлексију: Запишите једну стратегију коју ћете користити да бисте подржали ученике који се суочавају са комуникацијским изазовима.
• Ресурс за понети:

Обезбедите материјал са поједностављеним смерницама за комуникацију, саветима за културну осетљивост и листом корисних вишејезичних фраза.

​

Молимо вас да нам оставите своје повратне информације!