„NEVIDLJIVI UBICA“

Anja Balac VIII-2

Moja pretpostavka

• Moja pretpostavka je da je zagadjenost vazduha veca u vecim gradovima zbog vise fabrika I ostalih zagadjivaca vazduha.
• Takodje mislim da brzina vetra pozitivno utice na zagadjenost vazduha, sto je vetar brzi to je zagadjenost vazduha manja.

NEKAD - SAD

Svrha ogleda

• Svrha ovog ogleda je da merimo I prikazemo zagadjenost vazduha I brzinu vetra u nasem gradu.

​

• Kako bi izmerili zagadjenost vazduha I brzinu vetra koristili smo AirVisual aplikaciju I anemometer.
• Anemometar je uredjaj koji meri koliko brzo duva vetar.
• On je jedan od najvaznijih instrumenata koji se mogu naci u meteoroloskoj stanici.
• Meteoroloski anemometri prevode okrete po minutu u metre u sekundi (ili kilometre na cas).

Potreban materijal za anemometar:

-cvrsta površina – karton ili cigla

-glina ili plastelin

-zaostrena olovka sa gumicom na vrhu

-velika pribadaca

-makaze

-heftalica(u mom slucaju topli lepak)

-lenjir

-dve trake krutog kartona

-4 male papirne ili plasticne case

-marker

MOJ MATERIJAL

Pravljenje anemometra

• Da bi case bile lakse potrebno je da prvo isecemo izvrnute krajeve case.
• Obojite unutrasnjost jedne case sa markerom.

​

• Dva kartona namestiti da stoje kao znak plus (+) a zatim ih priheftati (ili zalepiti lepkom).
• Uzeti lenjir i olovku I povuci linije od mesta gde se spajaju trake od kartona pa sve do suprotnog kraja.(Tacno na liniji gde se ove linije ukrste bice centar krasta.)
• Zalepite plasticne case na krajeve kartonskih traka.Mora se voditi racuna da sve case bidu okrenute u istom smeru.

• Progurati probadacu kroz centar krsta I prcvrstiti kartonski krst sa casama za gumicu koja je na olovci.(Dunuti u case I videti da li mogu nesmetano da se vrte.)

​

​

• Pstaviti glinu na cvrstu podlogu I zabosti zaostren vrh olovke tako da moze da stiji uspravno.

​

Merenje brzine anemometrom

Anemometar ne moze reci tacnu brzinu vetra u m/s,ali moze dati ideju koliko brzo duva vetar.

Svakoga dana u isto vreme treba izneti svoj anemometer napolje i

gledati koliko obidje krugova obojena casa tokom jedne minute.

Meteoroloski anemometri prevode okrete po minutu u metre u sekundi ili kilometre na cas.

Brzinu vetra koju ste dobili u obrtajima u minuti prevesti u metre u sekundi.To cete uraditi tako sto broj obrtaja u minuti podelimo sa 60. Tako dobijenu brzinu u m/s zatim izrazi u km/h.

Belezite brzinu vetra koju ste izmerili svakog dana.

Pitanja:

1. Tabelarno i graficki predstavi kako se menjala zagadjenost vazduha tokom perioda u kom si vrsio merenje.

2.Tabelarno i graficki predstavi kako se menjala brzina vetra tokom perioda u kom si vrsio merenje.

3. Istrazi sta sve dovodi do zagadjenosti vazduha.

4. Kako brzina vetra utice na zagadjenost vazduha?

5. Istrazi koje cestice zagadjivači se nalaze u vazduhu.

6.Kako zagadjenost vazduha utice na ljudski organizam?

7. Predlozi kako bi se moglo uticati na smanjenje zagadjenosti vazduha.

​

DANI:

ZAGADJENOST:

Zagadjenost vazduha

Novi Sad

DANI:

ZAGADJENOST:

Beocin

DANI:

BRZINA VETRA IZMERENA APLIKACIJOM:

BRZINA VETRA IZMERENA NASIM ANEMOMETROM:

Brzina vetra

Novi Sad

Beocin

DANI:

BRZINA VETRA IZMERENA APLIKACIJOM:

Zakljucak I odgovori na pitanja

1. Izvori zagadjivanja vazduha su brojni.Oni se dele se na:prirodne I vestacke-antropogene (stvorene ljudskom delatnoscu). Do zagadjenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske cestice oslobadjaju u Zemljinu atmosferu, sto izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha. Saobracaj i industrija su osnovni izvori zagadjenja vazduha.Ljudi zagadjuju vazduh na mnogo nacina: paljenjem suma radi oslobadjanja poljoprivrednog zemljista, voznjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domacinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagadjenja je potreba coveka za energijom koja se dobija na racun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.
2. Brzina vetra dosta utice na zagadjenost vazduha.Sto je brzina veca to je vazduh cistiji.Kada je vazduh brzi on ,,odnosi,, vise gasova ,cestica I prasine I tako cisti vazduh.
3. Cestice koje najcesce zagadjuju vazduh su I cestice metana,ugljen-monoksida, ugljen-dioksida, sumpor-dioksida,zive i oksidi azota.Vazduh takodje zagadjuju cestice prasine,cadji i.Cestice koje najcesce zagadjuju vazduh su cestice cadji I pepela. PM 2.5 čestice koje veoma lako dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teske metele I izazivaju bolesti.
4. Zagadjenje vazduha ja vazan faktor rizika po zdravlje u Evropi i sirom sveta. Evropskoj uniji (EU) 400.000 ljudi strada od prerane smrti.Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predviđa da će 2050. godine na globalnom nivou zagađenje spoljašnjeg vazduha biti najveći uzrok smrti povezanih sa ekološkim uslovima.Pored toga, zagađenje vazduha je klasifikovano i kao vodeći ekološki uzrok za rak. U 2010. g. procenjeno je da je više od 10.000 osoba u Srbiji umrlo prevremeno zbog izloženosti suspendovanim česticama i ozonu. To je druga po redu najveća stopa prevremenih smrti zbog zagađenja vazduha u Evropi.

5.Jedan efikasan nacin je sadnja drveca.Studije pokazuju da sadnja drveca smanjuje zagadjenje za jedan odsto. Cak i to malo smanjenje ima veliki uticaj na zdravlje. Biljke apsorbuju zagadjenje, a to definitivno pomaze poboljsanju kvaliteta vazduha. Sredstva EU ce se usmeravati kroz instrument za pretpristupnu pomoć Evropske komisije (IPA), a bice upotrebljena za kupovinu filtera za elektranu.

Saveti

• Izbegavajte guzve,krenite drugim putem do posla. Savetuje se da se guzve u saobracaju izbegavaju sto zbog zagadjenja, sto zbog nervoze.

​

• Izadjite kada pada kisa.„Kada pada kisa, zagadjenje je smanjeno"U nekim gradovima, poput Pekinga, uvedeni su vestacki tusevi kako bi se smog ocistio.

​

• Verujte nosu i ocima. „Cula nam govore kada smo na losem mestu", ako je zagadjenje veliko, kasalj se javlja, a oci suze.

​