Psihologija I�Red. prof. dr Irena Ristić�Fakultet dramskih umetnosti Univerzitet umetnosti u Beogradu

Pitanja koja su oblikovala savremenu psihologiju

Naše namere i osećanja

- Uvod u psihologiju motivacije i emocija -

​

Letnji semestar školske 2024-25

Tri bloka psihičkih funkcija

Savremeni pristupi: eklekticizam i razlozi

Psihologija motivacije

​

ZAŠTO LJUDI NEŠTO RADE?

Prvi period

FILOZOFSKI

modus eksploracije

(da li je nešto logično/koherentno?)

Drugi period

PSIHOLOŠKI

modus eksploracije, naučni

(da li je nešto potvrđeno�eksperimentima?)

Antička filozofija

• Platon (Fedar)

Razum

Volja

Strast

2000 godina

Izuzetak: EPIKUR - IV vek

STOICI dominiraju!

​

• Ističu princip dužnosti
• Da bi čovek bio slobodan, nužno je sasvim odbaciti strasti.
• Kako? Snagom volje.
• Apatija: vrhunsko stanje duha
• Mudar čovek neće biti emotivno prazan, već će osećati radost i blaženstvo kao “senku strasti”

• Uživanje je najviši oblik dobra.
• Proizilazi iz osnovne linije � života: izbegavanja patnji i � traženja zadovoljstva
• 3 vrste želje
• Život ne treba da bude � ”jagma za uživanjem” jer se� sreća postiže kroz mudrost.
• Dolazi se do ATARAKSIJE – �nepomućenost duha kao posledica nezavisnosti : i od uticaja spoljašnjeg �sveta i od uticaja strasti.

Srednji vek

• Dominacija religioznih misli i verskih dogmi
• Naglašen kontrast između razuma i strasti
• Nagonska i afektivna strana je povezana �sa telom filijalom djavola!
• Sve telesne potrebe vezuju nas za nepostojani fizički svet nasuprot duhovnom usmerenju ka Bogu
• Uslov spasa: askeza, odricanje od telesnog života

Spinoza

• Princip samoodržanja je izvor nagona i afekata, njegova svesna komponenta je osnovni nagon požude (cupiditas). To je aktivan nagon: sve što ga podržava donosi zadovoljstvo; sve što ga koči donosi bol. Nije vezan samo za telesne potrebe već obuhvata i aktivitet duha (npr jačina duše i plemenitost)
• Afekti su vrsta osećanja u kojima “čovek sam sebe doživljava pasivnim i u vlasti spoljašnjih sila”
• Da bi razum kontrolisao afekte – nužno je saznati ih.
• Bog = priroda, najopštiji princip kauzaliteta (determinizam!)

Racionalizam XVII

• Vek prosvećenosti zasnovan na autoritetu nauke i filozofije
• Rene Dekart
• Dualizam tela i duha: materija je u svetu prostiranja i deljivosti, duh je u nedeljivom svetu van prostora.
• Mehanicistički pogled na čovekovo telo: telo je mašina svodiva na zakone fizike!
• Čovekovo ponašanje sastoji se iz dve vrste akcija: mehaničke i racionalne prirode.
• Homo Racionalis:�Po razumu se izdvajamo od životinje!

Romantizam

• Emocije su najvredniji deo čovekove duše.
• Žan-Žak Ruso polazi od ideje Džona Loka: čovek se rađa kao “tabula rasa” društvo ga oblikuje i uništava, stoga se mora vratiti prirodi, ponovo “svet osetiti”
• Ideja o “plemenitom divljaku”
• Socijalne implikacije: �- razvoj nacionalizma�- estetika naspram razuma
• Psihološke implikacije: prihvatanje osećajnosti kao aspekta ličnosti kojeg se ne treba stideti!

O volji

• Kant: volja je slobodna a čovek bira svoju sudbinu (učenje o kategoričkom imperativu)
• Voluntarizam: volja je osnovna funkcija duševnog života iz koje su izvedene sve ostale �(i emocije i kognicija) - glavni pokretač Vunt!
• Šopenhauer: naše iskustvo o našem telu nije ništa drugo do volja. “Nema volje: nema ideje, nema sveta. Pred nama je sasvim sigurno samo ništavilo”

Dva osnovna rešenja?

• DETERMINIZAM čovekovo ponašanje je strogo određeno silama koje na njega deluju a sloboda je samo privid. �

• INDETERMINIZAM� postoji sloboda� pojedinca � u izboru svojih� akcija

Pojmovnik psihologije motivacije

• MOTIV ?
• REFLEKS ?
• INSTINKT ?
• NAGON ?
• POTREBA ?
• ŽELJA ?
• TEŽNJA ?
• NAMERA ?

Motivacija i motivi

• Proces pokretanja aktivnosti čoveka, �njenog usmeravanja na određene objekte i regulisanja aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva = motivacija

​

• Pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka, koje usmeravaju i upravljaju tom aktivnošću = motivi (lat. movere – pokrenuti)

Vrste motiva

• Urođeni (primarni) i stečeni (sekundarni)�u zavisnosti od toga da li počivaju na urođenim ili na stečenim potrebama, odn. u kojoj meri su ključni za egzistenciju čoveka; ���
• Organski i psihološki u zavisnosti od toga da li počivaju na telesnim odn. fiziološkim potrebama ili na psihološkim
• Svesni i nesvesni prema stepenu uvida koji čovek ima o pokretačima sopstvenih aktivnosti
• Unutrašnji i spoljašnji prema izvoru zadovoljenja

Motivacioni ciklus (Kenon 1932)�mehanizam homeostaze – ravnoteže između potrebnog i postojećeg�

• Draž koja narušava �ravnotežu

​

​

• 2 vrste organskih potreba: �- nedostaci: glad, žeđ...�- viškovi: seks, nagon za pražnjenjem...

​

​

• Čitav životni ciklus sastoji se u narušavanju i uspostavljanju ravnoteže