Psihologija I �Red. prof. dr Irena Ristić�Fakultet dramskih umetnosti Univerzitet umetnosti u Beogradu

NADOKNADA NASTAVE ZA ŠKOLSKU 2024-25.

�STAVOVI I PONAŠANJE�

Kada ih i zašto menjamo?

Socijalna kognicija

• Proces selekcije, opažanja, tumačenja i pamćenja informacija o sopstvenom ponašanju i ponašanju drugih
• Atribucija: proces zaključivanja o uzroku tuđeg i/ili sopstvenog ponašanja

Greške u procesu atribucije

• Akcije se mogu razumeti kao posledica:

​

​

​

​

�

• Osnovna greška atribucije: ljudi su skloni da ponašanje drugih tumače kao ispoljavanje ličnih karakteristika pre no kao posledica sredinskih uticaja!
• Sopstveno ponašanje ljudi češće tumače kao ishod delovanja situacionih/sredinskih uticaja

Unutrašnja �dispozicija

Spoljašnja ili situaciona �atribucija

Uticaji kulture

• Kako kulturni činioci deluju na proces zaključivanja o uzrocima nečijeg ponašanja?

​

• Individualizam vs. kolektivizam?

Opažanje uspeha

• Da li uzroke uspeha ili neuspeha treba tražiti u ličnim osobinama ili u svojstvima situacije?
• Da li je uzrok trajan ili promenljiv?
• Kada se nama ili ljudima koje volimo desi nešto �dobro skloni smo da uzrok tražimo u stabilnim dispozicijama. Neuspeh tumačimo promenljivošću spoljašnjih faktora.
• Kod osoba koje ne volimo, proces atribucije teče obrnuto.

Šta su stavovi?

• Relativno trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivanja, osećanja ili tendencije da se preduzmu akcije u odnosu na različite objekte
• Kakva je razlika između stavova i prostih uverenja?
• Šta sve mogu biti objekti stava?

Vrste stavova

• Prema objektu: lični i socijalni
• Prema valenci: pozitivni i negativni
• Prema intenzitetu: snažni i slabi
• Prema nivou obrade: implicitni i eksplicitni

Funkcije stavova

• Saznajna
• Instrumentalna
• Vrednosna
• Odbrambena

Promena stavova

• Stavovi se menjaju na osnovu novih uvida, promene vrednosnog sistema i ako se oceni da bi drugačiji stav bio isplativiji.
• Uloga klasičnog emocionalnog uslovljavanja (Staats & Staats, 1958)
• Uloga instrumentalnog uslovljavanja (Hildum & Brown, 1956)

Teorija kognitivne disonance

• Festinger, 1957
• Simultano postojanje nesaglasnih elemenata u saznajnom procesu (disonanca) uslovljava psihološku neravnotežu i napor osobe da ih bolje usaglasi (redukcija disonance)
• Motivaciona snaga saznajnog nesklada
• Do promene stavova dolazi kada ljudi izvode aktivnosti koje su suprotne od njihovih subjektivnih stavova.
• Primer: dosadan zadatak za 0/1/20 dolara

Stabilnost stavova

• Poznavanje stavova omogućava relativno dobro predviđanje ponašanja drugih ljudi.
• Potvrđivanje stavova: princip samoispunjavajućeg proročanstva �(“Pigmalion u odeljenju”)
• Težnja za samodoslednošću (Lecky, 1954)

� POTRAGA ZA OPTIMALNIM ISKUSTVOM��

Šta je sreća?

Za sada je potvrđeno...

1. 40-50 % sreće je pod našom kontrolom.
2. Novac ne kupuje sreću (dva izuzetka: kada se novac daje/troši na druge ili kada novac unapređuje socijalni status) / lutrija donosi samo kratkotrajnu sreći.
3. Ključni faktor dugotrajne sreće: povezanost.
4. Princip progresa
5. Fokus na iskustvu, ne na stvarima

Šta (ni)je sreća?

• Psihička entropija�2 stanja: dosada i anksioznost

​

• Razlika između zadovoljstva (osećanja prijatnosti) i sreće�
• Svesnost i preuzimanja kontrole u funkciji autoteličkog iskustva: ��FLOW

FLOW – 7 elemenata

1. Jasnoća ciljeva i feedback-a
2. Koncentracija / fokus
3. Izazov u skladu sa veštinama (ono što treba da se uradi je u balansu sa mogućnostima)
4. Oslobađanje od svakodnevnih frustracija i ograničenja (kreiranje novih realnosti: “escape forward”)
5. Paradoks kontrole
6. “Samozaborav” (gubitak ego odbrana i self monitoringa: transcedencija koja dovodi do gratifikacije i jačanja ega)
7. Transformacija vremena

FLOW

Mihaly Csikszentmihalyi , 1998

Ka sklapanju ličnosti: integrativni procesi

Savremeni pristupi: eklekticizam i razlozi

Kognitivna kontrola

Kognitivni stil

Temperament

Hijerarhija motiva

Sistem vrednosti

?