Ритмичка ексцитација срца и поремећаји срчаног ритма

-

​

• У срцу постоји посебан електрогени систем који служи за:
• стварање импулса
• за брзо спровођење тих импулса кроз читаво срце

​

• омогућава скоро истовремену контракцију свих делова комора, што је битно за стварање притиска у њима

​

• подложан је оштећењима изазваним појединим болестима срца, посебно у случају када због ослабњене коронарне циркулације ткива у срцу постану исхемична при чему промена срчаног ритма и редоследа контракције срца могу проузроковатни смрт

​

• синусни чвор (сино-атријумски или S-A чвор) у коме се стварају нормални ритмички импулси

​

• интернодусни путеви који проводе импулсе од синусног чвора до атриовентрикуларног чвора (A-V)

​

• A-V чвор у коме се импулс задржава на путу из преткомора у коморе

​

• A-V сноп, који проводи импулсе из преткомора у коморе

​

• леву и десну грану снопа које се састоји од Пуркињеовх влакана, које проводе срчане импулсе у све делове срчаних комора

Синусни чвор (синоатријални чвор)

• Синусни чвор - мала, спљоштена, елипсоидна трака специјализоваог мишића приближне ширине 3 mm, дужине 15mm и дебљине 1mm, а налази се у горњем постеролатералном зиду десне преткоморе, непосредно испод и мало латерално од ушћа горње шупље вене

​

• Влакна синусног чвора су у директној вези са влакнима петкоморског мишића, тако да се сваки акциони потенцијал који настане у синусном чвору одмах прошири на мишићни зид преткомора

​

Интернодусни путеви и преношење срчаног импулса кроз преткоморе

​

• Завршеци влакана синусног чвора спајају се директно са влакнима преткоморског миокарда

​

• Сходно томе, акциони потенцијали који настају у синусном чвору прелазе у преткоморска мишићна влакна

​

• предњи, средњи и задњи интернодусни путеви

​

• У њима се налазе и специјалиована проводна влакна слична Пуркињијевим влакнима која великом брзином проводе импулсе кроз коморе

​

Пуркињеов систем комора

• Пуркињеова влакна воде од A-V чвора кроз A-V сноп у коморе

​

• Изузев почетног дела ових влакана, где она пролазе атриовентрикуларну фиброзну баријеру, ова влакна имају сасвим другачија функционална својства од влакана у A-V чвору

​

• То су дебела влакна, дебља и од нормалних мишићних влакана комора и проводе акционе потенцијале брзином од 1,5 до 4,0 m/sek, што је 6 пута брже него у обичном коморском мишићу и 150 брже него у влакнима A-V чвора

​

• То могућава да се срчани импулс готово тренутно пренесе кроз читав коморски систем

​

ЕЛЕКТРОКАРДИОГРАМ

• С обзиром на то да телесне течности добро проводе електричне потенцијале, укупне промене потенцијала (које представљају алгебарски збир акционих потенцијала срчаних мишићних влакана) се могу забележити и ван срчаног мишића

​

• Запис ових промена потенцијала током срчаног циклуса назива се електрокардиограм (ЕКГ)

Ектопични фокуси ексцитације

• Кардиомиоцити нормално не окидају импулсе спонтано, а веома је мала могућност спонтаног окидања импулса и у Хисовом снопу и Пуркињеовом систему комора
• Разлог томе је чињеница да је фреквенција побуђивања импулса у SA чвору (нормалан предводник срчаног ритма) значајно већа у односу на фреквенцију спонтаног окидања у Хисовом снопу и Пуркињеовом систему.
• У патолошким стањима, Хис-Пуркињеова влакна, као и кардиомиоцити, могу спонтано да окидају импулсе
• У таквим стањима каже се да је повећан аутоматизам срца

АРИТМИЈЕ ПРЕТКОМОРА

• Прави узрок атријалних фибрилација још увек је предмет бројних расправа, али у већини случајева вероватно настаје као последица истовремене, мултипле „reentry” ексцитације у обе преткоморе
• Ипак, узрок појединих случајева пароксизмалне атријалне фибрилације представља окидање импулса из једног или више ектопичних фокуса. Многи од тих фокуса могу бити смештени и у плућним венама, удаљени и до 4 cm од срца. Преткоморска мишићна влакна могу да се пружају у плућне вене и представљају извор окидања импулса

​

АРИТМИЈЕ КОМОРА

• Превремени импулси који потичу из ектопичног коморског фокуса обично имају бизаран изглед и продужено трајање QRS комплекса због тога што се такав импулс споро шири од фокуса ка осталим деловима коморског мишића
• Ови импулси обично нису у стању да раздраже Хисов сноп, па не настаје ретроградно спровођење импулса ка преткоморама
• Истовремено, следећи нормалан импулс који настаје у SA чвору деполаризује преткоморе. Тај P-талас је обично сакривен QRS комплексом екстрасистоле

ТЕРАПИЈА АРИТМИЈА

• Многи лекови који се користе у терапији аритмија успоравају спровођење у спроводном апарату срца и у самом миокарду. На тај начин се врши супресија активности ектопичних жаришта и смањује разлика између нормалних и „reentry” путева (тако да се „reentry” путеви не јављају)

​

• Занимљива је појава да било који од ових лекова код неких пацијената могу да изазову аритмије, а не делују као лекови за њихово спречавање

​

• Због тога је веома важно пажљиво пратити овакве пацијенте уз употребу додатних дијагностичких метода у току давања терапије