DEPRESIJA I RADNA SPOSOBNOST

OPŠTE NAPOMENE O DEPRESIJI

• Depresija je univerzalno ljudsko iskustvo. Ovaj problem ljudske duše je star koliko i čovečanstvo.
• Retko ko da nije osetio, barem na kratko, neugodni dodir depresije.
• Depresivno stanje je prisutno u svim kulturama, u nekim češće...
• Predstavlja ozbiljan javno-zdravstveni problem zbog velike učestalosti, gubitka radne sposobnosti, povećanog rizika od kardiovaskularnih i drugih telesnih bolesti.

​

• Od 1910. godine od kako se prati, depresija je u stalnom porastu tako da možemo reći da ulazimo u razdoblje jedne opšte melanholije.
• Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije depresija će do 2020. godine postati drugi zdravstveni problem.
• U žena će to biti zdravstveni problem broj jedan, dok je sada problem broj dva.
• Bolovati od depresije znači bitno veću mogućnost ranije smrti.
• Blagu depresiju bar jednom u životu doživelo je više od polovine čovečanstva, a da pri tme nisu znali o čemu se radi.

​

Žene dva puta češće pate od depresije u odnosu na muškarce; sporije proizvode serotonin... Muškarci svoju tugu utapaju u alkohol; muškarci su dva puta češće alkoholičari. �

POLNOST I DEPRESIVNO STANJE

​

METODE LEČENJA DEPRESIVNIH STANJA

• Antidepresivni medikamenti
• Psihoterapija
• Neiskorišćeni ali efikasini terapijski putevi

MEHANIZAM DEJSTVA ANTIDEPRESIVNIH MEDIKAMENATA

Fascinatno je kako jedan molekul može imati tako brojne i raznovrsne funkcije, a manipulacije serotoninskim aktivnostimna brojna značajna terapijska dejstva.�

Činjenice o serotoninu �(5-hidroksi-triptamin)

• Serotonin ima važnu ulogu u regulaciji brojnih psihofizioloških (emocionalnih) i mentalih funkcija;
• od njega zavisi u značajnoj meri hoće li neka osoba biti vesela ili tužna,
• realna ili nerealna,
• uznemirena ili smirena, impulsivna ili staložena,
• emocionalno nestabilna ili stabilna.

Deficit serotonina igra važnu �ulogu u nastanku�(Subklinički sindromi):

• Impulsivnosti, agresivnosti;
• Stidljivost, afektivne labilnosti, iritabilnosti,
• Kognitivnih disfunkcija, seksualnih smetnji; Žudnja za ugljenim hidratima,
• Žudnja za alkoholom, alkoholizma i narkomanije;
• Sklonosti rizičkom ponašanju;
• Niskim pragom tolerancije na stres.

​

SEROTONIN I SOCIJALNO PONAŠANJE

• Ljudi sa niskom koncentracijom serotonina u mozgu su: impulsivni, agresivni, neprilagodljivi, submisivni i svadljivi.
• Nelagodno se osećaju na socijalno istaknutim pozicijama i izbegavaju preuzeti odgovornost i vođe ali su istovremeno nezadovoljni dodeljenim im nižim pozicijama.
• Svoju teskobu često ublažavaju alkoholom, pušenjem ili sredstvima za umirenje.
• Socijalne veštine su im slabo razvijene.
• Sa poteškoćama prepoznaju tuđe pozitivne emocije i teško se uživljavaju u emocionalni život drugih (deficit empatije i socijalne inteligencije).
• Zbog toga su manje sposobni uspostavljati dublje prijateljske i emocionalne odnose.

• Emocionalne veze su im nestabilne i obeležene krizama koje često sami izazivaju.
• Imaju nisko samopoštovanje pa dopuštaju da budu izbor dominantnim partnerima, ali su u vezi nezadovoljni i teško je održe na duže vreme.
• Na poslu su mrzovoljin, nezadovoljni, neuspešni, preosetljivi na nepravdu i stresove, teško se uklapaju u kolektiv.
• Konflikte rešavaju svađom, inatom i impulsivnim odlukama na svoju štetu.
• Po pravilu, tokom života retko dosežu viši socijalni status i često pate od subkliničkih ili kliničkih mentalnih poremaćaja.

​

KAKO POVEĆATI AKTIVNOST (KONCENTRACIJU) SERTOTONINA?

Ima antidepresivno dejstvo jer povećava novo serotonina. Smanjuje strah i napetost (anksioznost).�Reguliše poremećaj sna. Smanjuje psihosomatske tegobe.�

1. KANTARION (Hypericum herba)

2. „SAMe“: S-Adenozil-Metionin.�Prirodni lek koji podstiče sintezu serotonina

IZVORI L-METIONIN-a

• Susam
• Orasi, bademi, lešnici;
• Semenke: suncokreta, bundeve;
• Mahunarke
• Jaja
• Voće u malim količinama

Izvori L-Metionina

• Orasi, bademi, lešnici...
• Semenke: susama, suncokreta, bundeve...
• Mahunarke, jaja, voće u malim količinama...

​

3. Uloga ishrane u psihijatriji važnija je nego što se ranije smatralo, posebno ako uzmemo u obzir da predstavlja faktor rizika na koji možemo jednostavno uticati.�

SEROTONIN SE NALAZI U ŠLJIVAMA...

ORASI SADRŽE �SEROTONIN

U PARADAJZU SE NALAZI SEROTONIN I MELATONIN

SEROTONINA IMA U BANANAMA

ANANAS SADRŽI SEROTONIN

KIVI SADRŽI SEROTONIN

Dnevni unos hrane ima uticaja na mentalno i emotivno stanje jedne osobe što je u vezi sa nivoom serotonina u mozgu. �Serotonin se sintetiše iz aminokiseline triptofana i vitamina B-6.�

TRIPTOFAN + VIT. B-6 = SEROTONIN

IZVORI TRIPTOFANA I VIT B-6

• Celo zrno žitarica
• Banana
• Med i polen
• Bademi, koštunjavo voće
• Semenke bundeve
• Soja (tofu sir) i mahunarke

INSULIN I SINTEZA SEROTONINA

• Sinteza serotonina je indirektno povezana i sa unosom ugljenih hidrata i njihovim metabolizmom.
• Unos ugljenih hidrata podstiče lučenje insulina koji „očisti“ krv od krupnih aminokiselina tj. premesti ih u mišiće.
• Na taj način je insulin otvorio put (otvorio vrata i očistio prolaz) za ulazak triptofana u mozak kroz krvno moždanu barijeru.
• Rezultat toga je ubrzana i povećana sinteza serotonina u mozgu.

4. Mnogi se hrane katastrofalno!

Meso (životinjski proteini) sprečavaju ulazak triptofana i tirozina u mozak što dovodi do deficita dopamina i serotonina u mozgu.

Dopamin� �stvara osećaj ��zadovoljstva.

Serotonin dovodi do opuštenosti, smirenosti, vedrine...

Podstiče sintezu serotonina...Povećava brzinu rada mozga. Poboljšava koncentraciju, opažanje, učenje, pamćenje, rasuđivanje. �

5. Linoleinska kiselina je najvažnija Omega-3 MK

Biljna hrana bogata Linoleinskoj masnoj kiselini (Omega-3 MK)

POVEĆANA AKTIVNOST SEROTONINA

• Osećaj zadovoljstva
• Smirenost
• Emocionalna stabilnost
• Samodisciplina
• Racionalna fleksibilnost
• Izbegavanje rizika i sukoba, spremnost na kompromise i pomirenje, doslednost u stavovima i sprovođenju planova

VEGETARIJANSKA ISHRANA STIMULIŠE PRIJATNO RASPOLOŽENJE!

NIKOLA TESLA JE BIO VEGETARIJANAC

6. Dokazana je povezanost povećanog obima struka �i povećane sklonosti ka depresiji.

�7. VIT-D I DEPRESIJA:�

Vit D = Sunčani vitamin

SUNČEVE SVETLOSTI STIMULIŠE SINTEZU SEROTONINA I MELATONINA

MORFOLOŠKE PROMENE KOD DEPRESIJE

ATROFIJA HIPOKAMPUSA

​

8. Fizička aktivnost (aerobne vežbe)� dovodi do hipertrofije hipokampusa!

Mozak dobija više 02; smanjenjuje se gojaznost �i podstiče stvaranje melatonina i endorfina.

��9. Misli su moćne. Svaki put kad pomislite neku misao, vaš mozak oslobađa određene hemijske materije (neurotransmitere). ���

Tokom tužnih i zabrinutih misli duboki limbički �sistem postaje vrlo �aktivan – „pregreva se.“ �Rezultat: melanholija, depresija, anksioznost, napadi panike...��

Misli su vrlo često automatske i spontane, ali ne moraju biti nužno ispravne, niti uvek istinite.

Toksični misaoni obrazac: „Gatanje“ �

Pojavljuje se kad predviđate da će se u budućnosti dogoditi nešto loše ili negativno. Ovaj misaoni obrazac svojestven je depresivnim osobama; nalazi se i u pozadini drugih poremećaja, pre svega kod anksioznosti (strepnja, teskobe) i kod ljudi koji imaju napade panike.

„Nikada ne potvrđujte i ne ponavljajte u vezi svog zdravlja ono što ne želite da bude istinito (da se dogodi).“ Ralf Valdo Trin

Toksično-misaoni obrazac:�„Usredsređenost na negativno“�

Ovi toksični misaoni obrasci se pojavljuju:

A) kada se bavite samo onim što je krenuli po zlu;

B) a istovremeno zanemarujete sve ono što bi mogo biti pozitivno.

​

Usmeravanjem na negativne aspekte vlastitog života ili života drugih ljudi postajete podložniji depresiji i to može uništiti vaše veze sa drugima. �

Dobra vest: svoje misli možemo promenuti; umesto negativnih-toksičnih misli naša duša može biti protkana pozitivnim, vedrim i istinitim mislima.

DEPRESIJA IZ KOGNITIVNE PERSPEKTIVE

„Ljudi ne bivaju poremećeni stvarima koje se događaju,već svojim gledanjem na njih.“ (Epictetus)

Oslobodite se toksina koji vam zagađuju mozak! �

Usmeravajte se pre svega na ono što vam se sviđa, �a ne na ono što vam se ne sviđa; osećaćete se mnogo bolje i vaši društveni odnosi će se poboljšati.��

„Promenite se obnovljenjem uma svojega.“ Apostol Pavle; Biblija

KOGNITIVNA PROMENA: (drugačiji pogled) �Sagledavanje problema i nevolje iz drugog ugla...

10. “Ako ste religiozni, molitva je delotvorna kod svih neraspoloženja, posebno u slučaju tuge i depresije.” Goleman D; Emocionalna inteligencija�

11. Za kraj, najdelotvorniji lek, �najbolji recept za depresivno stanje...

POMAGANJE��DRUGIMA - ��DOBROČINSTVO

LEKOVITOST DOBROČINSTVA�

• Zaokupljenost sobom pothranjuje depresiju.
• Pomaganje drugima nas odvaja od preokupacije sobom (svojim problemima) jer nas podstiče da saučestvujemo u bolu naših bližnjih.
• Posvetiti se volonterskom radu: pomaganju nevoljnih, napaćenih i bolesnih, prema istraživanju predstavlja najmoćniji način za promenu raspoloženja, najdelotvorniji lek za prevladavanje tuge.
• Nažalost i najređi!
• D. Goleman; Emocionalna inteligencija

​

​

„Ljubi bližnjeg svog...“ Hristos�

“Ovako veli Gospod: sa onim koji gladuje hleb ti svoj podeli i u kuću svoju sirotu bez stana uvedi; kad čoveka golog vidiš, odeni ga i od bližnjega svoga u nevolji ne kloni se...” ��

“Tada će svetlost tvoja kao zora sinuti i zdravlje će tvoje brzo da procvate...“

�„...Bićeš kao vrt zaliven, kao izvor kome voda ne presuše.” Biblija �

ZANEMARENI LEK:

• “Saosećanje leči bolje nego i jedan drugi lek ili tehnologija. Saosećanje je topla i jednostavna ljudska veza između onoga ko pati i onoga ko mu pomaže.

​

​

​

• Zagrljaj, spremnost za slušanje, pogled pun razumevanja, sve to ima značaja, ali se previše lako gubi usled bučnih i vrlo često ispraznih aktivnosti.” Goleman D; Socijalna inteligigencija

EMPATIJA – ZABORAVLJENI LEK�

Izražavanje tuge je poziv za utehu i saosećanje.

Empatija (saosećanje): prepoznavanje emocija kod drugih i saučestvovanje u njima; plod je samosvesnosti preduslov za socijalnu inteligenciju. Empatični ljudi prepoznaju diskretne društvene signale kojima se nagoveštava šta je drugima potrebno ili šta žele.

​

„Radujte se sa radosnima i plačite sa plačnima...“ Biblija

KRAJ