3 of 12

Иако користе дигиталне технологије, то не значи да деца имају развијене потребне дигиталне вештине, што их чини посебно рањивом групом у дигиталном свету.

прикупљање личних података

Према званичним подацима 94% младих има профиле на друштвеним мрежама, а 92,6% становништва користи мобилни телефон, што значајно повећава шансу за развој дигиталног насиља.

Да бисмо заштитили децу важно је континуирано радити на јачању њихових дигиталних компетенција. Најзначајнију улогу на том путу имају родитељи. Живот у дигиталном добу изискује да код деце развијамо различите вештине као што је решавање проблема, критичко мишљење, креативност, тимски рад, вештине за безбедно и конструктивно коришћење интернета.

За означавање свих ових вештина најчешће се користи појам дигитална писменост.

Дигитална технологија убрзано мења свет. Број корисника интернета и друштвених мрежа се повећава из дана у дан. Дигитална технологија има значајну улогу у животу деце и обликује њихове свакодневне активности: учење, дружење, слободно време, комуникацију и социјалне релације са вршњацима.

Премда отвара многе могућности, уколико се користи на адекватан начин, интернет и дигиталне технологије носе са собом и различите ризике:

угрожавање приватности,

дигитално насиље,

излагање непримереним и штетним садржајима

(нпр. насилним, порнографским и сл.).

4 of 12

Како бисмо превенирали ризике у дигиталном окружењу кључно је да децу научимо да технологију користе на паметан и конструктиван начин.

Због тога је важно да проверите:

Да ли је технологија усклађена са потребама, интересовањима и способностима Вашег детета?

Какав је садржај доступан детету, да ли га подстиче да се ментално активира, истражује, да буде креативан, да изрази своје способности, таленте, интересовања?

У каквом контексту се одвија употреба дигиталне технологије (да ли технологија обогаћује или омета свакодневне активности Вашег детета)?

5 of 12

Најчешћи ризици у дигиталном свету су:

Превремено и прекомерно коришћење, зависност од дигиталних уређаја;

Изложеност узрасно непримереним садржајима и штетним садржајима;

Укљученост у дигитално насиље (вршење, трпљење, посматрање);

Изложеност нетачним и непоузданим информацијама (нпр. лажне вести);

Непоштовање доње границе узраста за приступ појединим платформама и сервисима;

Контакт са интернет предаторима;

Дељење личних информација (укључујући и дељење од стране родитеља тзв. Шерентинг);

Злоупотреба личних података (лажно представљање, преваре, крађа идентитета);

Вируси, спамови, нежељена пошта, хаковање.

Како предупредити ризике у дигиталном свету?

Информишите се о безбедносним ризицима везаним за апликације, платформе, друштвене мреже чији је корисник Ваше дете;

Радите на унапређивању својих дигиталних вештина;

Проверите да ли су дигитални уређаји који Ваше дете користи у настави заштићени програмима и филтерима за заштиту;

Договорите са својим дететом правила и начине коришћења дигиталних уређаја;

Разговарајте са дететом о потенцијалним ризицима, мерама заштите, безбедном и одговорном понашању на интернету;

Обратите пажњу уколико Ваше дете у Вашем присуству брзо искључује мониторе, минимизује екране када му се приближите, смеје се, понаша се као да му је непријатно.

6 of 12

Дигитално насиље и злостављање је злоупотреба информационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства, а остварује се слањем порука, електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб сајта, чета, форума, социјалних мрежа.

Најчешћи облици дигиталног насиља су:

Сликање и прављење видео снимака без знања или одобрења друге особе и њихова даља дистрибуција;

Постављање узнемирујућих, претећих, увредљивих порука, слика, видео-снимака на туђе профиле или слање таквих материјала;

Узнемиравање позивима и порукама;

Лажно представљање, креирање лажних профила;

Ширење гласина, увредљивих садржаја и порука о

некој особи;

Слање вируса, промена или крађа лозинке;

Непримерено коментарисање туђих слика и исмевање;

Искључивање из група на социјалним мрежама;

Подстицање мржње и дискриминације по различитим основама, позивање на насиље према некој особи;

Снимање туча или сексуалних садржаја и њихова даља дистрибуција;

Дељење слика или видео материјала сексуалног садржаја (посебно уколико се на тај начин друге особе узнемиравају или уколико се деле садржаји који им могу нанети потенцијалну штету).

Још неки од облика дигиталног насиља су:

Груминг - представља низ припремних радњи које користе интернет предатори (одрасле особе које се лажно представљају и комуницирају са млађим особама у циљу сексуалне злоупотребе) како би успоставили и одржали контакт и комуникацију и физички приступ детету.

Секстинг - слање или постављање порука, видео материјала, фотографија са експлицитним сексуалним садржајем (може представљати дигитално насиље или ризично понашање у зависности од контекста, на пример уколико добровољно размењујемо такав материјал излажемо се ризику од његове злоупотребе и могућег дигиталног насиља).

Порнографија – изложеност непримереном еротском садржају.

7 of 12

Разлика између дигиталног и класичног насиља

Насиље које се дешава у дигиталном свету има неколико специфичности које га издвајају од такозваног „класичног насиља“:

Оно може да обезбеди анонимност појединца или групе која врши насиље, што отежава утврђивање идентитета особе или групе који врше насиље и охрабрује да се насилно понашање настави.

„Жртва“ је стално доступна (насиље може да се деси у било које време – 24/7, на било ком месту, некада и без знања особе и без присуства у дигиталном свету као код ситуација отварања лажних профила или налога или страница и група на којима се особа исмева, дискриминише и др.).

Укљученост великог броја особа/публика која прати целокупан процес злостављања и брзина дељења материјала.

Када се једном поставе на интернет, информације је тешко уклонити и оне се могу увек изнова злоупотребити.

Деца често користе онлајн платформе или сервисе чак и када је предвиђена узрасна граница за коришћење (најчешће 13 година). Друштвене мреже које деца најчешће користе на интернету:

8 of 12

Дигитално насиље често има узроке и поводе у реалном окружењу

На повећање ризика од дигиталног насиља утиче:

Већа учесталост коришћења дигиталних технологија.

Укљученост у „класично“ насиље.

Изостанак контроле и родитељске укључености.

Лоша породична клима (дисфункционални односи, неадекватна комуникација, неповољни васпитни стилови родитеља).

9 of 12

Шта је важно да научимо децу када је у питању безбедност у дигиталном свету?

Да је дигитални простор јавни простор и да је важно да се понашају пристојно у дигиталном свету једнако као и у реалном (да воде рачуна о комуникацији коментарима које остављају на друштвеним мрежама, на чету, форумима, блоговима, материјалу који постављају);

Да свако њихово понашање у дигиталном свету остаје забележено и да се формира тзв. дигитални отисак (трагови које остављамо на интернету). Садржаји које сада постављају могу донети компликације у каснијем животу (некада могу бити препрека и за запослење);

Да када су јако љути или узнемирени не реагују одмах у дигиталном свету ( као и у реалном) већ да одложе реакцију (да попричају са неким, да се прво смире) јер је велика вероватноћа да се урадити нешто због чега ће се после кајати (послати неку поруку непримереног садржаја)

Да предузму потребне мере техничке заштите (антивирус, заштита на друштвеним мрежама, обезбеђивање профила, да не постављају личне податке, да не деле приватне лозинке ни са ким, чак ни са пријатељима)

Да препознају понашања која спадају у дигитално насиље (да препознају ризике и начине заштите/превенције)

Да воде рачуна које личне податке остављају на интернету и коме их прослеђују (адреса, бројеви телефона, контакт подаци не треба да објављују јавно нити да се шаљу непознатим особама мејлом);

Да не пристају на састанке са непознатим особама, без обзира на то да ли су се дуго дописивали или не или на то што им се непозната особа чини допадљивом

Да не отварају линкове и поруке од непознатих особа, да не одговарају

Да не снимају и не прослеђују снимке и поруке које друге особе могу довести у непријатну ситуацију

Да не обраћају пажњу на понуде, огласе за посао, рекламе које им могу деловати примамљиво (бесплатне награде, лака зарада, наследство)

10 of 12

Да разговарају са одраслом особом од поверења уколико имају било који проблем у дигиталном свету

Да воде рачунa које фотографије и видео материјале постављају/шаљу (увек говорите деци да не постављају нешто што не желе да сви виде укључујући њихове наставнике и др)

Да пажљиво прочитају садржај поруке пре него што је проследе даље

Да се не укључују у анкете, расправе и четове у којима се неко исмева, оговара, у којима се „гласа против некога“ и др;

Да буду свесни ризика слања „интимних „ фотографија чак и када мисле да их шаљу само једној особи (најчешће симпатији, дечку/девојци);

Да не чувају у свом телефону и компјутеру слике интимног садржаја;

Да не снимају друге без њиховог питања као и да их не снимају чак и уз одобрење ако је реч о сексуалним, насилним и непримереним садржајима;

Да уколико имају сазнање да неко трпи дигитално насиље обавесте одрасле особе о томе;

Шта је важно да научимо децу када је у питању безбедност у дигиталном свету?

Како да препознају ризик од трговине људима, сексуалне експлоатације, радне експлоатације и сл.

11 of 12

Правила која родитељ може да успостави са својим дететом:

Родитељ разговара са дететом о дигиталним уређајима и интернету

Родитељ је укључен у заједничке

активности са дететом

Родитељ је модел понашања за своје дете у дигиталном свету (како он и када користи уређај, како комуницира)

Родитељ са дететом прави договор у вези са коришћењем дигиталних уређаја, и то:

Колико времена дете дневно може да проведе у коришћењу уређаја

Шта може да гледа, да ради

Са ким је дозвољено коришћење уређаја

Када је дозвољено коришћење уређаја

12 of 12

Важно је да родитељи разумеју:

Значај развијања односа поверења и сарадње са дететом, да науче дете да их обавештава о свим ризицима и искуствима из виртуелног света које га забрињавају без страха и кривице

Да као и у реалном свету треба са својом децом да разговарају о ризицима и различитим темама али на начин који детету омогућава да каже своје мишљење без страха да ће бити неприхваћено, да ће бити осуђено или кажњено (нпр. о ризицима не разговарамо тако што деци кажемо шта им је забрањено и шта „не би смели“ да раде или тако што када нам дете каже нешто што нам се не допада одреагујемо бурно)

Да буду у контакту са дететовим окружењем (друговима, наставницима, родитељима ученика);

Да дигитални свет не функционише другачије од вредности, ставова и понашања које усвајамо у реалном свету;

Да је довољно да родитељи имају основна знања о употреби дигиталних технологија;

Да је дигитални свет извор информација, дружења, учења и да дете треба подржати и бити уз њега како би се превенирали ризици

Да се често насиље у реалном свету прелива на насиље у дигиталном и обрнуто и да су узроци

често слични

Да науче децу да не одговарају на сумњиве поруке

Да помогну деци да разумеју какве поруке могу да изазову непријатна осећања

Да науче децу да не објављују слике о породици и кући без консултација са родитељима

Да сачувају поруке које могу да послуже као доказ