3 of 10

Дефиниција

Према дефиницији Светске здравстене организације злоупотреба или злостављање деце обухвата све облике физичког, односно емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ.

4 of 10

Фактори ризика

породични фактори (нефункционална и некомплетна породица, поремећени односи између супружника или бивших супружника, лоши афективни односи, небрига, равнодушност, ригидност, карактеристике родитеља, модел, родитељи који су и сами били жртве насиља, зависници од алкохола/психоактивнних супстанци, родитељи ниског образовног нивоа, ментална заосталост и др.);
социокултурни фактори (општи културни модели – насилни/ненасилни, сиромаштво, незапосленост, социјална изолација, висока стопа криминалитета);
фактори средине (правни систем, економско стање, политички систем, институције, школе, медији);
фактори везани за само дете (узраст и особине личности, пол детета, улога у породици, осећање самопоштовања и сигурности, нежељено дете, хиперактивно дете, дете ометено у развоју, дете са инвалидитетом и др.).

5 of 10

��Последице злостављања и занемаривања�

Последице свих облика насиља над децом, злоупотреба и занемаривања веома су комплексне, често међусобно удружене. Зависе од:

Узраста
Трајања
Интензитета
Реакције околине

6 of 10

Кад згреше деца и сама осећају кривицу

7 of 10

Злостављање и занемаривање у детињству доводи до могућег негативног деловања на:

→ неуролошки, интелектуални, когнитивни развој,

→ социоемоционални развој,

→ социјалне односе и понашање,

→ успех у школи,

→ животна очекивања,

→ ментално здравље и здравље у целини.

8 of 10

Последице се могу испољити :

• краткорочно (непосредно или одмах по нежељеном догађају-осећање кривице, механизми порицања, потискивања, паника, напади беса, агресивност, страх, бежање.....)

• дугорочно (у дужем временском периоду-панична стања, когнитивне сметње, поремећаји сна, исхране, депресивна стања, смањена самоконтрола, самопоштовање, антисоцијална понашања, алкохол, наркотици, гранични поремећаји личности, трансгенерацијско преношење, тешкоће у успоставњању партнерских односа, самоповређивање, суицид).

9 of 10

Превенција

Примарна превенција подразумева рад на превенцији насиља у породици и у друштву, обухвата све активности којима се спречавају појаве злостављања или занемаривања деце. Ту спадају све мере чији је циљ едукација родитеља и заједнице, као и смањење сиромаштва. Примарном превенцијом баве се и сви посебни протоколи у области социјалне заштите, здравства, образовања, полиције и тужилаштва, којима су јасно дефинисане процедуре и поступци.
Секундарна превенција оријентисана је на откривање и регистровање деце и породица код којих постоји повећани ризик од појаве злостављања и занемаривања, као и на рад са њима.
Терцијална превенција обухвата рад са злостављаном и занемариваном децом, као и рад са злостављачима, како би се спречило поновно злостављање или како би се умањиле његове последице. У терцијалну превенцију убрајају се активности које спроводе здравствени радници и сарадници када се злостављање и занемаривање већ догодило или се још догађа.
Дакле, кроз превентивне радње и мере могу се предупредити и побољшати услови у којима деца одрастају и развијају своје потенцијале, те се тако и несагледиве последице трајно могу ублажити или спречити.

1 of 10

2 of 10