�XXIII ЗИМСКА ШКОЛА ЕВРОПСКОГ ПРАВА�Златибор, 01-04. март 2023.

​

Европска политичка заједница

Академик проф. Др Радаован Вукадиновић

Pojam

• Evropska politička zajednica je međuvladina organizacija za političke i strateške diskusije o budućnosti Evrope.
• Čine je 45 evropskih država i predstavnici Evropske unije (27+17+1)
• Osnivanje predložio predsednik Francuske Makron, u toku francuskog predsedavanja Savetom Evropske unije na sastanku Evropskog saveta  23. i 24. juna 2022. godine.
• Cilj projekta je da se obezbedi platforma za koordinaciju politike među evropskim državama, podstakne politički dijalog i saradnja radi rešavanja pitanja od zajedničkog interesa, kako bi se ojačala bezbednost, stabilnost i prosperitet Evrope

Članice�45 država�06.10. 2022.

Sporna pitanja

• Sa stanovišta nečlanica
• Nova institucija – RMO: da li raspolaže svojim budžetom i vojskom ?
• Neobavezni okvir za razgovore (pričaonica) i čekaonica (sa malo udobnijim stolicama i diskretnim video nadzorom)
• Sa stanovišta EU i DČ
• Element spoljne politike ili spoljnih odnosa EU
• Put ka EU kao političkoj uniji
• Zamena za članstvo u EU
• Kao model saradnje članica EU i trećih evropskih država
• Kako uskladiti i pomiriti obaveze koje su brojne evropske države već preuzele člantsvom u postojećim organizacijama (NATO; EU, OESC, EFTA)

​

​

Nejasni kriterijumi za članstvo

• Osnovna dilema: da li je EPZ
• demokratski ili
• geopolitički savez
• nije jasno koje zemlje treba uključiti i na osnovu kojih kriterijuma
• Da li je uslov predanost poštovanju demokratskih vrednosti i vladavine prava kako je navedeno u političkim kriterijuma iz Kopenhagena (predanost EU);
• Poštovanje ljudskih prava (punopravno učešće u Savetu Evrope);
• Geopolitičko usklađivanje sa stavom EU o Rusiji (DČ nemaju jedisnteni stav)
• Od zemalja kandidata za članstvo u EU, na primer, očekuje se da će zastupati sličan stav u spoljnoj politici, posebno kada je reč o sankcijama (RF)
• Nije samo ni geografski uslov (Azerbejdžan, Jermenija, Gruzija, Turska,

​

Za početak - slika iz Praga

Istorijski osvrt na prvi pokušaj stvaranja EPZ

• Period
• 1945-1970
• Ideje o ujedinjenju Evrope i stvaranje Evropske konfederacije ii federacije
• Ugovor o evropskoj odbrambenoj zajednici (Plevenov plan)
• Nacrt Statuta o evropskoj političkoj zajednici 1953/4.
• EZUČ 1951
• Presudna uloga SAD – Maršalov plan
• Ugovor o EZUČ bez odredbi o spoljnoj politici
• Rimski ugovor (1957/58) EEZ nema odredbi o spoljoj politici, već o: politici produbljavanja i politici širenja i razvijanje spoljnih odnosa

Ciljevi Evropske političke zajednice (1953)

• Ugovorom i Statutom kao opšti ciljevi Evropske (političke) zajednice predviđeno:
• 1) doprinos zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u državama članicama;
• 2) saradnja sa drugim slobodnim narodima u očuvanju bezbednosti država članica protiv svake agresije;
• 3) obezbeđenje koordinacije spoljnih politika država članica u pitanjima značajnim za opstanak (postojanje), bezbednost ili prosperitet Evropske (političke) zajednice;
• 4) unapređenje ekonomskog razvoja, zapošljavanja i životnog standarda u državama članicama, naročito kroz postepeno uspostavljanje zajedničkog tržišta; i
• 5) učestvovanje u aktivnostima koje države članice preduzimaju radi ostvarenja opštih ciljeva Saveta Evrope, OECE-a i NATO-a

​

Period posle 1970 – nov pokušaj EPZ

• Realizovana politika produbljavanja (ekonomskih) integracionih odnosa (UT)
• Počela primena politike širenja kroz realizaciju
• pojedinačnog prijema (VB, I, D, Gr,Španija,Porugalija )
• Neformalnog političkog dijaloga na vrhu (politička saradnja između DČ) i
• kroz uspostavljanje institucionalnih spoljnih odnosa (spoljni odnosi), kroz:
• Trgovinske sporazme
• Sporazume o saardnji
• Sporazume o pridruživanju (sa ili bez integracione klauzule)
• U njima se potencira poliitčki uslov (demokratija nakon diktatura)
• Evropska politička saradnja kao preteča i element buduće spoljne poltike (L. Tindemans) ... Evropski savet

​

Period nakon Mastrihta (1992 - ) EPZ kao deo spoljne politike EU

• Presudni i prelomni značaj Sporazuma iz Mastrihat
• Transformacija EEZ u EZ
• Osnivanje EU na tri stuba
• Odlučujuće okolnosti za donošenje Sporazuma
• Pad Berlinskog zida
• Raspad Jugoslavije
• Rezultat: Neuspela vežba EU kao političkog faktora u MO: nema EU vojske ni jedinstvene spoljne politike ....
• Naznaka EU da će voditi diferenciranu politiku u spoljnim odnosima
• Severna dimenzija, CE, JE
• Evropski sporazumi
• Propuštena šansa Jugoslavije da se prirključi na EEZP (EFTA-EU)

Efekti EU politike diferencijacije

• DIferencijacija kao spas ili klica razdora i razdvajanja
• Kao opravdanje za izuzetke: Danska, VB
• Rezultat:
• EU koncentričnih krugova
• EU sa više brzina
• U spoljnim odnosima (nema još prave zajedničke ili jedinstvene spoljne politike, ucena Nemačke oko priznanja Hrvatske)
• EU gradi prioritete prema pojedinim regionima ili državama
• Na prvom mestu je CE
• Na drugom je JE
• Na trećem mestu ZB (2003)
• Ostvareni rezultati
• Prioritet bivše republike SSSR
• Evropski sporazumi
• Susedska politika, Istočno partnerstvo

​

Rezultat 1992 - Okrugli sto

​

​

​

​

Period kriza i neizvesnosti EU

• Mastriht je pokazao da ZSP i treći stub nisu dovoljno efikasni i da je EU naterana i izazvana da od pouzdane i proverene ekonomske integeracije krene na neizvestan put ka politikoj uniji.
• Veliko širenje EU (+10)
• Neuspela reforma EU – Ustav 2004
• Period letargije i stagnacije EU (biciklista)
• SEKA 2007 i Kovid 19 – nejedinstvo DČ
• Lisabon 2007/2009. kao utešni rezultat

Mesto Zapadnog Balkana

• SRJ Srbija nisu uspele da se ukrcaju na JE voz (EFTA, „6 oktobar“)
• Umesto da se priključe u već postojeće inicijative, zemlje su grupisane u novi geopolitički pojam „Zapadni Balkan“ kome je ponuđen:
• Psp 1999.
• Solun 2003 potencijalno članstvo
• 2005 Zagreb i 2018. Strategija Komisije za ZB - potvrda „Evropske perspektve“ Kandidatura
• Novi format pregovora
• Alternative članstvu, pridruživanje bez članstva, privilegovano partnerstvo
• Promenjeni uslovi pregovoranja: poglavlja, klasteri, EPZ?

Neposredni povod za treći pokušaj EPZ

• Rat u Ukrajini
• Energetska kriza
• Severni tok
• Želja pojedinih lidera da ostave lični pečat
• Paralele
• Enrgetska zajednica za JE
• Politička zajednica (EPZ)
• Da li je namera EU da osnivaju „evropske zajednice“ izvan EU i bez Rusije

Karakter EPZ –način odlučivanja

•  “Evropska politička zajednica” bi trebalo da ima oblik ”lake pravne strukture”, koja ima kapacitet donošenja odluka uz poštovanje ”autonomije odlučivanja” EU-a i svake od država koje čine ovu zajednicu.
• srednji put između međuvladinog sporazuma koji se oslanja na institucije EU i labavog foruma lidera G7/G20
• korišćenje sporazuma mekog prava ??? Mešoviti sporazumi
• Finansiranje - Zemlje koje nisu članice EU trebalo bi da doprinesu proporcionalno svojim resursima i njihovoj uključenosti u oblasti saradnje. Svaka oblast saradnje trebalo bi da ima sopstvena sredstva

Donošenje odluka

• svi učesnici EPZ biće ravnopravno tretirani. Pravila za donošenje odluka EPZ odnosiće se na sve članove (nezavisno od članstva u EU). Osim ukoliko je drugačije predviđeno
• EPZ ne sme, ni na koji način, oslabiti procese ili institucije EU. Evropski sud pravde pomno će čuvati autonomiju pravnog poretka EU drugačije, političke odluke donosiće se tzv. „grubim konsenzusom“, i u svakom slučaju bez prava veta !!!
• „Grubi konsenzus“, koncept stvoren za odlučivanje o tehničkim pitanjima u vezi sa internetom i cilj mu je da obezbedi da sve zainteresovane strane ostanu uključene, i postignut je kada da se grupa kao celina složi, ali sporazum ne karakteriše jednoglasnost i suprotstavljeni stavovi se uzimaju u obzir. ???

​

Oblasti saradnje

• Mreže, energetika i klimatske promene;
• Spoljna i bezbednosna politika, odbrana
• Okvir za ekonomsku i socijalnu konvergenciju
• Predviđeno je da osnivački dokument EPZ bude pripremljen za potpisivanje do proleća 2023. godine. Ovaj dokument trebalo bi da definiše oblasti saradnje, budžetska sredstva, pravo glasa, kriterijume učešća i proces isključenja
• Gde je članstvo u EU ???

​

EPZ kao strateška vizija ili obmanjujuća nada

• EPZ je svakako odgovor na krizu EU, ali će tek pokazati i koliko je efikasan sa stanovišta interesa DČ
• Sa stanovišta trećih država, prema odnosu na politiku prijema
• Učešće u pojedinim politikama EU
• EPZ kao međuvladin turnir sa liderima koji se takmiče za relativni uticaj
• EPZ bez budžeta je bliža obmanjujućoj nadi

Zaključne dileme

• Bez jasne vremenski definisane EU perspektive zašto ulaziti u politički, a ne u ekonomski savez (na nivou sporazuma o saradnji)
• Nema evropske stabilnosti bez RF
• Da li se RF usmerava na evropsku izolaciju i jačanje EAEU
• EPZ ne sme, ni na koji način, oslabiti procese ili institucije EU
• političke odluke donosiće se tzv. „grubim konsenzusom“, i u svakom slučaju bez prava veta
• „Grubi konsenzus“, koncept stvoren za odlučivanje o tehničkim pitanjima u vezi sa internetom i cilj mu je da obezbedi da sve zainteresovane strane ostanu uključene, i postignut je kada se grupa kao celina složi.
• EPS u interesu EU,a ne trećih država.

​