О гусарима
Капетан Џон Пиплфокс, звани Звоно, прави је неустрашиви гусарски вођа. Кад нико није смео, он је без размишљања прихватио да се бори против страшног седмоглавог чудовишта. Он има 72 ране – то су његове медаље. Драже му је да ризикује живот у новој авантури, него да води досадан пензионерски живот. У пензију је отеран после једне туче у ливерпулској луци. Посада слепо верује свом вођи, а он се према њима понаша очински – ословљава их са синови, мада их понекад и грди. Он нема деце и није ожењен; одбивши, уз извињење, руку начелникове кћери због свог ниског порекла и недовољног образовања: он се, заправо, извлачи – заклети је нежења, како и пристоји једном гусару.
Влада га зове у помоћ, поништавајући на тај начин одлуку о пензионисању, јер нема други излаз. То је у стварном животу, наравно, немогуће, баш као и пензионисање гусара: тамница је једино место где је овај, ако има среће, могао да дочека старост.
Капетан је напрасит, свадљив, лако плане, спреман је одмах да вади мач и њиме решава проблем уместо речима – ово се види у његовим разговорима са Пећином и Чудовиштем – Арчибалд и Коновал га стално обуздавају и моле да се савлада. Иако није баш много паметан, паметнији је од њих – ипак је он тај који треба да савлада Чудовиште на интелектуалан начин, који је гусарима тако далек, туђ: капетан треба да га надмудри и тако, опкладом, стекне право да му поодсеца главе. Нарочито опасном ову погодбу чини то што Чудовиште улаже седам глава, а капетан само једну – своју. Ипак, то и јесте мамац на који се Чудовиште хвата – пробуђена му је радозналост, а шансе су на његовој страни – има право на шест погрешних одговора. Без тог надмудривања капетан и његова дружина би прошли као и његови претходници – Чудовиште би их прогутало. Двобој се завршава капетановом победом, на комичан начин: он се изнервира због глупости свог противника и, мимо договора, поодсеца му још четири главе, као да је то сваког тренутка могао.
Помагач капетана и гусара је Пећина, али не прави помагач, од срца.То је пећина каменог срца: у њеном понашању има нешто зло. Она само до пола помаже капетану: каже му да Чудовиште треба да увуче у двобој питањима и одговорима, али каква су то више тешка него лака питања, не открива. Подсећа на вештицу, капетан је тако и ословљава. Увреде које размењују су извор хумора (глупи гусаре, вештице, глупачо).
Седмоглаво чудовиште као да је искочило из неке бајке – права је неман. Радознало је и глупо: на питања која се тичу укуса (шта је најлепше, најслађе) не одговара удубљујући се у начин размишљања противника, зато не зна одговор или даје погрешан (бундевино семе); чак и кад одговори тачно (најјачи на свету је слон), дозвољава да га капетан изигра (два слона).
О жанру и просторно-временском одређењу
О жанру и просторно-временском одређењу
Дело припада драмском књижевном роду. Његова спољашња одлика је то што је писано по улогама, тј. издељено је на лица која говоре, тако да је основни облик изражавања у драми дијалог. У спољашње одлике, такође, спадају и напомене писца о понашању или кретању јунака (нпр. да Пећина проговара иронично, а капетан нестрпљиво), заправо пишчева упутства глумцима, сценографу или редитељу – дидаскалије или ремарке. У основи сваке драмске радње је сукоб – овде између капетана и Чудовишта.
Сукоб се одвија на Кинеском мору, време није одређено, али мора бити пре 19. в. (1807. почиње ера пароброда).
Књижевна врста је радио-драма. Наставник теоријски упознаје ученике са овим жанром, који ће се практично упознати на следећем часу.
Радио-драма је драмски текст који је писан да би га глумци прочитали – одиграли на радију, писан искључиво за слушање. Зато се место радње и ликови оживљавају слушањем говора глумаца и спикера на радију. Посредством речи и звучних ефеката изазивају се и визуелни доживљаји код слушалаца: другим речима, они имају утисак да виде то што слушају.
„Капетан Џон Пиплфокс” �Душан Радовић�(1922 – 1984)
ЗАПИШИ У СВЕСКУ...
Књижевно-теоријски појмови:
Драма је један од три књижевна рода, поред лирике и епике. Драмом називамо она књижевна дела која су писана за извођење на позорници. За драму је специфичан дијалог који изводе различити ликови, односно размењивање реплика међу јунацима.
Радио-драма је врста драмског текста који је намењен и прилагођен за извођење на радију, где се све доживљава помоћу аудитивних (звучних) средстава (гласа, музике, разних других звукова).
Дидаскалије (ремарке) део су драмског текста који обично стоји у загради и има помоћну улогу да редитеља/глумце/читаоца упозна са изгледом сцене, амбијентом у коме се одвија драма и да објасни поступке учесника дијалоге и монологе.
Драма Капетан Џон Пиплфокс извођена је и као позоришна представа. Позоришна листа која садржи податке о позоришној представи назива се афиша. На њој се најчешће налазе имена глумаца који играју у представи.
Инспирисана текстом, настала је и балетска представа Капетан Џон Пиплфокс, а објављен је и стрип под истим насловом-то су адаптације. Адаптација је прерада, прилагођавање неког дела за реализацију у другој уметности или другом медију.
Нацртај како замишљаш гусарски брод из драме Капетан Џон Пиплфокс. Не заборави гусарску заставу!