3-Ma’ruza. �Mavzu: Texnologik jihozlarni loyihalash uslublarining asoslari
1. Loyihalashtirish sistematik yondashish elementlari, konstruktorlik faoliyatining psixologik tomonlari.
2. Ma'lumotlar banki, matematik modellari, grafo-qurishlar.
3. Neft va gazni qayta ishlash va neftkimyo jihozlarida ishlatiluvchi asosiy konstruktsion materiallar, ularning turlari.
4. Yangi va kelgusida ishlatiluvchi materiallar.
Biron buyum yoki ishlab chiqarish buyumlarini korxonada tayyorlashiga mahsulot deb ataladi. Mahsulotni ishlab chiqarishda ishlatishi bilan asosiy va yordamchi mahsulotlarga bo’linadi. Asosiy mahsulot ishlab chiqarishda tayyorlab sotiladigan buyum hisoblanadi. Yordamchi mahsulot deb, ishlab chiqarishda asosiy mahsulotni tayyorlash uchun kerakli xom ashyo va buyumlarga aytiladi.
Mahsulot mukammalligiga qarab quyidagiga bo’linadi:
Mahsulotning tarkibi qismlari yo’q va mahsulotlarning yig’ilgan to’plami (mashina va uskuna tarkibi qismi) bor. Birinchisiga tarkibi qismi detal, tayyor yig’ilgan qism, tayyor sotib olingan buyum va shu ishlab chiqarishda tayyorlanmay-digan mahsulotga aytiladi.
Detal - bir xil materialdan tayyorlangan buyum deb tushuniladi. Jihozlarning qismi deb, bir necha detallarni tayyorlayotgan korxonada har xil uslublarda (payvandlash, kleylash, rez’bada qotirish, trubalarni aylantirib kengaytirish va boshqa turlar bilan) biriktirishiga tushunamiz.
Kompleks deb, ikki va undan ko’p tarkibi qismlari bor mahsulotni ishlatiladigan korxonada o’rnatish va ularning bir-biriga bog’liq jarayonlarni bajarishga aytiladi.
Komplekt ikki va undan ko’p mahsulotlar tayyorlayotgan korxonada ulanmaydi va ular ishlatish va yordamchi ishlarni bajaruvchi harakterga ega. Bularga: ta`mirlash asboblari, ehtiyoj qismlar, o’lchash qismlari va boshqalar hisoblanadi.
Kimyo va ishlab chiqarish sanoatlarining jihozlarini loyihalash jarayonida paydo bo’ladigan jihozni tarkibiy qismlari uchun loyiq va mos materiallarni tanlash eng asosiy va o’ta mas`uliyatli masalalardan biridir.
Materiallarni tanlashda ularning quyidagi asosiy xususiyatlari hisobga olinishi kerak;
- mustahkamligi;
- issiqlikka bardoshliligi;
- yemirilishga qarshi kimyoviy chidam- liligi;
- fizik xossalari;
- texnologik tavsiflari, tarkibi va tuzilishi;
- narxi va uni ishlab chiqarilishi.
Materialning barcha mexanik xossalari (korroziyaga chidamliligi, qayta ishlanishga moyilligi) qo’llanilish sohasiga ya`ni undagi harorati o’zgarishi bilan keskin o’zgaradi. Shuning uchun materialni tanlashda korroziyaga chidamliligiga alohida e`tibor berish kerak, chunki bu ko’rsatkichga uning uzoq muddat davomida ishlatishi uzviy bog’liqdir. Undan tashqari, korroziya natijasida emirilayotgan material olinayotgan mahsulot sifatini pasaytiradi. Yana shuni nazarda tutish kerakki, jihozning materiali qo’shimcha reaktsiyalar uchun katalizator vazifasini o’tab qolishi ham mumkin.
Kimyoviy chidamliligi jihatdan materialning yaroqligini baholash mezonlari quyidagi 1- jadvalda keltirilgan:
>10
10
Chidamsiz
1,0-5,0
5,0-10
8
9
Chidamliligi juda past
0,1-0,5
0,5-1,0
6
7
Chidamliligi past
0,01-0,05
0,05-0,1
4
5
Chidamli
0,001-0,005
0,005-0,01
2
3
O’ta chidamli
<0,001
1
Juda chidamli
Korroziya tezligi, mm/yil
KORROZION CHIDAMLILIK BALLI
CHIDAMLILIK GURUHI
Odatda, asosiy talablarga mos va loyiq materiallar bir nechta bo’ladi. Bunday hollarda, qo’shimcha shart va fikrlar e`tiborga olinib, material tanlanadi. Shuning uchun, jihozlarni yasash uchun asosiy materiallarni tanlashni loyihachi nuqtai nazaridan ko’rib chiqamiz.
Choyan. Temirning uglerod, kremniy, fosfor, marganes va oltingugurt bilan ko’p komponentli qotishmasi kulrang choyan bo’ladi. Choyanlar narxi past va o’rtacha mexanik xossalarga ega bo’lganligi uchun texnikaning turli sohalarida keng qo’llanilishiga olib keladi.
Po’lat. Po’latning mustahkamligi, dinamik yuklamalarga bardoshligi, quyilish, bolg’alanish, shtamplash va payvandlanish qobiliyatiga egaligi, stanoklarda qayta ishlanishga moyilligi, arzonligi va miqdoran ko`p bo`lganligi sababli texnikada qo`llanishi yuqori mavqeiga egadir.
Ligerlovchi qo’shimchalar ta`siri. Muhim ligerlovchi elimentlarga quyidagilar kiradi: xrom, nikel, molibden, marganes, kremniy, titan, niobiy, volfram, vanadiy. Ayrim hollarda alyumin va mislar ham qo’shimcha sifatida po’latlarga qo’shiladi.
Kimyoviy tarkibiga ko’ra po’latlar uglerodli va ligerlangan turlarga bo’linadi. Bu elementlar po’lat sifatini yaxshilaydi va maxsus xossali qiladi.
Ligerlangan po’latning kimyoviy tarkibi uchun yagona shartli belgilar (harf va raqamlar) qabul qilingan.
Dastlabki ikki raqam uglerodning o’rtacha miqdorini (konstruktsion po’lat uchun foizning yuzdan bir ulushi miqdorida, asbobsozlik va zanglamaydigan po’latlar uchun foizning undan bir ulushi miqdorida); harflar ligerlovchi elementlarni (jadvalga qarang) harflarning o’ng tomonidagi raqamlar esa elementlarning o’rtacha miqdorini ko’rsatadi.
2- jadval. Po’lat komponentlarining shartli belgilari
X
XROM
G
MARGANES
U*
UGLEROD
S
KREMNIY
T
TITAN
K
KOBAL’T
B
NIOBIY
V
VOLFRAM
N
NIKEL
F
VANNADIY
M
MOLIBDEN
R
BOR
D
MIS
Yu
ALYUMINIY
Shartli belgilari
Nomi
Shartli belgilari
Nomi
U* - uglerdli asbobsozlik po’latlar markalarida
Masalan, X18N12M2T markali po’latda 180 xrom, 120 nikel’, 20 molibden va 10 ga yaqin titan borligini ko’rsatadi.
Yuqori ligerlangan po’lat. Tarkibida 18 - 200 xrom va 8-100 nikel bo’lgan po’latlar yuqori ligerlangan po’lalar deb yuritiladi. Ular korroziya va issiqlikka bardoshligi, mustahkamliligi uchun turli sanoatlarda keng qo’llanilmoqda.
Hozirgi kunda mamlakatimiz korxonalarida jihozlarni yasashda quyidagi ligerlangan po’latlar ishlatiladi: 1X18N9T, 1X18N11B, X16N25M6, XN35VT, X22N26, 1X18N12M2T, 1X18N12M3T, X18N9T va boshqalar.
3- jadval. Uglerodli va kam ligerlangan po`latlar uchun ruhsat berilgan kuchlanish
Materialning harorati 0C | Mn/m3 PO`LATLAR UCHUN | |||
St. 3.(GOST–380-60) | 10.(GOST–1050-60) | 20.(GOST–1050-60) | 09 G2S i 16 GS (GOST 5520 - 69) | |
20 | 140 | 130 | 147 | 170 |
100 | 134 | 125 | 142 | 160 |
200 | 126 | 118 | 136 | 148 |
300 | 108 | 100 | 119 | 134 |
375 | 93 | 82 | 98 | 116 |
400 | 88 | 77 | 92 | 110 |
420 | 78 | 72 | 86 | 97 |
430 | 76* | 68 | 83 | 90 |
440 | - | 60 | 73 | 82 |
450 | 63 | 64 | 73 | |
460 | 47 | 56 | 65 | |
470 | 42 | 49 | 60 | |
480 | 39** | 46** | 56** | |
* -hisoblash temperaturasi 4250C gacha bo`lgan . ** -temperaturasi 4750C gacha bo`lgan | ||||
Курилмаларни хисоблаш методлари
Хар кандай аппарат ёки машинани тайёрлашдан олдин унинг лойихаси тузилади. Жараён учун мухим, прототипга эга булмаган курилмаларни лойихалаш. 2-кисмда олиб борилади. Биринчи кисм техник лойихалаш деб номланади. Бу кисмда принципиал саволлар ва бир канча катта-катта хисоблашлар ечилади. Техник лойиха узида аппарат нима максадда ишлатилади, конструкциялари тугрисида тулик маълумотни, фойдали ва зарарли томонларини хисоблашлар натижасида хатоликларда йул куймасликни мужассамлаштиради.
Барча маълумотларга эга булиб, хисоблашлар тулик амалга оширилгач аппаратнинг эскиз чизмаси гавдалантирилади. Бу иккинчи кисм хисобланади. Одатда куйида келтирилган маълумотлар лойиха учун асосий хисобланади. Булар: ишловчи карши куввати, иш режими, сарф нормалари, нормаль иш шароити, хом-ашёнинг коррозион ва таксик холати ва техника хавфсизлигига булган талаб. Ишлаб чикариш куввати хом-ашё, махсулот, полуфабрикат реагент, иссиклик ва совуклик ташувчиларга нисбатан берилган булади. Иш режими узлуксиз ишлайдиган курилмаларнинг иш давомийлигига ва даврий равишда ишлайдиган аппаратларнинг циклик ишлаши учун куриб чикилади. Агар баъзи маълумотлар берилмаган булса, улар хисоблаб топилади. Аппарат ва машитналарни лойихалашда улар билан технологик механик хисоблашлар утказилади.
Технологик хисоблаш
Технологик хисоблаш аппаратнинг оптимал иш режимини таъминлайдиган асосий улчамларини аниклашдан иборат. Бунинг учун кайта ишланадиган материалларнинг массавий потоклари, энергия сарфи аникланади . апаратнинг технологик хисоблаш аникланган кетма-кетликда олиб борилади. Биринчи навбатда масса ва энергия сакланиш конунига асосланиб моддий ва иссиклик баланс тенгламаси тузилади.
бу ерда :
GH- бошлангич моддалар массаси;
Gк – охирги моддалар массаси;
GH.П – йукотилган махсулотларнинг эътиборга олинмайдиган даражадаги микдори.
Узлуксиз жараёнлар учун материал баланс вакт бирлиги учун тузилади, даврий жараёнлар учун битта операция тузилади.
; (1.1.)
Иссиклик баланс тенгламаси:
; (1.2.)
- бошлангич иссиклик микдори;
- хосил булган махсулотлар билан чикиб кетадиган иссиклик микдори;
- атроф-мухитга йукотилган иссиклик микдори.
бу ерда:
Агар жараён иссиклик ажралиши билан борса иссиклик эффекти «+» ишора билан белгиланади. Агар иссиклик ютилиши билан борса иссиклик эффекти «-» ишора билан белгиланади. Кулай шароит яратиш учун материал ва иссиклик баланслари схема ва жадвал шаклида берилади. Мураккаб аппаратларда моддий ва иссиклик баланси аппаратларнинг алохида кисмлари учун тузилади. Моддий ва иссиклик балансини тузиб булгач, охирги бошка улчамларни аниклаш учун харакатланувчи куч ва жараён тезлиги аникланади. Маълумки, система бир мувозанатга келгунча жараён давом этади. Масалан: 2 та турли температурали махсулот уртасида иссиклик алмашиниш жараёни иккаласининг температураси бир хил булгунча, яъни система мувозанатлашгунча давом этади. Бу икки махсулот уртасидаги хар хил температура иссиклик алмашиниш жараёнининг харакатлантирувчи кучи хисобланади.
Хар кандай аппаратни хисоблашда ишчи ва мувозанат параметрлардан харакатлантирувчи кучни аниклаб олиш керак. Куйидаги тенглама билан жараённинг харакатлантирувчи кучни аниклаб олиш керак. Куйидаги тенглама билан жараённинг харакатлантирувчи кучи ва тезлигини аниклаймиз.
бу ерда: М- берилаётган махсулот ёки иссиклик микдори; F- улар бериладиган жой юзаси;
τ - жараён кечиши учун кетган вакт; ∆ - жараённинг харакатлантирувчи кучи; К – жараён тезлигини характерловчи пропорционаллик коэффициенти
; (1.3.)
(1.3.) тенгламадан аппаратнинг ишчи юзаси топилади. Шу тенгламадан F=Va ни билган холда аппаратнинг ишчи хажми V ни аниклашимиз мумкин. Бу ерда: а- аппаратнинг бирлик хажмидаги юзаси.
Аппаратнинг вакт бирлигидаги хажмини ва чизикли тезлигини билган холда кундаланг юзасини аниклаш мумкин:
; (1.4.)
S ни аниклагач, цилиндрик аппаратлар учун диаметр
∆ ни топамиз.
Аппаратнинг узунлиги ёки баландлигини
тенгламадан аниклаймиз.
V- аппаратнинг ишчи хажми;
S0 – кундаланг кесим юзаси;
Н- аппарат баландлиги ёки узунлиги.
∆=
; (1.5.)
(1.6.)
Даврий равишда ишлайдиган аппаратларнинг ишчи хажми V – куйидаги формула оркали топилади:
бу ерда:
Vсут – аппаратлар гурухи ёки аппаратларнинг суткалик ишлаб чикариш куввати;
τ- технологик цикл , яъни асосий жараён ва ёрдамчи операцияларнинг кечиши учун кетган вакт;
k – ишлаб чикариш кувватининг захира коэффициенти;
φ- аппаратни тулдириш коэффициенти. Буни отда 0,4-0,9 тенг деб олинади.
; (1.7.)
Агар хисоблаш мобайнида жуда катта ишчи хажм V хосил булса, битта аппартнинг берилган хажми Va оркали аппаратлар сони аникланади.
Куйида цилиндрик аппаратларнинг ГОСТ га кура нормал ишчи хажмлари келтирилган. Улар 1м3 дан – 200 м3 гача.
1,00 | 2,5 | 6,3 | 16,0 | 40,0 | 100 |
1,25 | 3,2 | 8,0 | 20,0 | 50,0 | 125 |
1,60 | 4,0 | 10,0 | 25,0 | 63,0 | 160 |
2,00 | 5,0 | 12,5 | 32,0 | 80,0 | 200 |
; (1.8.)
Аппаратнинг копкоги, штуцерлари, люклари ички хажми ва химоя футеровканинг хажми ишчи хажмлар каторини газгольдер, ёмкость, коллонали аппаратлар, иссиклик алмаштиргичлар ва бошка аппаратлар учун куллаш зарур эмас. Агар аппаратнинг хажмини хисоблаб топсак, унинг бошка улчамларни топиш мураккаб булмайди. Бунинг учун аппаратнинг кундаланг кесими берилган булса, унинг баландлигини топиш мумкин ва аксинча аппарат баландлиги берилган булса, кундаланг кесими юзасини топиш мумкин. Бундан ташкари аппарат диаметрини хам топиш мумкин. Технологик хисоблашда аппаратнинг асосий улчамлари каторида иссиклик режими, иссиклик ташувчининг сарфи, напор йукотилиши талаб килинган кувват ва бошка параметрлар хисоблаб топилади ёки берилган булади. Буларсиз аппартни лойихалаш мумкин эмас.
Механик хисоблаш
Жараёнлар уларга таъсир килувчи параметрлар билан фаркланади. Асосий параметрларга температура, босим ва мухитнинг физик-кимёвий хоссалари. Технологик курилмалар мухит билан доимий равишда контактда булгани билан характерланади. Шунинг учун хам курилмаларнинг ишлаши мобайнида мухитнинг физик-кимёвий хусусиятига боглик холда агрессив таъсирлар булади. Курилмалар фойдаланиш учун мустахкам ва хавфсиз булиши керак. Юкори ишлаб чикариш куввати, мухитнинг ёнгин ва портлашга хавфсизлиги, узлуксиз ишлашнинг давомийлиги нефтни кайта ишлаш заводлари курилмаларига кушимча талаблар кушишга олиб келди. Автоматик бошкариш ва жараённинг берилган режимини ушлаб туриш курилмани хар кандай вазиятда ишлашини таъминлайди. Курилманинг яроклилиги биринчи навбатда унинг конструкцияларига ва тугри фойдаланишга боглик. Конструкцияларнинг имкониятлилиги механик хисоблаш билан таъминланади. Конструкциялар фойдаланиш таъмирлашлардан кейин хам узининг яроклилигини саклаган холда курилманинг узок муддат ишлашини таъминлаши зарур.
Курилманинг узок муддат ишлашини таъминлаш учун конструкцияларнинг ишлаш муддатини узайтириш (аппарат деворини калинрок олиш машиналар валининг диаметрини катта олиш ва бошкалар) ёки юкори сифатли конструкция материалларидан фойдаланиш мумкин. Лекин бу курилманинг бахоси кутарилишига олиб келади. Курилма конструкциялари ташиш, монтаж ва таъмирлаш ишларига кулай булиши керак, яъни материаллар сарфининг калинлиги, арзон ва ноёблилиги. Конструкцияларни мустахкамликка хисоблаш тулик ва аник тартибда утказилса, уларга куйилган барча талабларни кониктириши мумкин. Аппарат ёки машина конструкцияларининг барча улчамларини тулик аниклаб булингач, машина куриш заводларида уларнинг ишчи чизмалари ва курилманинг узи тайёрланади. Кейинги йилларда нефтни кайта ишлаш саноатидаги турли жараёнлар ва курилмаларга карамай аппарат ва машиналар, уларнинг деталлари каторининг унификацияси борасида катта ишлар олиб борилади. Бу эса уларни лойихалашни, тайёрлашни ва улардан фойдаланишни енгиллаштиради. Купгина аппарат ва машиналар давлат стандартлари асосида тасдикланган.
Машина ва аппаратлар ҳақида умумий тушунчалар
Корхоналарда тайёр маҳсулот ишлаб чиқариш технологик жараённинг якуний натижасидир. Машина ва инсонларнинг хом-ашё, материаллардан муайян сифатли тайёр маҳсулот ишлаб чиқариш учун бажарган ҳаракатлар йиғиндисига ишлаб чиқариш жараёни дейилади. Технологик жараён ишлаб чиқариш жараёнининг бир қисми бӯлиб, у хом-ашё шакли, хоссалари ва ҳолатини ӯзгартириш билан бевосита боғлиқдир.
Технологик жараён бир иш жойида бажариладиган бир қанча технологик операциялардан иборат.
Технологик операция инсон ва машина иштирокисиз ҳам амалга оширилиши мумкин. Аммо машина ва аппартларининг қӯлланилиши операцияларини тезлатиб, уларни бошқариш ва кам вақт, меҳнат сарфлаб юқори сифатли маҳсулот олиш имконини беради.
Машина - энергия, материал шаклини ӯзгартириш учун зарур маълум мақсадли ҳаракатларни амалга оширадиган механик қурилмадир.
Машинанинг асосий вазифаси - ишни енгиллаштириш ва унумдорликни ошириш мақсадида инсон ишлаб чиқариш функциясини тӯлиқ ёки қисман алмаштиришдир.
Бажарадиган функциясига кӯра энергия шаклини ӯзгартирадиган энергетик машиналар, предмет шакли , ҳолатини ӯзгартирадиган иш машиналари мавжуд.
Энергетик машиналарга электродвигателлар, трубиналар, буғ машиналари, компрессорлар киради.
Машина уч қисмидан иборат: энергия қабул қилувчи қисм (электродвигатель, буғ трубинаси), узатиш механизми (ричаг, занжирли, тасмали, тишли) ва ижро этувчи механизм.
Аппаратларда машиналардан фарқли ҳолда энергия бир кӯринишдан иккинчисига айланмайди.
Агрегат - биргаликда ишлайдиган бир неча машинанинг механик бирикмасидир.
Узлуксиз линия - ӯзаро боғлиқ ва синхрон ишлайдиган жиҳозлар тӯпламидир. Бунда ҳар бир иш жойида маълум тартибда алоҳида технологик операциялар амалга оширилади. Узлуксиз линиялар технологик жараённи узлуксиз ташкил қилиш, уларни автоматлаштириш ва механизациялаштириш имконини беради.
Жараён, ҳодиса, система ва техник қурилма бирор хоссасини характерловчи катталикка параметр дейилади. Механик, электр, технологик параметрлар мавжуд.
Шунингдек бош, асосий ва ёрдамчи параметрлар ҳам бӯлиши мумкин.
Бош параметрларга жиҳознинг иш унумдорлиги, иш ҳажми, иш юзаси мисол бӯлади.
Иситиш ёки совутиш температуралари, маҳсулот намлиги ва концентрациялари асосий параметрлардир. Ишчи органнинг айланишлар сони, электродвигатель қуввати, сув, буғ сарфи, машина ӯлчамлари ёрдамчи параметрлардир.
Барча машина ва аппаратлар йиғма бирлик ва гуруҳларга бирлашган маълум сондаги деталлардан иборат.
Ишлаб чиқариш корхонасида тайёрланадиган ҳар қандай деталь ёки уларнинг тӯпламига буюм дейилади.
Номи ва маркаси жиҳатдан бир жинсли бӯлган материаллардан тайёрланган буюм деталь дейилади.
Ӯзаро пайвандлаш, кавшарлаш, бураш йӯли билан бириктириладиган деталлар тӯпламига йиғма бирлик дейилади. Йиғма бирлик ажраладиган ва ажралмайдиган бӯлиши мумкин.
INFОRMATSIОN USLUBIY TA’MINОT
Asosiy adabiyotlar
1.Тимонин А.С. Основы проектирования и расчета технологического и природоохранного оборудования. Справочник. В 3-х томах, - Калуга. 2001г.
2. Болтон У. Конструкционные материалы: металлы, сплавы, полимеры, керамика, композиты. Издательство: Додэка, 2004г, 320 с.
3. Соколов Р.С., Практические работы по химической технологии. Издательство Владос. 2004г, 272 с.
4. Михалев М.Ф., Третьяков Н.П., Мильченко А.И., Зобнин В.В. Расчеты и конструирование машин и аппаратов химических производств. Примеры и задачи /под. ред. Михалева М.Ф. / -Л., Машиностороение, 1984г.
5. Соколов В.И. Основы расчета и конструирования машин и аппаратов пищевых производств: М.; Машиностроение. 1983г.
6. Лащинский А.А. Конструирование сварных химических аппаратов. Справочник. - Л.; Машиностроение. 1981г.
7. Вихман Г.Л., Круглов С.А. Основы конструирования аппаратов и машин нефтеперерабатывающих заводов; -М., Машиностроение, 1973г.
8. Кольман-Иванов Э.Э. и др. Конструирование и расчет машин химических производств; -М.; Машиностроение. 1985г.
9. Румянцев О.В. Оборудование цехов синтеза высокого давления. -М.; Химия. 1985г.
III. INFОRMATSIОN USLUBIY TA’MINОT
3.1. Asosiy adabiyotlar
1.Тимонин А.С. Основы проектирования и расчета технологического и природоохранного оборудования. Справочник. В 3-х томах, - Калуга. 2001г.
2. Болтон У. Конструкционные материалы: металлы, сплавы, полимеры, керамика, композиты. Издательство: Додэка, 2004г, 320 с.
3. Соколов Р.С., Практические работы по химической технологии. Издательство Владос. 2004г, 272 с.
4. Михалев М.Ф., Третьяков Н.П., Мильченко А.И., Зобнин В.В. Расчеты и конструирование машин и аппаратов химических производств. Примеры и задачи /под. ред. Михалева М.Ф. / -Л., Машиностороение, 1984г.
5. Соколов В.И. Основы расчета и конструирования машин и аппаратов пищевых производств: М.; Машиностроение. 1983г.
6. Лащинский А.А. Конструирование сварных химических аппаратов. Справочник. - Л.; Машиностроение. 1981г.
7. Вихман Г.Л., Круглов С.А. Основы конструирования аппаратов и машин нефтеперерабатывающих заводов; -М., Машиностроение, 1973г.
8. Кольман-Иванов Э.Э. и др. Конструирование и расчет машин химических производств; -М.; Машиностроение. 1985г.
9. Румянцев О.В. Оборудование цехов синтеза высокого давления. -М.; Химия. 1985г.
ФЛАНЕЦ
ЛЮК
ТУРБИНАЛИ �АРАЛАШТИРГИЧ
ФЛАНЕЦЛИ �МУФТА
КОЛОННАЛИ АППАРАТЛАР �ТАЯНЧИ
КРЮК ва КУЛОКЧИН кўринишидаги илгаклар
ҚАЛПОҚЧАЛИ ТАРЕЛКА
КОЛОННАДА ТАРЕЛКА ЖОЙЛАШУВИ
ИИА ҚУВУРЛАР �БИРИКМАСИ