� UDEO NESVESNOG����

Šta se krije ispod?

Ništa se ne događa slučajno!

• Psihički determinizam : postoji razlog za svaki naš postupak, misao i osećanje.
• Sve što činimo, kažemo i pomislimo izraz je našeg uma – svesnog, predsvesnog ili nesvesnog.
• Razlozi za naše ponašanje mogu se otkriti otkrijemo li sadržaj nesvesnog.
• Većina simptoma duševnih bolesti uzrokovana je nesvesnom motivacijom.
• Da bi se izlečili simptomi, treba otkriti njihov uzrok u nesvesnom.

Sigmund Frojd(1856-1939)

• Najstariji među osmoro dece, veći deo života proveo u Beču
• Kao doktor, započeo karijeru istraživanjima u području neurofiziologije
• Začetak psihoanalize – saradnja sa �dr. Jozefom Brojerom�na istraživanju histerije (pacijentkinja Ana O)
• Razvio prvi psihoterapijski metod

Beč, krajem XIX veka...

• U kakvom društvenom miljeu se pojavila Frojdova teorija?
• Kasna Viktorijanska epoha
• Stav koji dominira: racionalnost i samokontrola nas razlikuju �od životinja
• Frojd je šokirao javnost idejom da �čovek nije racionalno biće
• Naglašavanje seksualnosti �(posebno infantilne !)

Pariz, krajem XIX veka...

Mesmer i životinjski magnetizam

Šarko prikazuje slučaj “histerije” u bolnici La Salpetrieri 1885.

Pariz: 19 nedelja sa Šarkoom

• Slučaj �Žan Avril: (reinterpretacija histerije)

Šta je Frojd naučio od Šarkoa?

• Šarko: lečenje hipnozom
• Sećanja u hipnotičkom stanju –događaji nisu zaboravljeni
• Izostanak sećanja u budnom stanju – ne mogu se prizvati u svest
• Frojd: zabranjene želje se potiskuju, ali iz nesvesnog deluju izazivajući uznemirenost
• Prepoznaje osnovne pokretačke snage ljudskih postupaka u nesvesnom.
• Na osnovu svojih uvida razvija tehniku slobodnih asocijacija

Slučaj Ane O.

• Saradnja Brojera i Frojda
• Problemi sa bolesnim ocem
• Snažne halucinacije koje se pojačavaju nakon njegove smrti
• Tokom svake večeri Ana pada u �trans mrmljajući reči
• Ponavljanjem njenih reči Frojd je navodi da govori o halucinacijama što dovodi do poboljšanja

Peripetije sa simptomima

• Pojava novih simptoma: hidrofobija
• Tokom hipnoze pojavljuje se sećanje na psa koji pije vodu iz čaše: simptom nestaje!

Brojerove intervencije

• Tokom hipnoze, Brojer postavlja nova pitanja: “Možete li se setiti kako ste postali razroki?”

​

​

​

​

​

​

• Metodom katarze, Brojer uklanja simptome jedan po jedan...

Međutim...

• Ana se zaljubila!

Otkriće transfera

• Brojer odustaje.
• Frojd nastavlja �sa radom bez �Brojera
• Napušta hipnozu, �uvodi nove tehnike

Opasan metod?

• Sigmund Frojd i�psihoanalitička teorija

Cronenberg: �A Dangerous Method

Zašto kauč?

• Razvoj od tehnike �pritiska do slobodnih �asocijacija�

Topološki model

Ljudski um sastoji se od tri nivoa

• Svesno – sadrži misli, doživljaje i osećaje kojih smo trenutno svesni
• Predsvesno – sadrži informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja, sećanja
• Nesvesno – najveći deo uma koji sadrži misli, osećanja i sećanja kojih nismo svesni – uključuje neprihvatljive seksualne i agresivne nagone, misli i osećanja

Karakteristike sistema nesvesnog

• Odsustvo protivrečnosti: nema dilema, negacija ili konflikata
• Primarni proces: mogućnost pomeranja i sažimanja
• Bezvremenost: ne stoji ni u kakvom odnosu sa vremenom
• Zamena realnosti psihičkom realnošću: �nedostupna su mu pravila spoljašnjeg okruženja
• Sadržaji nesvesnog:
• zabranjene želje u pozadini slika nesvesnog
• filogenetska zaostavština – deo nesvesnih sadržaja
• Nesvesno je veoma aktivno:
• instinkti iz nesvesnog konstantno teže da postanu svesni (mnogi uspevaju, ali prerušeni!)
• čak i ako ne uspevaju, motivišu ponašanje

Odnos topološkog modela i strukturalne teorije

Psihoanalitičko tumačenje umetnosti

Smena primarnih i sekundarnih procesa u razvoju kreativne ideje (Kris, 1952)

• Sublimacija
• Katarza
• Homospacijalno mišljenje

Komitet

• Tajni “komitet”, sastavljen od najvernijih pristalica, nastao nakon odlaska Junga i Adlera: (sede) Freud, Sàndor Ferenczi i Hanns Sachs; (stoje) Otto Rank, Karl Abraham, Max Eitingon i Ernest Jones

Frojdove studije slučaja

• Publikovano je samo nekoliko studija (između ostalog zbog profesionalne etike)
• Primeri: Dora (1905), Čovek pacov (1909), Čovek vuk (1918), Slučaj ženske homoseksualnosti (1920)
• Frojdovo objašnjenje za poreklo i razvoj homoseksualnosti = urođena biseksualnost + obrnuti Edipov kompleks
• Frojdova sposobnost da iz uobičajenog ponašanja izvodi zaključke od velikog značaja = Psihopatologija svakodnevnog života (omaške u govoru, greške u pamćenju, uspomene iz detinjstva - uspomene pokrivalice)

Kritike

• Najviše su bili uvređeni “pristojni” ljudi koji su Frojda nazivali razvratnikom
• Mnoge kritike su se bazirale na pogrešnim shvatanjima i izvrtanju psihoanalize
• Frojd je izbegavao kvantifikovanje svojih empirijskih podataka, što čini nemogućim procenjivanje statističke značajnosti i pouzdanosti njegovih razmatranja
• Sumnje u naučni status psihoanalize

Zašto cenimo psihoanalizu?

• Istraživanja nesvesnog
• Konzistentna i sveobuhvatna teorija ličnosti
• Prvi psihoterapijski metod i razvoj tehnika
• Širina i dubina shvatanja čoveka
• Hrabar, originalan mislilac
• Snažan uticaj na umetnost i kulturu
• Frojdovo poimanje čoveka = složeno

Razvoj psihoanalize

• C.G. Jung
• Alfred Adler
• Ana Frojd
• Vilhelm Rajh
• Melani Klajn...

Preporuke za čitanje

• Psihopatologija svakodnevnog života, Sigmund Frojd
• Tumačenje snova, Sigmund Frojd
• Predavanja za uvod u psihoanalizu, Sigmund Frojd

�JEZIK I PROBLEMI KOMPARATIVNE PSIHOLOGIJE� �����

Mogu li majmuni da govore?

Jezik

• Noam Chomsky: jezik je višeslojni sistem za povezivanje misli i govora pomoću reči i delova rečenica
• Ovoj definiciji nedostaje jedan važan aspekt, a to je komunikacija – prenošenje misli između ljudi i pokoljenja
• Osnovna dva aspekta jezika su: razumevanje i proizvodnja.
• Očigledno je da u mozgu moraju biti angažovani mnogi centri. U minimalnoj konfiguraciji, za razumevanje su nam potrebni: slušni senzorni ili vizuelni korteks i Vernikeova zona, a za proizvodnju: Brokina zona i motorni korteks.

Mišljenje i jezik

Pitanja

• Da li je jezik preduslov da čovek može da razmišlja?
• Da li je razmišljanje unutrašnji govor?
• Da li jezik oblikuje naše ideje ili je on samo instrument koji omogućuje razmišljanje?

Teorija lingvističke relativnosti

• SAPIR –WHORFOVA HIPOTEZA (1956):�Pripadnici različitih lingvističkih zajednica opažaju svet različito, a takva percepcija se prenosi i podržava jezikom.
• Na primer: a) stanovnici Filipina imaju po jednu reč za svaku od 92 vrste pirinča; b) Eskimi i sneg; c) istraživanje jezika Hopi indijanaca (vreme, imenica-glagol,...)...
• Jezik oblikuje misli! Utiče na doživljaj sveta dok njegov razvoj odražava promene u prevladavajućem načinu izražavanja.
• Lingvističke razlike nam govore o prioritetima unutar jedne kulture.

Poreklo jezika

1. Nativističko shvatanje (Čomski, 1972)�Kao argument dominantnoj ulozi nasleđa navodi se: brzo savladavanje složenih oblika govora (do 5. godine), isti redosled pojavljivanja različitih oblika jezičkog izražavanja (fraza) kod sve dece.
2. Sociopsihološko shvatanje�Rođenjem dete dobija samo opštu sposobnost razvoja govora ali je presudna uloga socijalnih faktora.

Funkcije jezika

• Jezik čini pamćenje uspešnim jer kodira događaje kao verbalne kategorije. Pamćenje odrasle osobe je primarno verbalno.
• Jezik odražava i određuje socijalnu situaciju, socijalne odnose između sagovornika, uslovljen je pravilima ponašanja (normama - implicitnim ili eksplicitnim)
• Jezik omogućuje beskonačnu apstrakciju iz naših iskustava što je posebno važno u komunikaciji o apstraktnim odnosima.
• Mogu li to životinje?

Razlika između jezika i komunikacije

• Jezik obuhvata ograničen broj signala (zvukova, slova, gestova) koji samostalno nemaju značenje ali mogu biti kombinovani na osnovu određenih pravila u funkciji stvaranja neograničenog broja poruka
• Komunikacija - način na koji osoba ili životinja prenosi informacije i utiče na drugog/druge

Nema sumnje u sposobnost životinja da komuniciraju. Pitanje je da li mogu koristiti nešto slično ljudskom jeziku?

Mogu li majmuni da govore?

Istraživanja

• Ograničenje i mogućnosti: govorni aparat i vokalizacija
• Prve studije - Kellogg & Kellogg, 1933; Hayes & Hayes, 1950: VIKI
• Potraga za drugačijim modusom komunikacije : JEZIK ZNAKOVA koji sadrži ikoničke i arbitrarne znake (Gardner & Gardner, 1969)
• Washoe (~1 godina)
• Proces udomljavanja i upoznavanja
• Minimum restrikcija – maksimum socijalne stimulacije

Kako raste Washoe?

• Tutori provode vreme sa njom �uvek kada je budna, koriste jezik znakova

Kako priča Washoe?

• Rana intervencija: stimulisati imitaciju
• Nagrada: golicanje
• U situacijama pritiska: napušta zadatak , beži, čak i bije tutora
• Pojava odložene imitacije: četkica za zube (znak se javlja samo radi identifikacije objekta)
• Faza brbljanja (“manual babbling” – javlja se sve više sitnih gestova bez stvarnog značenja)

Proboj

• Uvođenje novih znakova
• Oblikovanje primenom tehnike operantnog uslovljavanja
• Generalizacija naučenog znaka (primer: primena znaka “otvoriti” u različitim kontekstima)
• Rečnik se proširuje, nakon 22 meseca: 30 usvojenih znakova, nakon četiri godine – 132 znaka
• Kako Washoe uči da razlikuje znakove? Primer: primena znaka ‘cvet’ u različitim situacijama, uvođenje novog znaka ‘miris’ za kutiju cigara / brojnost grešaka

Ograničenje

• Washoe kombinuje samo 2 znaka!
• Šta jezik razdvaja od komunikacije?
• Arbitrarnost (proizvoljno korišćenje simbola - zvukovi i znakovi koji se koriste nemaju nikakvu vezu sa značenjem. Arbitrarnost jezika se najbolje razume ako se setimo koliko različitih reči na svetskim jezicima postoji za “sto”, na primer)
• Semantika (upotreba simbola za objekte ili akcije)
• Izmeštenost (odnosi se na stvari udaljene vremenom ili prostorom, to je svojstvo koje omogućuje da razgovaramo o stvarima i događajima koji nisu fizički prisutni.
• Spontana upotreba
• Sintaksa (simboli se mogu kombinovati prema pravilima gramatike)
• Red reči i strukturisanje: jezik ima pravila i smislenu strukturu. Jezička pravila se menjaju, ali te promene nikada nisu takve da ometaju razumevanje između ljudi. Drugim rečima, da bi jezik vršio funkciju komunikacije, on mora imati čvrst i stabilan sistem osnovnih elemenata i pravila za njihovo kombinovanje.
• Generativnost je svojstvo da kombinujući simbole možemo stvoriti bezbrojne poruke (kreativnost?)

Čomski kaže...

„Kada bi životinje imale sposobnost koja je biološki tako korisna kao što je jezik, a da je zbog nečega do sada nisu koristile, bilo bi to evoluciono čudo poput otkrića ostrva na kome žive ljudi koji se mogu naučiti leteti“

Kako se pokazala Nim Chimpsky?

• Terrace, 1979
• Strogi laboratorijski uslovi
• Za dve godine: 20 000 komunikacija (1/2 je kombinacija 2 znaka)
• Ipak, jasno razdvajanje u odnosu na jezik deteta:
• Komunikacija se vremenom ne produžava
• Samo 12 % komunikacije je spontano
• Količina imitacije se povećava
• Javljaju se učestali prekidi i Nim ne pokazuje sklonost ka uređenosti komunikacije (strukturisanju)

Sue Savage-Rumbaugh i Kanzi

• Smatrala da treba uvesti adekvatniji jezik
• Uvodi LEKSIGRAME – 256 apstraktnih simbola koji označavaju reč ili ideju (touch screen)
• Fokus na patuljastim šimpanzama (bonobo majmuni, retka vrsta koja živi u džunglama Konga / Inteligentnija, socijabilnija, često dele i hranu)
• Jezik ima više značenja kada se uči spontano putem imitacija, pre nego putem nagrade!

Poređenje

Etologija

• Istraživanja životinja u prirodnom okruženju (ekološka validnost!)
• Evoluciona perspektiva: sve ima svoj uzrok - opstanak.
• Pitanja:
• Koji su uzroci ponašanja?
• Kako se ponašanje razvija tokom životnog ciklusa i/ili evolucije?
• Koja je funkcija ponašanja (u kontekstu opstanka)?
• Zašto se javlja u takvom obliku?
• Kolonija rezus majmuna Cayo Santiago (1939/1979)
• Dva smera istraživanja:
• Fiksirani paterni ponašanja (razmnožavanje, hrana..)
• Dominacija hijerarhije

“Grad pacova” (Calhoun, 1962)

Problemi komparativne psihologije

• Priroda ili laboratorija?
• Manjak kontrole ili narušena ekološka validnost?
• Antropomorfizam: pripisivanje ljudskih karakteristika opaženom ponašanju životinja
• Primena rezultata na ljudsku populaciju
• Lojd Morganov kanon: podatke o životinjskom ponašanju treba tumačiti bazičnim procesima kada god je to moguće
• Očekivanja istraživača ?!