SAN

Henri Rousseau: San (1910)

Chuang- tzu�“Bio sam jedne noći leptir i leteo zadovoljan svojom sudbinom, �a zatim sam se probudio i ne znam više da li sam car �koji je sanjao da je leptir ili sam leptir koji sanja da je car. �Ko sam ja ustvari?”

16. vek Chen Shiyuan “Lofty Principles of Dream Interpretation”

Sigmund Frojd

• 1900. “Tumačenje snova”
• U psihologiji je “sve posle nje izgledalo drugačije!”
• San je “carski drum u nesvesno”.
• Jedinstven stav: �snovi imaju skriveno značenje!
• Tehnika slobodnih asocijacija

Polazište

• Osnovna teza: san je ispunjenje želje!
• Koreni sna:
• ostatak dana (pojedina dnevna sećanja)
• produktivni nesvesni procesi koji daju prerušeno ispunjenje nagonskih impulsa
• funkcija CENZURE (npr: gospođa u garnizonu)

​

��

Šta izražavaju snovi?

• Simboli u snovima, kao i omaške i simptomi, izražavaju konflikte (strukturalne, funkcionalne i razvojne prirode)
• Otpor interpretaciji i cenzura sna otežavaju razumevanje!

2 lica sna

• San ima:
• MANIFESTNI sadržaj koji služi kamuflaži i afirmisanju “zabranjenog” motiva, i
• LATENTNI sadržaj u kome se krije pravi smisao sna.
• Čovek je zaokupljen manifestnim sadržajem dok latentni sadržaj “obavlja posao”!

Funkcije sna, po Frojdu

• Somatski posmatrano, spavanje je reaktiviranje boravka u majčinoj utrobi (stanje mirovanja, toplota, odsutnost nadražaja, ponekad i fetusni položaj ). Pored osnovne funkcije ispunjenja želje Frojd daje snu još nekoliko:
• San je čuvar spavanja, ima zadatak da otkloni nadražaje i uljuljka ličnost u prividni mir i bezbednost da se ne bi “latentne misli sna podvrgle kontroli od strane cenzure”
• Nastavak “predsvesne misaone delatnosti dana, ispunivši sebe proizvoljnim sadržajem, da izrazi neku nameru, opomenu, rasuđivanje i ponovno ispunjenje želje”
• Mišljenje unapred (Adlerova teza)

Rad sna : primarni procesi

Kojim postupcima se skriveni (latentni) sadržaj sna organizuje u priču (manifestni oblik)?

1. SAŽIMANJE ili KONDENZACIJA: jedan objekat u snu nosi više asocijacija i ideja npr. kolektivna osoba (kratkoća i kondenzovanost sna!), nastaje tako što se izvesni “opaki” skriveni elementi izbacuju, ili stapaju u jedan, ili samo jedan odlomak skrivenog sadržaja se probije do manifestnog...
2. POMERANJE i DISLOKACIJA: objekat koji nosi veliku emocionalnu vrednost je odvojen od realnog objekta ili sadržaja i “zakačen” za neki potpuno drugi sadržaj koji će promaći “cenzuri”. OBRTANJE je ekstreman oblik pomeranja kada se javi totalna inverzija: zamena nečega njegovom suprotnošću (odeća npr simbolizuje nagost)

Rad sna : primarni procesi

• SIMBOLIZACIJA: simbol zamenjuje akciju, osobu ili ideju
• REPREZENTACIJA: apstraktna misao je prevedena u vizuelni, čak grafički izraz.
• REGRESIJA na ranije stadijume koja se prepoznaje u čitavom mehanizmu sna.
• SEKUNDARNA ELABORACIJA – ishod prirodne tendencije snevača da naknadno stvori priču ili da smisao različitim elementima manifestnog sna, kao da se on sastoji od unisone i koherentne koncepcije. U suštini, to je pogrešan putokaz u tumačenju snova, i dalje u funkciji cenzure.

SAN, kreativnost i kognicija

• Frojd često govori o originalnosti snova koji se našem “svesnom mišljenju moraju pričiniti kao nešto nečuveno i pogrešno”
• Tom delu ličnosti se pripisuje izuzetna kognitivna moć i velika kreativnost (princip simbolizacija veoma je sličan postupku umetnika)
• Kako tako veliki posao obavlja nekakav misteriozan deo nas “u sadejstvu sa cenzurom”?
• Koji se snovi pamte? Važni, kaže Frojd, u njima je najvažniji deo i najjasniji, najživlji i sa najviše detalja, takve delove sna prate jake emocije jer su “najdeterminisaniji” skrivenim motivom.

Karl Gustav Jung

• “Istraživanje snova uopšte je već samo po sebi životno delo” Karl Gustav Jung
• Analizirao hiljade svojih snova kao i snova svojih �pacijenata
• „Sva moja dela, celokupna moja� stvaralačka delatnost, potekla �je iz tih prvobitnih fantazija i �snova koji su počeli 1912. “ �(Jung, 1978).�

Sklop ličnosti

Ličnost (psihe) se sastoji od više zavisnih sistema:

• Ego - svesni deo koji se sastoji od opažaja, sećanja, misli i osećanja, zadužen za osećanja identiteta i kontinuiteta
• Lično nesvesno - predsvesni ili nekada svesni i potisnuti doživljaji koji se mogu grupisati u specifične konstelacije sa jezgrom poput magneta: kompleksi (mogu delovati kao samostalna ličnost koja prigrabi nadzor nad svim aspektima života, na primer kompleks majke ili kompleks žudnje za moći)
• Kolektivno nesvesno – rezervoar latentnih sećanja nasleđenih iz čovekove predačke prošlosti, tragovi ljudske evolucije koji se gomilaju zahvaljujući ponavljanim iskustvima kroz generacije. Šta će čovek naučiti na osnovu ličnih iskustava zavisi od kolektivno nesvesnog koje vrši selektivan uticaj na ponašanje od samog početka života (univerzalan i najsnažniji sistem – izražava se kroz arhetipove)

Arhetip

• Mi nosimo predizpozicije da na svet gledamo na selektivan način - mogućnost oživljavanja iskustava ranijih generacija, kaže Jung.
• Arhetip je strukturna komponenta kolektivno nesvesnog – univerzalni oblik misli (ideja) koji nosi snažan emocionalni naboj (npr. arhetip majke proizvodi sliku majčinog lika koji se poistovećuje sa realnim likom).
• Nastaje kumulacijom doživljaja kroz generacije.

Najvažniji arhetipovi

• Persona - maska, javna ličnost nastala kao reakcija na društvene konvencije i na unutrašnje zahteve.
• Animus i Anima - ženska strana muške ličnosti i obrnuto. Ispoljava se kroz odlike pojedinca ali i kroz kolektivne slike koje svaki pol motiviše da razume članove drugog pola
• Senka – životinjska strana ljudske prirode, instinki nasleđeni od nižih oblika života, odgovorna za shvatanje o izvornom grehu, kada je projektujemo na druge, postaje đavo/neprijatelj.

Arhetip JASTVA (SELF)

• Ljudska težnja ka jedinstvu, središnji pojam ličnosti oko koga se okupljaju svi sistemi
• Obezbeđuje jedinstvo, ravnotežu i stabilnost
• Jastvo je životni cilj kome ljudi stalno teže, kao arhetip nije očigledan sve do srednjih godina kada ljudi čine ozbiljne napore da se... “središte celokupne ličnosti više ne poklapa se Egom već sa tačkom na sredini između svesnog i nesvesnog “
• Izražava se kroz različite simbole, najčešće magičnog kruga ili mandale, kroz likove Bude ili Hrista.

Za razliku od Frojda...

• U snu, Jung ne vidi samo mesto za delimično ispunjenje potisnute želje, već je san širi prostor u kojem će neafirmisani delovi ličnosti – individualno i kolektivno nesvesno – doći do izražaja.
• Osnovni zadatak sna: uspostavljanje i/ili održavanje integriteta ličnosti
• San omogućava da se spajanjem svesnih i nesvesnih delova ličnosti (dakle, upoznavanjem sebe!) prođe kroz proces INDIVIDUACIJE i postigne JASTVO, kako bi se “individualnost odgajila do njene potpunosti i samostalnosti”

Jung smatra...

• Za tumačenje snova potreban je manje shematizovan postupak od Frojdovog!
• Uniformnost simbola treba zameniti njihovim semantičkim bogatstvom.
• Napušta tehniku slobodnih asocijacija i kauzalni postupak (uniformnost simbola), i zamenjuje ga finalnim: snovi nemaju samo uzroke, već i svoje ciljeve
• Prilikom tumačenja ne napušta se teren sna, a glavni postupak je snimanje konteksta.

Funkcije sna, po Jungu

• Osnovni zadatak sna je da omogući nesvesnom da dopuni svesni duševni život kako bi ličnost pronašla sklad i prošla kroz proces individuacije. To postiže preko 3 funkcije:
• KOMPENZATORNA funkcija (korekcija i dodir sa nesvesnim aspektima ličnosti, snovi dopunjavajućeg ili naglašeno kontrastnog karaktera)�REDUKTIVNA ili NEGATIVNO-KOMPENZATORNA (obezvređivanje u funkciji korekcije stavova ličnosti prema sebi, npr. san sa štalom)
• PROSPEKTIVNA (okrenutost budućnosti, anticipacija svesnih događaja ili odluka)
• REAKTIVNA (obrada traumatskog iskustva)

Dodajemo jos KREATIVNA (Jung, Kekula...)

Leopold Sondi

• Sondi je 1937. godine analizom velikog broja porodičnih stabala pokazao da se između individualnog nesvesnog, koga sačinjavaju potisnuti sadržaji, i kolektivnog nesvesnog, koga sačinjavaju arhetipovi, �nalazi potpuno nova oblast �nesvesnog, koju naziva �FAMILIJARNO NESVESNO �čiji su sadržaji latentni �recesivni geni.

Familijarno nesvesno

• Nesvesno delovanje familijarnih naslednih činilaca odnosno latentnih (skrivenih) recesivnih gena koji su veoma aktivni, i nesvesno određuje izbor partnera, prijatelja, �profesije...

Kako se ispoljava familijarno nesvesno?

• SNOVI PREDAKA koji u nama i dalje žive u formi latentnih recesivnih gena težeći da se putem snova aktuelizuju, jer svaki predak ima “zahtev” da se u životu svojih potomaka ponovo povrati u istom obliku u kome je i on sam nekada živeo. Ovde nailazimo sličnost i sa Jungovim učenjem o kolektivnom nesvesnom čije sadržaje čine arhetipovi. Istorijski gledano, Frojd je prvi ukazao na snove predaka (1938) : � ”San nam ponekad donosi sadržaje koji ne potiču ni iz zrelog doba, ni iz zaboravljenog detinjstva snevača. Mi smo prinuđeni da takve sadržaje posmatramo kao deo arhaičnog nasleđa koje dete, pod uticajem doživljaja predaka, donosi sa sobom na svet pre svakog iskustva.” 

Egzistencijalni posibilitet

• Teza: familijarno nesvesno ne sadrži u sebi samo psihički bolesne nego i zdrave pretke, tako da se snovi predaka ne javljaju samo kod psihički bolesnih osoba nego i kod onih psihički zdravih.
• Svaki čovek je nosilac više, kako bolesnih, tako i zdravih, egzistencijalnih mogućnosti jer svaki predak u familijarno nesvesnom reprezentuje posebnu egzistencijalnu mogućnost.
• Jedna od čestih stvari koje se javljaju u snovima jesu figure zdravih predaka i to posebno onih predaka “od formata”, onih predaka koji su najuticajniji u dužoj istoriji neke porodice. Njihovo prisustvo je posebno uočljivo u nekim kriznim situacijama snevača kada je potrebno ne samo prisustvo nekog čuvenog pretka, nego i njegova pomoć, poruka, pouka.

Teorija participacije i integracije

• Snovi predstavljaju noćni pokušaj participacije i integracije svesnog i nesvesnog dela ličnosti u jednu dinamičku celinu.
• Finalni momenat u svakoj ljudskoj egzistenciji, a isto tako i u svakom snu, je integracija svih egzistencijalnih mogućnosti u jednoj ličnosti: biti jedno i isto sa samim sobom – autogena participacija.
• Sondi zagovara da san treba najčešće tumačiti trodimenzionalno, jer san i jeste noćni pokušaj psihe ka integraciji sva tri sloja nesvesnog, mada nisu u svim snovima prisutna sva tri sloja nesvesnog!