ВАСПИТНИ СТИЛОВИ РОДИТЕЉА

КОЈИ ЈЕ ВАШ ВАСПИТНИ СТИЛ?

"Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку: - Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац!"

Душко Радовић

Шта је то "добро дете"? Како знамо да је неко дете "добро"? За децу која су пристојна и лепо васпитана кажемо да су добра. А да ли свако дете може да буде "добро"? МОЖЕ! Посветите му пажњу, време, енергију, васпитајте га и имаћете добро дете. Постоји мали број деце за коју можемо да кажемо да су "тешка" за одгајање. Али и то су она иста "добра" деца која само траже више пажње, времена и енергије него већина децe. Нека деца могу бити "захтевна" услед неких здравствених проблема. Нека су преосетљива. Нека немирна и не држи их место. Али и таква "захтевна" деца могу бити лепо васпитана. Не постоји никакав разлог који би могао оправдати неваспитање. Сва деца имају потенцијал да буду "добра", а задатак родитеља је да тај њихов потенцијал развију.

"Не постоје добра и лоша, већ само различита деца!"

Душко Радовић

Људи се међусобно разликују по томе како доживљавају своју улогу родитеља, каква очекивања имају од себе у тој улози и од своје деце, колико су спремни да уложе напора у тој улози. Другим речима, разликују се по васпитним стиловима које користе. Неретко, дешава се да се отац и мајка међусобно разликују по васпитним стиловима којe негују према детету. То отежава васпитање детета, јер доприноси томе да се дете тешко оријентише шта сме/не сме, шта може/не може, шта треба/не треба.

Касније, током одрастања и пролажења кроз наредне фазе развоја, дете може ова размимоилажења у васпитним ставовима и поступцима родитеља да искористи и злоупотреби да увек оствари шта жели, па и онда када је то по њега лоше. Родитељи на тај начин смањују могућност да утичу на дете и спрече настанак различитих проблема. Из тог разлога је пожељно да родитељи заступају и примењују исти васпитни стил.

ЕЛЕМЕНТИ

ВАСПИТНОГ СТИЛА

Васпитни стил представља начин на који родитељи васпитавају дете: које поступке примењују, како му се обраћају, шта захтевају од детета, каква очекивања постављају детету, шта пружају детету. Васпитни стилови се разликују према стапену псисутности елемената родитељства.

Елементи родитељства су:

Васпитни стил

1. прихватање - емоционална топлина, брига, блискост, подршка коју родитељ пружа детету, степен укључености у дечје активности, препознавање дететових потреба и њихово адекватно задовољавање

2. контрола - постављање граница детету и степен контроле дететових импулса како би се интегрисало у породичну и социјалну средину

У зависности колико су код родитеља изражени елементи родитељства: прихватање и контрола, разликују се

4 васпитна стила:

4 ВАСПИТНА СТИЛА

АУТОРИТАТИВНИ (ДЕМОКРАТСКИ) РОДИТЕЉ

ПРИХВАТАЊЕ: ВИСОКО

КОНТРОЛА: ВИСОКА

АУТОРИТАРНИ РОДИТЕЉ

ПРИХВАТАЊЕ: НИСКО

КОНТРОЛА: ВИСОКА

ОДБАЦУЈУЋИ (ИНДИФЕРЕНТНИ, НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ) РОДИТЕЉ

ПРИХВАТАЊЕ: НИСКО

КОНТРОЛА: НИСКА

ПОПУСТЉИВ (ПЕРМИСИВНИ) РОДИТЕЉ

ПРИХВАТАЊЕ: ВИСОКО

КОНТРОЛА: НИСКА

Брижан родитељ који

препознаје дететове

потребе

и задовољава их.

АУТОРИТАТИВНИ РОДИТЕЉ

Поставља границе које су детету јасне и у складу са узрастом

На тај начин детету ствара сигурно и предвидљиво окружење, тако да се дете осећа безбедно и заштићено.

Ауторитативан родитељ поставља разумна ограничења, даје сугестије и упутства, али дозвољава отворену комуникацију са дететом (рационално образлаже своје ставове и одлуке, пита дете за његове потребе).

Допушта известан степен слободе у погледу могућности избора и доношења одлука и на тај начин подстиче развој самоодговорности детета.

Поставља јасне границе, доследан је у њиховом спровођењу, очекује да их дете поштује.

У односу према детету користи и похвале али дефинише и доследно примењује оптималне санкције за прекршена правила понашања, али уједно има пуно разумевања за своје дете и увек је спреман да га саслуша и да се договоре.

Много пажње посвећује објашњавању и образлагању детету зашто нешто чини и зашто нешто може или не може, јер жели да дете усвоји социјална правила и осамостали се.

Однос родитељ-дете је топао, близак, пун љубави, подршке и уважавања. Овај васпитни стил карактерише подстицање добрих и пожељних облика понашања код детета

Дете је задовољно, безбрижно и самопоуздано. Дете оваквог родитеља поштује и верује у његов суд и добронамерност

Одликује га наметање неприкосновеног

родитељског ауторитета.

АУТОРИТАРНИ РОДИТЕЉ

То је строг и захтеван родитељ.

Често користи претње и казне како би дете "довео у ред"

Од детета захтева послушност и безусловно покоравање родитељском ауторитету.

Обично сматра да је увек у праву и о свему самостално одлучује. Родитељ издаје налоге - дете слуша и извршава.

Комуникација између родитеља и детета је једносмерна: налог = извршење, а односи напети и крути

Ауторитарни родитељ је емоционално дистанциран, поставља круте и доследне границе, високе захтеве.

Очекује да дете без поговора поштује његова чврста правила, јер ако их не поштује тада следи казна.

Ретко примењује похвалу и показује топлину, јер сматра да похвале и награде могу да "покваре" дете

Ретко грли и љуби своје дете јер сматра да га тако може размазити

Дете овавог родитеља је послушно и ефикасно, али има мањак самопоуздања и није задовољно и срећно

Родитељ који заправо

није нити укључен,

нити заитересован

за своје дете.

ОДБАЦУЈУЋИ (ИНДИФЕРЕНТНИ) РОДИТЕЉ

Не поставља никакве посебне захтеве и ограничења детету, па дете има слободу доношења одлука која није у складу са његовим развојним капацитетима и узрастом (све је дозвољено).

Карактерише га непостављање јасних граница и емоционална дистанца на релацији родитељ-дете. Нема потребу за блискошћу са дететом.

Овај родитељ брине о основним потребама детета (да је сито, обучено и сл.), али не и о свим осталим развојним и емоционалним потребама.

Детету пружа недовољно пажње и емоционалне подршке. Често не може да наброји најбоље другове свог детета, не зна с ким се дружи, на који начин и где проводи време.

Важно му је само да дете не прави проблеме, како он као родитељ не би имао непријатности и морао додатно да се ангажује

Дете оваквог родитеља развија механизме преживљавања који му омогућавају да само брине о себи, да нема пуно захтева и очекивања, да не тражи време и пажњу родитеља

Овакво дете испољава највише емоционалних проблема и проблема у понашању

Показује низак ниво самопоштовања, самоконтроле, слаб успех у школи, проблеме уклапања у вршњачку групу

Код ове деце јавља се склоност злоупотреби психоактивних супстанци или преступничком понашању.

Брижан, топао и подржавајући родитељ

који има бескрајно разумевање за свако понашање детета, чак и за веома крупне испаде и неприхватљиве обрасце у

понашању.

ПОПУСТЉИВ (ПЕРМИСИВНИ) РОДИТЕЉ

Родитељ који је склон

најразличитијим оправдањима

и рационализацијама за нежељено понашање свог детета

Овакав родитељ показује љубав детету, подржава га, охрабрује, прибегава покушајима отклањања свих препрека пред дететом, али не поставља границе, ограничења и забране, чак ни када дете ради нешто што је по њега самог ризично и опасно

Не супротставља се детету, дозвољава му да крши правила, има проблем са успостављањем контроле над дететом, није у стању да примени санкцију

Нада се да ће дете сазрети, да ће се променити и да ће проблеми сами нестати

У покушајима да дисциплинује дете, често брзо одустаје јер се приспитује да ли је добар родитељ ако "мучи" своје дете

Однос родитељ-дете је обично добар, пријатељски, родитељ се ставља у улогу "најбољег друга/другарице" детету.

Дете оваквог родитеља је несигурно

Има ниско самопоуздање, а може имати тешкоће у школи.

Честе су и тешкоће у вршњачким интеракцијама и проблем са прихватањем и поштовањем ауторитета.

1. Истраживања показују да најбоље резултате и ефекте по психо-физички развој детета показује ауторитативни васпитни стил, где је родитељ топао, брижан, ангажован, спреман да дете стави пред задатке, али и да му пружи и довољно слободе, при чему се однос родитељ-дете одвија у атмосфери међусобног прихватања, уважавања, партиципације и отворене двосмерне комуникације са рационалним ограничењима и образложењима

2. Стога, пружите детету много љубави и пажње, али му истовремено поставите и јасне границе и очекивања. Дефинисање граница код детета ствара осећај сигурности, а само у сигурној средини дете ће се осећати слободно да истражује и учи.

3. Свако дете понекад мора и прекршити правило, јер то помаже његовом развоју и учи га друштвеним правилима и односима. Задатак родитеља је да постави јасна правила и да санкционише неприхватљиво, а награди позитивно понашање, и то у оба случаја чини доследно.

4. Дакле, по дете је лоше ако сте превише строги, исто онолико као ако сте превише попустљиви и "другар" са дететом. Дете не може бити друг родитељу, дете је родитељу дете које има своју позицију у породици и то мора јасно да зна.

5. Дете ће се развити у зрелу и здраву личност уколико буде одрастало у средини у којој је вољено, подржано, где су задовољене његове потребе, али и у окружењу у коме су постављене јасне границе и у коме се осећа сигурно.

А где сте Ви?

Обавите разговор сами са собом,

преиспитајте се и одредите свој васпитни стил.

За потребе родитељских састанака припремиле: Тања Маринковић, психолог школе и Маја Тењи, педагог школе

- новембар школске 2021/22. године -