Предлог закључака за стање површинских вода Србије

проф. др Владимир Павићевић

• Стање, тј. квалитет површинских вода Србије се од 2012. одређује према Оквирној директиви о водама (ОДВ) Европске уније (Water Framework Directive, 2000/60/EC) која је дефинисала појмове еколошког статуса и потенцијала, односно хемијског статуса. Уредба о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање (Сл. гласник РС, 50/2012) одређује класе површинских вода према показатељима за оцену еколошког статуса/потенцијала и хемијског статуса.
• На основу Годишњег програма мониторинга статуса вода, Агенција за заштиту животне средине реализује Програм мониторинга статуса површинских и подземних вода сваке године. Спроводе се 3 типа мониторинга (надзорни, оперативни и истраживачки), 2022. је било 86 мерних станица за мониторинг. Од 2012. смањује се буџет за мониторинг квалитета вода и значајно смањује запошљавање младих, школованих стручњака, што заједно резултира финансијским, организационим и, најбитније, кадровским проблемима.
• Према резултатима у периоду 2012−2019. само 3% водних тела има добар еколошки статус/потенцијал, а чак 49% умерен, слаб и лош; код 33% је добар хемијски статус, а код 16% није добар хемијски статус. Еколошки потенцијал у 21 акумулацији је због изражене еутрофикације у оценама умерен, слаб и лош, а њихова основна намена је водоснабдевање.
• Анализа индикатора SWQI је урађена на 47 мерних места у периоду 2012‒2021. Слив Саве има најбоље резултате, доминантно због Дрине која представља врло важан ресурс за могуће водоснабдевање Београда и дела Шумадије.
• Посебно су забрињавајући резултати мањих река и канала у Војводини, околини Београда, Шумадији и Источној Србији.

Зоран Стевановић

ред. проф. Рударско-геолошког факултета у пензији,

Академија инжењерских наука Србије

Предлог за закључке

Србија није сиромашна водом како се то понекад тврди. Већина аргумената у прилог сиромаштва базира на малом учешћу домицилних вода (око 9% просечно) у укупном годишњем отицају са територије Србије. Налазимо се у окружењу земаља које су или богате водом или су под релативним водним стресом. На листи од 163 анализираних земаља у погледу „водног стреса“ у 2023. Србија је на 96. месту. Ако се остваре пројекције даљег пада броја становника Србије које на крају 21. века предвиђају мање или око 4 милиона становника на нашој територији, воде ће нажалост бити више него довољно.

План управљања речним сливом до 2027. године, који покрива целу територију Србије заснован је на застарелим (планови и подлоге из 1980-2000) и селектованим „званичним“ подацима. Иновирана класификација водних тела подземних вода, иновирана оцена притисака на количину и квалитет воде, и проширење мреже мониторинга су неки од неопходних корака.

Процена је да су расположиве количине подземних вода (динамичке резерве) троструко веће од актуелне потрошње воде у Србији за комуналне и индустријске потребе. Могућности коришћења су дакле још увек су значајно веће од потреба, али да би се тај потенцијал успешно валоризовао неопходна су систематска регионална и детаљна истраживања ради одржавања и заштите постојећих (одрживо коришћење, мере превентивне заштите, доследна примена принципа „загађивач плаћа“) и отварања нових изворишта, посебно са применом савремених метода вештачког прихрањивања и регулације издани.

Проф. др Светлана Стевовић

Предлог закључака:

​

Урадити реформу у стратешком планирању и регулативама у смеру веће интеграције хидроенергетских постројења.

Обезбедити законску заштиту хидроенергетског потенцијала (зауставити економско обезвредњивање хидропотенцијала).

Дати све облике подршке унапређењу постојећих и креирању нових методологија и приступа оптимизацијама и управљању хидроенергетским ресурсима кроз призму одрживости и из угла њихове комплексне улоге у управљању водним ресурсима и водопривредним системима.

Развити свеобухватније методе које омогућавају да се у цост/бенефит анализе код прорачуна оправданости изградње хидроенергетских постројења уведу и други корисници (пољопривреда, шумарство, саобраћај, рибогојство, туризам….).

Формирати тимове мултидисциплинарних стручњака, који би се годинама пре јавне расправе, бавили припремом и едукацијом јавног мњења о смислу оправданости изградње одређених конкретних стратешких хидроенергетских објеката.

Актуелизирати све постојеће пројекте хидроенергетских постројења.

Дати предност у обезбеђењу инвестиција за изградњу реверзибилних постројења и прибранских хидроелектрана са већим акумулацијама.

Изградња брана и акумулација је полазиште у управљању водним ресурсима и водопривредним системима.

Укључити медије и едуковати становништво, о намени и смислу изградње нових вишенаменских објеката брана и акумулација са циљем задржавања и коришћења водних ресурса на нашој територији. Интензивирати одржавање постојећих брана и акумулација.

Спречити коришћење водотока као колектора отпада, осмислити промену навика бацања смеца у реке, увести контролу и санкције.

Проф. др Александар Анђелковић

​

ЗАКЉУЧАК

У погледу одбране од поплава, и заштите становништва и добара од штетног дејства воде, из изложеног предавања намеће се закључак да смо у последњој деценији усмерени на одржавање постојећих система, не свих и не у довољној мери, уз врло мало или нимало инвестиционог улагања у превентивне мере. Последња бујична преграда саграђена је 2019. године. Тренутно се рализује изградња акумулације „Рзав“ а последње веће акумулације биле су „Стубо – Ровни“ код Ваљева и „Првонек“ код Врањске Бање, започете у прошлом веку и реализоване половином прошле деценије. Инвестициона улагања у биолошке и беиотехничке мере су последњих година потпуно изостала, а оне су једине које могу повољно утицати на отицај са слива и смањити поплаве на рекама. Климатске промене које доносе историјски топле године (2023. је најтоплија година у свету од како постоји мерење, а 2024. још топлија), условљавају промене у режиму падавина. После дугих суша интензивне падавине формирају отицај по површини јер пресушено земљиште нема повољан инфилтрациони и ретензиони капацитет, уз то дуге суше смањују успешност садње а доводе и до сушења вегетације, тако да је и ерозија значајно појачана након таквих интервала. Адаптација на ове појаве мора бити базирана на сагледавању досадашњих изведених пројеката, анализи њихове тренутне форме и капацитета и у њиховом адаптирању на новонасталу ситуацију, а са друге стране интензивирање улагања у нове мере са значајним апострофом на интегрално уређење слива кроз биолошке и биотехничке мере, као примарне.

Проф. др Марко Иветић

​

Предлог закључака (1500)

​

Треба инсистирати и подржавати да се анализе ризика и безбедности раде са намером да се коригују претпоставке са којим се ушло у пројектовање, да се утврди шири контекст на нивоу система, и унапреди безбедност система, уместо да се раде поједностављене, типа модела – ланца догађаја, и који имају за циљ да нађу кривца, као и непосредан узрок.

Експлицитно навођење претпоставки које су кључне за пројектовање одређених водопривредних решења није уобичајено, а посебно не ако се не располаже поузданим подацима, а користи се, такође, легитиман начин, претпоставке, које су предмет провере и тестирања.

Места јавних предузећа задужених за газдовање водама, шумама, водопривредна предузаћа, ЕПС као деоничарско друштво, СЕПА,

Водећи индикатори засновани на претпоставкама, засновани на методологији која је, наводно, веома успешно примењивана у периоду после 2. светског рата (Assumption-Based Planning, A Planning Tool for Very Uncertain Times, RAND, 1992), вероватно би се могли успешно користити и за планирање и унапређење безбедности водопривредних система који функционишу, развијају се, и трају у веома сложеним условима.

Тема:

УТИЦАЈИ КОМУНАЛНИХ ОТПАДНИХ ВОДА НА ВОДНЕ РЕСУРСЕ СРБИЈЕ

Уводничар: др Александар Ђукић

в.проф. Грађевинског факултета Универзитета у Београду

djukic@grf.bg.ac.rs

ПРЕЛИМИНАРНИ ПРЕДЛОГ ЗАКЉУЧАКА

За решавање проблема комуналних отпадних вода на системски, ефикасан и одржив начин Република Србија (РС) мора реформисати сектор вода, нарочито сектор комуналних услуга водовода и канализације (ВиК). Ово подразумева и јачање капацитета институција у овој области, јачање инспекцијског надзора и реформисање домаћих комуналних предузећа ВиК у циљу њихове професионализације и ефикаснијег рада.

Реформе морају укључити и постизање финансијске одрживости сектора ВиК кроз постепено увођење тарифа за водне услуге које обезбеђују повраћај свих трошкова, у складу са принципима „корисник плаћа“ и „загађивач плаћа“.

Инвестиције у решавање проблема комуналних отпадних вода треба усмеравати у мере интегралног управљања градским отпадним водама, укуључујући и атмосферске воде. Инвестиције треба искористити и за јачање капацитета домаћих образовних и истраживачких институција, пројектантских и извођачких фирми. Ослаљање само на инострана знања, услуге и радове у овој области могу значајно смањити укупне позитивне ефекте које ове активности могу имати на друштво и економију РС.

Важно је обезбедити транспарентност улагања у канализациону инфраструктуру и постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода и правовремено обавештавати јавност о свим фазама реализације ових пројеката.

Биће потребно знатно повећати обим и квалитет мониторинга количина и квалитета природних и отпадних вода за потребе поузданог одређивања статуса водних тела и процену притисака и утицаја загађења на воде.

Проф. др Драган Повреновић

Предлог закључака

• У управљању водом и отпадним водама потпуно вратити државни монопол, што искључује финансирање истражних радњи, контролу квалитета и препоруке за поступање од стране приватних, домаћих или страних организациј, заобилазећи државне институције.
• Принцип приватно/јавног партнерства искључити у сфери управљања и доношења одлука.
• Потпуно централизовати ову проблематику у једном ресорном министарству, које би покривало све надлежности, од дефинисања потребног квалитета воде за различиту употребу, целокупним управљањем водом и пречишћавањем отпадних вода, до инспекцијских служби са посебним овлашћењима.
• У оквиру тог министарства, коначно оформити Савет за воду, који би окупио највреднији научно-стручни потенцијал којим држава располаже, ради доношења одлука
• Успоставити посебну полицијско-инспекцијску јединицу за контролу квалитета индустријских отпадних вода, са значајним овлашћењима
• Оформити државно Јавно предузеће за управљање водом, како би се објединили сви поступци за локално решавање проблема
• Обезбедити домаћа средства за инвестиције у контролу и мерење квалитета испуштених индустријских отпадних вода, како би се свест о потреби чувања ресурса коим располажемо подигла на знатно виши ниво.
• Обавезати привредне субјекте да формирају своје лабораторије за праћење квалитета отпадних вода и достављање података у национални информациони систем за дневно праћење стања квалитета отпадних вода
• Значајно повећати казнене одредбе које се односе на употребу и чување водних ресурса.

Uticaj rudarsko-metalurških aktivnosti na životnu sredinu u istočnoj Srbiji

Snežana Šerbula

Univerzitet u Beogradu,

Tehnički fakultet u Boru

ul. Vojske Jugoslavije 12

19210 Bor

Arsen je kancerogeni element i najopasniji otrov, a nalazi se u sulfidnoj rudi bakra uglavnom kao mineral arsenopirit. Kada se prerađuje ruda bakra, u svim stepenima prerade emituju se značajne količine arsena kao zagađujuće supstance. Od 1995. godine, kada je krenuo monitoring životne sredine, arsen u vazduhu nikada nije bio u okviru graničnih godišnjih koncentracija.

Višedecenijske otpadne vode koje nastaju tokom faza eksploatacije – rudarstva, prerade rude i metalurške delatnosti, degradirali su priobalje i vodotokove Borske i Kriveljske reke, kao i Velikog Peka. Zagađenje reke Timoka vodom iz Borske reke je dvostruko: jonima teških metala i hidroksidima i karbonatima metala koji nastaju usled hemijskog taloženja jonskog oblika teških metala i akumuliranih u rečnom mulju. Ovaj toksični mulj se akumulirao na dnu korita svih navedenih reka. Ovo su sada reke sa slabim ili lošim ekološkim statusom a neke su totalno mrtvi vodotokovi, koji su u letnjem periodu devastirana rečna korita bez vode. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju za životnu sredinu i reku Dunav u koju se ulivaju.

Analiza zemljišta i delova biljaka, koje je uzorkovano na području istočne Srbije pokazuju da sve što ima u vazduhu, i vodi to živi organizmi usvajaju. Ova vrsta istraživanja je od velikog značaja za ocenu opasnosti od ulaska toksičnih supstanci preko osnovnih životnih resursa u lanac ishrane.

ПРЕДЛОГ ЗАКЉУЧАКА ВОДА И ЗДРАВЉЕ

​

Прим. др Елизабет Пауновић

1. Вода, канализација и хигијена су кључни за људски живот, здравље, благостање, достојанство и одрживи развој. Универзалан и правичан приступ довољним количинама безбедне воде за пиће и адекватним санитарним условима су основна људска права. Стога је потребан интегралан приступ који обједињује све три компоненте. Неопходан је приступ који обезбеђује безбедност, једнакост, приступачност и доступност воде и канализације за све. Ово се односи на сва окружења у којима људи живе, уче, играју се, раде, одмарају и траже негу. У Републици Србији у овој области постоји велики диспаритет између урбаних и руралних подручја у свим наведеним окружењима, те је неопходно радити на смањењу тих диспаритета.
2. Потребна је примена Протокола о води и здрављу као инструмента вођења политике у овој области. Овај инструмент подржава имплементацију обавеза (националних циљева) користећи техничке алате и ресурсе Протокола.
3. Потребна је примена препорука Светске здравствене организације за квалитет воде за пиће и санитацију и здравље. Ово подразумева и изградњу капацитета за израду и спровођење планова за безбедно снабдевање водом и санитацијом а за унапређење јавног здравља.
4. Имајући у виду сложеност и повезаност процеса који утичу на здравље, неопходно је да постоји јавноздравствена систематска контрола водоснабдевања, санитације и хигијене базирана на процени здравствених ризика и примени савремених приступа рефлектованих у међународним документима.