1 of 10

Развој балета

аутори: Марија Миладиновић

Исидора Живковић

Бојана Андријевић

школа:Гимназија Смедерево

одељење: IV1

ментор: дипломирани музиколог Милена Благојевић Лазић

Школска 2021/2022.

2 of 10

Рани почеци

  • Игра је код људи имала значајну улогу од најранијих времена
  • Прво је служила за ритуале, а касније постаје неизоставни део забаве.
  • Играчка вештина постала је део културе која је означавала висок друштвени статус
  • Балет се у Италији јавља у 15. веку
  • У Француској се плес негује на двору, за то заслужан Жан Батист Лили(радио за Луја XIV)
  • На почетку плесне сцене су изводили маскирани играчи, а касније се развио дворски балет
  • Класичан балет је настао у 17. и 18. веку, а у 19. се развија као самостални облик
  • То је време кад балерине почињу да играју на врховина прстију, у белој сукњи, што касније постаје симбол класичног “белог” балета

Mарија Таљони-прва балет играла на

прстима. У класични балет увела је позу прекрштених руку

3 of 10

Балет

  • Балет је сложено музичко-сценско дело које сједињује уметничку игру са музиком и води порекло из италијанске ренесансе у 15. веку и који се касније развио у концертну плесну форму, у Француској и Русији.
  • У 16, 17, 18. веку имао декоративну улогу
  • Драмска радња није постојана, игра је сама по себи циљ
  • Третиране су митолошке и херојске теме, стога костими гломазни и тешки
  • Прве балерине које те костиме мењају за сукњице су Марија Камарго и Мари Селе
  • У романтизму се тематика мења-пут света и вилењака
  • Идеал балета преставља игра на прстима и кратка бела сукња коју уводи балерина Марија Таљони

Балетска сукња-пачка

4 of 10

Историја балета

  • Историја балета почиње у италијанској ренесанси, на дворовима 15. и 16. века.
  • У то време, балет се играо на раскошним дворским забавама.
  • Oсновни циљ наступа био је да забаве присутне.
  • Балет се затим брзо проширио на француски двор Катрине де Медичи , где се даље развијао као баллет de cour (назив за балете извођене током 16. и 17. века, које је изводило племство у комбинацији са: музиком, песмом, стиховима, декорацијом и костимима).
  • Катрин де Медичи је била италијанска аристократкиња заинтересована за уметност, која је, удавши се за француског краља Хенрија II, донела свој ентузијазам за плес у Француску и обезбедила финансијску помоћ за развој балета. .
  • У таквим раним балетима публика је такође била део наступа, укључујући се у игру на крају балета.

Kатрин де Медичи

5 of 10

Историја балета

  • Балети су у почетку свог театарског живота били ”уметани” у опере, како би пружили публици олакшање од драматичне оперске радње, а од средине XVII века су извођени у паузи између оперских чинова.
  • Класичан балет, какав знамо данас, почео је да настаје у време француског краља Луја XIV , који је у младости био страствени играч и играо у балетима Пјера Бушама и Жана-Батиста Лилија. Године 1661. у марту, Луј XIV је основао академију, која је била прва плесна институција у западном свету. Академија је имала за задатак да ”врати плесну уметност њеном првобитном савршенству и да је унапреде колико год је то могуће”. Академија је касније постала права професионална балетска компанија у свету. Француско порекло балета је и разлог доминације француског језика у балетском речнику.

Опера Гарније

6 of 10

Историја балета

  • У Русији је балетска школа настала почетком 18. века у Сан Петерсбургу. Оснивач школе био је балет – мајстор Жан Баптист Ланде, а циљ је био да се у школи окупе руски млади играчи, који ће основати и прву руску балетску компанију. Прву групу студената је чинило 12 дечака и 12 девојчица. Доласком револуције школа је била угашена. Данас постоји под називом Марински театар.

Марински театар

7 of 10

Балет 20. века

  • Крајем 19. века појавили су се значајни играчи и кореографи који су обележили епоху. Међу њима је Маријус Петипа, руски балетски играч и педагог, који је био кореограф балета „Крцко Орашчић“ и „Успавана лепотица“ Петра Иљича Чајковског, затим „Дон Кихот“ и многи други.
  • Почетком 20. века балет је почео да се трансформише у модернију плесну форму, чиме су се створили услови за настанак тзв. модерног балета или савремене игре. Термин модеран балет односи се на кореографије у којима је кореограф користио слободне покрете који су могли наликовати покретима класичног балета, али не и играње на врховима прстију.
  • Зачетница модерног балета била је Исидора Данкан, америчка плесачица која се 1900. године доселила у Париз. Сусрет са чувеним филозофом Фридрихом Ничеом инспирисао је ту уметницу да осмисли своју филозофију плеса. Стил је засновала на природном покрету, ослобођеном строге балетске технике. Публика је веома брзо то прихватила и постала је популарна у Европи.

8 of 10

Балет 20. века

  • Модеран балет је током 20. века добио много следбеника. Међу првима је био Рудолф Лабан, који је 1910. године основао Школу уметничког плеса и плесачку трупу. Тај уметниk био је веома заинтересован и за кореографију, те је 1926. године основао и Кореографски институт у Вирцбургу, у Немачкој.
  • Једна од првих и најпознатијих техника модерног балета јесте „Грем техника“, коју је осмислила балерина Марга Грем. Она је оформила и светски познату балетску трупу у којој је промовисала своје идеје.
  • Поред модерног балета, почетком 20. века развијао се и неокласични балет. За њeгов настанак значајан је Жорж Баланшни. Био је члан трупе „Руски балет“ истакао се по томе што је класичном покрету давао нову свежину и тако развијао сопствену плесну форму. По напуштању трупе одлази у Америку, где израђује свој кореогртафски стил и оснива и данас чувени Њујоршки балет.
  • Такође развоју модерног балета, допринели су и Сергеј Лифар балетски играч и кореограф који је поникао из „Руског балета“ и француски играч и кореограф Морис Бежар

9 of 10

Балет 20. века

  • Савремена игра настала је почетком 20. века, посебни се развија после Другог светског рата. Тај стил прати естетске тенденције времена, заједно са савременом музиком, која је често инспирација кореографима. У савременој игри плесачу је дозвољено да својим покретима надогради кореографску замисао.

10 of 10

Литература

  • https://bkaobalet.wordpress.com/razvoj-baleta/
  • Паладин, Александра:>>Музичка култура 4 за четврти разред гимназија друштвено-језичког смера<<, Београд, Нови Логос, 2017.