Nastanak vakcine, kada i kako su nastale vakcine?�Redovne vakcine u našoj zemlji�Koje bolesti su iskorenjene pojavom vakcine.�
Jedna od najvažnijih stvari koje nas razlikuje od prethodnih generacija je činjenica da deca odrastaju zdravo i što je najstrašnije iskustvo koje bilo koji roditelj može da doživi, a to je smrt deteta, danas srećom retkost.
Za ovo, osim izobilja hrane, čiste vode i dostupnosti antibiotika, najviše možemo da zahvalimo dobro utvrđenoj medicinskoj praksi
VAKCINACIJE DECE
Nastanak vakcine i istorija nastanka vakcine predstavlja jedan mukotrpan proces i borbu ljudske vrste za zdravljem.
Taj proces je oduvek bio težak, zato i danas vakcinacija i pitanje vakcinacije predstavlja glavnu temu u celom svetu.
U ovoj prezentaciji ćemo pokušati da vam objasnimo kada i kako su nastale vakcine ali i kako je sam taj proces tekao.
Kada se prvi put pojavila vakcina?
Zarazne bolesti su postojale od davnina, a od njih su na žalost umirali svi ali pre svega deca.
Ne čudi onda činjenica da su još u staroj Kini postojali pokušaji da se razvije neki način borbe protiv različitih bolesti.
Tako su i nastali prvi zapisi pokušaja borbe protiv velikih boginja.
Velike boginje su inače izuzetno zarazna i smrtonosna infekcija kod koje se smrtnost kretala oko 30 procenata kod odraslih a još više kod dece.
Stari Kinezi su mlevenjem krusta uzimanih od obolelih stvarali prah koji su deca ušmrkavala u nos i na taj način stvarala kakav takav imunitet.
Ipak prvi pravi pokušaj razvoja vakcine protiv ove bolesti ali i vakcine uopšte je bio 1796.
Te godine je Edward Jenner, britanski lekar primetio da žene koje muzu krave i koje bi dobile infekciju kravljih boginja, koju inače izaziva virus sličan virusu velikih boginja, nisu dobijale velike boginje u vreme epidemije.
To saznanje je iskoristio započevši sa naše tačke gledišta bizararan eksperiment.
Uzeo je deo pustule jedne od tih žena i uneo ga osmogodišnjem detetu ogrebavši ga.
Zatim je pokušao to dete namerno da zarazi velikim boginjama.
Dete se nije zarazilo i na taj način je rođena jedna od prvih vakcina protiv jedne od najstrašnijih bolesti na svetu.
Vremenom je vakcina usavršena i 1980. godine je „Svetska zdravstvena organizacija“ proglasila da su velike boginje eradicirane tj. više ne postoje.
Zahvaljujući uspehu ove vakcine, počeo je razvoj i mnogih drugih vakcina kao i samog procesa vakcinacije.
Nastanak vakcine je našoj vrsti konačno dao oružje za borbu protiv mnogih nelečivih bolesti. To oružije je vremenom dobilo mnogo oblika.
Počevši od toga da zarazne bolesti uzrokuju različite vrste mikroorganizama kao što su bakterije, virusi, paraziti, onda je logično da postoje različiti tipovi i tehnologije razvijanja vakcina. Sama istorija vakcinacije se proširila u više pravaca.
Tu su na svet došle ideje namernog oslabljivanja odnosno ubijanja mikroorganizma i zatim njegovo unošenje u toj oslabljenoj neaktivnoj formi u organizam čoveka.Jednom kada bi taj mrtav ili oslabljen mikroorganizam ušao u organizam, on ne bi imao mogućnost da naškodi već bi našem organizmu dao primer, kako da se bori protiv živog napadača.
Na ovaj način je Luj Paster 1881. i 1885. napravio vakcinu protiv antraksa i besnila.
Početkom 20tog veka je francuski doktor Albert Calmett razvio vakcinu protiv tuberkuloze.
Dalji nastanak vakcina je išao vrtoglavom brzinom, nastale su vakcine protiv mnogih drugih bolesti, pogotovo posle Drugog svetskog rata kada je nastala polio vakcina, i usavrešne su druge vakcine protiv malih boginja, rubele…
Vremenom su naučnici počeli da razvijaju vakcine koje su u sebi sadržale samo fragmente napadača na organizam.
Na taj način je verovatnoća razvoja neželjenih reakcija bila svedena na minimum a našem odbrambenom organizmu je data mogućnost da na precizan način nauči kako da se bori protiv napadača.
Razvojem genetike, počeo je i razvoj RNK i DNK vakcina koje su još specifičnije i preciznije.
Na ovaj način organizam je razvijao svoju odbranu na osnovu samo malih fragmenata genetskog koda napadača koji ne mogu da izazovu infekciju a predstavljaju dobar primer za razvoj odbrane.
Vakcine danas
Pre samo 100 godina, male boginje, veliki kašalj, dječja paraliza, tuberkuloza, velike boginje, tetanus i difterija odnosili su milione dečjih života svake godine. Zahvaljujući aktivnoj imunizaciji, ove bolesti, koje su bile strah i trepet svakog roditelja, roditeljima danas sasvim su nepoznate, a nama poznate uglavnom samo teoretski.
Nažalost, pojava antivakcinalnog pokreta preti da nas unazadi i da te strašne i smrtonosne bolesti ponovo uvede u našu stvarnost.
Nikako se ne treba složiti sa njima.
Danas takvo razmišljanje je nedopustivo.
Kada se vakcine primaju?
Sa nastankom vakcina, ustalio se i način njihovog davanja.
Danas postoje pojedinačne vakcine ali i kombinacije vakcina.
Kombinacija vakcina su značajne jer se njima vrši imunizacija sa više različitih izazivača bolesti koji se nalaze u jednoj vakcini.
Postoji tačno određeni plan davanja vakcina koji kreće od ranog detinjstva i čiji je cilj da zaštiti decu u najranijem delu života.
��Vakcinacija dece��KALENDAR OBAVEZNE AKTIVNE IMUNIZACIJE LICA ODREĐENOG UZRASTASL. GLASNIK 112 od 15. decembra 2017. godine��1) V = vakcinacija��2) R = revakcinacija��BCG – vakcina protiv tuberkuloze; HB – vakcina protiv akutnog virusnog hepatitisa B; DTP – vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja; OPV – vakcina protiv dečije paralize; MMR vakcina protiv malih boginja, zaušaka i crvenke-rubeole; HiB – vakcina protiv oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip B; DT – vakcina protiv difterije i tetanusa; dT – vakcina protiv difterije i tetanusa; TT vakcina protiv tetanusa.�
Tuberkuloza
Tuberkuloza je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i dalje najsmrtonosnija infektivna bolest na svetu. Uprkos globalnim napornima, tuberkuloza je od 2000. godine izazvala smrt 54 miliona ljudi.
Veliki kašalj��Oboljevaju najčešće deca u uzrastu od 1-5 godina, ali i odojčad. Period inkubacije (prvi stadijum bolesti) podseća na prehladu praćenu kašljem (Stadium catarrhale, kataralni stadijum), zatim prelazi u napade isprekidanog kašlja (Stadium convulsivum, stadijum zacenjivanja). Kod male dece, kašalj može dovesti do prekida disanja i stoga može ugroziti život.
��Difterija��Ova bolest je iznimno opasna, posebno za djecu, jer može uzrokovati ozbiljne komplikacije, a u nekim slučajevima dovodi i do smrti. Prije toga, liječenje difterije bilo je teško, ali s razvojem masovnog cijepljenja protiv ove bolesti, milijuni ljudi u različitim zemljama mogu se spasiti.
Tetanus
Tetanus je jedna od onih strašnih bolesti koja se urezala u ljudsko pamćenje i dalje izaziva strah kod svih .
Za postojanje tetanusa su znali još stari egipćani i grci.
Posebno je bila spominjana u vreme ratova i sukoba kada je zbog rana mnogo vojnika umiralo u strašnim mukama.
Na žalost nisu samo vojnici bili ugroženi, tek rođene bebe rođene u nesterilnim uslovima su takođe obolevale od ove strašne bolesti i umirala.
Sa razvojem vakcine i njenom masovnom primenom ova strašna bolest je stavljena pod kontrolu ali i dalje preti iz prikrajka.
Dečja paraliza
Zahvaljujući Džonasu Salku koji je još 1952. godine otkrio vakcinu protiv poliomijelitisa i Alberta Sabina, koji je 1955. godine pronašao način za njenu oralnu upotrebu, danas se u svetu značajno smanjio broj osoba obolelih od dečje paralize. Blagovremena vakcinacija predstavlja najbolji način prevencije dečje paralize.
Primenom masovne vakcinacije, slučajevi poliomijelitisa (dečje paralize) su u razvijenom svetu dramatično redukovani. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su 1988. započeli kampanju iskorenjivanja ove bolesti. Godine 1988. u svetu je registrovano 350.000 slučajeva dečije paralize, što je svedeno na 1.310 slučajeva 2007.
Američki kontinent je proglašen kontinentom bez dečje paralize 1994. Godine 2000, potvrđeno je da je dečija paraliza iskorenjena u Kini, Australiji i 36 pacifičkih zemalja. U Evropi se to dogodilo 2002. Od 2006, slučajevi poliomijelitisa (dečje paralize) su zabeleženi u samo 4 zemlje: Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu.
Epidemija dečije paralize u Srbiji, poslednji put registrovana je na Kosovu 1996. godine, kada je obolelo 26-oro dece, od kojih je dvoje umrlo.
Lekari upozoravaju da je pojava te opasne zarazne bolesti, poziv roditeljima da vakcinišu decu.
Broj slučajeva dečje paralize u svetu je smanjen za 99 % od 1988 godine�zahvaljujući primeni vakcine. �2013- Preti nam smrtonosna bolest.Dečja paraliza, opasna zarazna bolest, iz ratom zahvaćene Sirije, Izraela i zapadne obale Gaze ubrzano se širi ka Evropi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Među ugroženim zemljama je i Srbija, u kojoj se sve više roditelja odlučuje da ne vakciniše decu od poliovirusa�2015- Dvoje dece u jugozapadnoj Ukrajini paralizovano je nakon zaraze virusom poliomijelitisa, koji je uzročnik dečije paralize, što su prvi slučajevi te bolesti u Evropi od 2010, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija, koja već dugo vodi kampanju s ciljem potpunog iskorenjivanja te bolesti. �
Hepatitis B
Svetska zdravstvena organizacija dala je preporuku da se iskorenjivanjem ove bolesti počne još 1991. godine ( vakcinacijom svih novorođenih beba ), vakcinacijom dece stare do 12 godina I svih različitih grupa.
Morbile
Mnogi građani ne razlikuju male boginje (morbili) od ovčijih (varičele). Često ih mešaju i misle da su preležali male boginje, koje, međutim, nisu mogli čak ni studenti medicine da vide poslednjih decenija, jer je kao bolest vakcinacijom potpuno potisnuta i danas vrlo retka.
"Nije mi jasno zasto se digla prašina oko malih boginja. Većina nas je ih je preležala u dečjem uzrastu. Roditelji su nas vodili kod obolelih da bi ih i mi što pre dobili", česti su komentari građana na tekstove koji se bave mogućom epidemijom malih boginja i problemom niskog obuhvata vakcinisane dece.
Epidemiolozi ističu da su poslednjih desetak godina male boginje pojavljivale u pojedinačnim slučajevima i manjim ograničenim epidemijama, da su te boginje najopasnije, jer za sobom nose veoma ozbiljne komplikacije pa čak i smrtni ishod, što varičela nije slučaj, i da je jedina prava zaštita MMR vakcina.
Zauške
Zauške ili epidemični parotitis je akutna virusna bolest uzrokovana virusom zauški. Početni znakovi i simptomi često uključuju groznicu, bol u mišićima, glavobolju, slab apetit i opšti loši osećaj. Nakon toga obično sledi bolno oticanje jedne ili obe parotidne pljuvačne žlezde.Simptomi se obično pojave 16 do 18 dana nakon izlaganja, a nestaju nakon sledećih 7 do 10 dana. Simptomi su često jači kod odraslih nego kod dece.Oko jedne trećine ljudi ima blage simptome ili ih nema. Komplikacije mogu da uključuju meningitis (15%), pankreatitis (4%), upalu srca, trajnu gluvoću i upalu testisa, što u retkim slučajevima rezultira neplodnošću. Žene mogu razviti oticanje jajnika, ali to ne povećava rizik od neplodnosti.
Rubeola
Rubeola je blaga akutna infektivna bolest iz grupe osipnih groznica koja se odlikuje nespecifičnom ospom, subokcipitalnom limfadenopatijom i mogućnošću da kod trudnica izazove ozbiljna oštećenja ploda.
Klinička slika je blaga i nespecifična, i kao kod ostalih osipnih groznica prolazi kroz tri stadijuma:
Zaštita od rubeole se sprovodi vakcinacijom.
Vakcinacija je dovela da se broj smrtnih slučajeva od boginja u svetu smanji za 80 posto u periodu od 2000. do 2017. godine, navodi Svetska zdravstvane organizacija. Međutim broj obolelih smanjenom vakcinacijom opet je u porastu.
Zašto neki odbijaju da se vakcinišu?
Vakcine izazivaju sumnju od trenutka kada su napravljene.
U prošlosti su ljudi bili skeptični iz religioznih razloga, jer su mislili da je vakcinacija nečista.
Širom Britanije 1800. godine počele su da delaju takozvane anivakcinaške grupe, koje su tražile alternativne mere za borbu protiv bolesti, poput izolacije.
Prva grupa protiv vakcinacije stovena je u SAD nakon posete britanskog aktiviste protiv vakcinacije Vilijama Teba 1870. godine.
Jedna od ključnih figura u pokretu protiv vakcinacije u poslednje vreme je Endrju Vejkfild.Iako je njegov rad diskreditovan I nema više dozvolu da se bavi medicinom u Velikoj Britaniji je došlo do pada broja vakcinisane dece izazvane njegovom tvrdnjom. Jevrejska zajednica u Bruklinu bila je životno ugrožena, jer se našla u centri epidemije boginja koja je krenula u SAD. I to samo iz razloga, jer su njeni pripadnici bili protiv vakcinacije.
Kada se veliki deo populacije vakciniše, to pomaže u sprečavanju širenja bolesti, što zauzvrat pruža zaštitu onima koji nemaju imunitet ili koji ne mogu da se vakcinišu iz nekog razloga.
To se zove kolektivni imunitet i kada se on naruši, postoji rizik za širu populaciju.
Procenat ljudi koji treba da se vakcinišu da bi se održao kolektivni imunitet razlikuje se od bolesti do bolesti. Za male boginje to je 95 posto, a za dečiju paralizu je 80 posto.
Najnižu stopu imunizacije imaju zemlje koje imaju loše sisteme zdravstvene zaštite, poput Angole, Konga i Avganistana.
Međutim, SZO upozorava da i građani bogatijih zemalja zaboravljaju šta vakcinacija znači i kakvu štetu može da nanese.
MMR vakcina je trovalentna vakcina koja se daje maloj deci kako bi se izborila sa malim boginjama, zauškama i rubeolama.
Samo u 2004. godini, 100.000 dece manje je primilo MMR vakcinu u Velikoj Britaniji, što je dovelo do porasta broja obolelih.
Međunarodna studija o stavovima prema vakcinaciji pokazala je da, iako je ukupno poverenje u vakcine pozitivno, ono je najniže u evropskom regionu.
Vakcina je civilizacijska tekovina, koja je u prošlosti pomogla kod iskorenjivanja najtežih bolesti !!!!!