Проф. Слободан Самарџић

​

​

Неизвесна будућност Европске уније

Кризне ситуације у ЕУ у последње две деценије

• Кризе раста – Кризе стагнације – Кризе регресије
• Кризе раста: - Криза “празне столице” 1965-66, нафтна криза 1973-74, економска стагнација 1982-84; исход: напредак у процесу интеграције и побољшање функционисања система
• Кризе стагнације: - од Уговора из Мастрихта (1993) до великог проширења (2004-07); исход: нема напретка у процесу интеграције, али не постоји проблем функционисања
• Кризе регресије: - криза јавних финасија и монетарне уније 2008-2018; мигрантска криза 2011-2015; криза пандемије ковида 19 2020-22; општа криза услед украјинског рата 2022-23; исход: нерешиви проблеми

Проблеми реформе система – главни показатељи

• Решавање финансијске кризе није реформа већ скуп ванредних мера антикризне политике
• Мигрантска криза има карактер хроничне болести; режим унутрашње безбедности успостављен до краја 90-тих, јако је оштећен и није излечан
• ЕУ дефинитивно је изгубила свој мирнодопски идентитет са украјинским ратом

- постала је источно крило хегемоне светске политике Америке

- није више господар сопственог привредног развоја (енергетска политика)

Где се крију ограничења реформи

• Прекомпликован систем који није у стању да изврши редукцију сложености; не постоји ауторитет за такву системску политику
• Реформу система могуће је извршити само преко међувладине конференције; њен циљ мора бити нови основни уговор
• МВК се не може сазвати јер не постоји претходна сагласност држава чланица у погледу праваца реформи
• Кризе регресије (највише криза јавних финансија) узроковале су системску неједнакост држава чланица

- Наставак -

• Створена је хегемонијска структура моћи унутар ЕУ
• Отпор овој тенденцији у виду појаве “дисидентских држава чланица” (Грчка, Мађарска, Пољска)
• Расте утицај снага несистемских страначких групација које заговарају “Европу нација”
• Услед ових разлога немогућа је реформа Уније на досадашњи начин
• Перспектива: системски status quo са инерцијом унутрашњег поретка са хегемоном силом
• Питање: да ли осовина Берлин-Париз може да одигра улогу ауторитета који би био добровољно прихваћен

​

​

Европска унија као принудна заједница

• Нестанак принципа добровољности у приступању и опстајању унутар Уније
• Велика Британија као “лабудова песма” слободи изласка
• Реална подела на центар и периферију Уније
• Плус: поред центра и периферије постоји и спољна периферија у виду земаља које су у процесу приступања
• Квази-империјална структура “Европе” која је принуђена да на свом континенту подигне нову гвоздену завесу
• Данашње значење чл. 49 Уговора о ЕУ (Лисабонског)

Будућност ЕУ

• Европска унија се неће распасти нити уопште довести себе у на праг дезинтеграције
• Она је већ у доброј мери променила начин функционисања и некада проглашене циљеве свог настанка

- Потпуни губитак њеног идентитета на међународној сцени contra Мастрихт (1993)

- Повећање унутрашњих разлика међу државама чланицама: север-југ, запад- исток, земље повериоци-земље дужници, земље емиграције-земље имиграције радне снаге

- Принуда да поједине ДЧ гласају против својих интереса

Улазак у епоху безбедносне несигурности

• Подређеност ЕУ у америчко-НАТО-руском рату на подручју Украјине
• Нова подела Европе дуж линије Балтик-Црно море
• Нови безбедносни идентитет ЕУ – антируска Европа
• Дугорочне последице по начин функционисања ЕУ; реформски status quo
• Дугорочно ванредно стање
• Губитак утицаја ЕУ на земље које заступају будућност мултилатералног света
• Трајна тенденција – заостајање за великим и развојним привредама
• Судбинска везаност за хегемону политику САД

​

Нови-стари изазови за Србију у Европи�

• Потреба за реалним сагледавањем политике приступања Унији у време немогућности ширења ЕУ
• Реална перспектива – приступање без чланства
• Шта би била “европска алтернатива” за Србију
• Без активног става Србије према овом питању, Србија је осуђена на периферни статус намењен свим земељама тзв. западног Балкана
• Немогућа стратегија “отвореног Балкана”
• Нови моменти у контексту украјинског рата
• Избећи политику западног лова у мутном (предаја Косова и Метохије, увођење санкција Русији)
• Нема доброг решења; али има мање лошег

Преговарачки кластери

1. Основне области (правосуђе и људска права, правда, слобода и безбедност, економски критеријуми, демократске институције јавна управа...)
2. Унутрашње тржиште (слобода кретања роба, радника, капитала и услуга, политика конкуренције, интелектуална својина...)
3. Конкуренција и укључиви развој (информатичко друштво, порези, економска и монетарна политика, социјална политика, наука и образовање...)
4. Зелени програм и одржива повезаност (транспорт, енергија, трансевропске мреже, околина и клима)
5. Ресурси, пољопривреда и кохезија (развој пољопровреде и села, безбедност хране, рибарство, регионална политика...)
6. 6. Спољни односи (спољна политика, спољна безбедносна и одбрамбена политика)

​

​