Вредновање научног рада

Антун Балаж

Садржај

• Увод у вредновање научног рада у Србији
• Квантитативни елементи
• Категоризација публикација
• Вредновање научних часописа
• Цитираност
• Хиршов индекс
• Квалитативни елементи
• Смисленије вредновање науке

​

Вредновање научног рада у Србији

• Засновано на законским и подзаконским актима
• Сврха:
• Избори у научна и наставна звања
• Докторске дисертације
• Оцењивање научног доприноса појединачних истраживача
• Акредитација НИО и центара изузетних вредности
• Процена резултата и напретка научноистраживачких области и грана
• Процена статуса и напретка научног система државе

​

Вредновање научног рада у Србији

• Закон о науци и истраживањима
• Правилник о стицању истраживачких и научних звања*
• Правилник о категоризацији и рангирању научних часописа*
• Закон о високом образовању
• Статути универзитета и факултета
• Правилници о изборима у наставна звања
• Правилници о докторским студијама
• Правилници о награђивању научног рада
• Уредбе Владе о финансирању НИО
• Ad hoc одлуке, конкурси, рангирања, …

Вредновање научног рада у Србији

• Високо бирократизован систем у коме су формално прописани минимални услови
• Испуњавање сваког од услова је неопходно документовати
• Сви поступци се одвијају по одговарајућим прописима и третирају се као управни поступци
• Примењује се Закон о општем управном поступку
• Скоро сваки поступак је вишестепен и захтева именовање више комисија и известилаца различите врсте

Вредновање научног рада у Србији

• Тела која су укључена:
• Научна и наставно-научна већа НИО
• Матични научни одбори
• Комисија за стицање научних звања
• Акредитациони одбори
• Већа научних области и сенати универзитета
• Министарства
• Неформално и формално, вредновањем се баве и:
• Истраживачи
• Међународна тела
• Јавност

Квантитативни елементи

• Велики број М категорија које доносе бодове

​

Квантитативни елементи

Категоризација публикација

9

Категоризација публикација

10

Категоризација публикација

11

Категоризација публикација

12

Категоризација публикација

13

Категоризација публикација

14

Категоризација публикација

15

Категоризација публикација

16

Категоризација публикација

17

Категоризација публикација

18

Вредновање научних часописа

• Импакт фактор (Web of Science, WoS, Clarivate)

​

​

​

• Петогодишњи импакт фактор
• JCI (Clarivate)
• Важан интегрисани извор података: КоБСОН
• https://kobson.nb.rs/
• WoS: https://www.webofknowledge.com/
• SNIP (Scopus): https://www.journalindicators.com/

​

Вредновање научних часописа, М20

20

Вредновање научних часописа, М50

21

Цитираност

• Дефинише се за појединог истраживача, групу, НИО, земљу, часопис
• Мера утицајности научних резултата
• Критика: мера популарности
• Цитираности и импакт фактори се веома разликују од области до области, од гране до гране
• На нивоу дисциплине могу да се пореде, али уз опрез
• Извори података су различите базе:
• Clarivate (WoS)
• Scopus
• Google Scholar, …

Хиршов индекс

Квалитативни елементи

• Квалитет научних резултата
• Научни ниво и значај резултата, утицај научних радова
• Цитираност научних радова кандидата
• Параметри квалитета радова и часописа
• Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству
• Награде
• Елементи применљивости научних резултата
• Ангажованост у формирању научних кадрова
• Нормирање броја коауторских радова, патената и техничких решења
• Руковођење пројектима, потпројектима и пројектним задацима

​

​

Квалитативни елементи

• Активност у научним и научно-стручним друштвима
• Утицај научних резултата
• Конкретан допринос кандидата у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству
• Уводна предавања на конференцијама, друга предавања и активности

​

​

​

​

Смисленије вредновање науке

• Ништа не може да замени поштену анализу нечијег научног рада од стране независне, стручне и непристрасне комисије
• Што се више елемената укључи у анализу, то ће она свеобухватније одразити научни рад
• Библиометрија је корисна као индикатор, али не сме да буде основа вредновања
• Два рада у истом часопису не морају да буду подједнако вредна
• Вредност радова у различитим часописима не мора да одговара њиховим импакт факторима

Смисленије вредновање науке

• Представљање кандидата (семинар, уводно предавање) може да буде корисно
• Инсистирање на применама и иновацијама као јединог мерила успешности у свим областима науке је погрешно
• Треба га подстаћи где је то могуће
• Основна истраживања (curiosity driven research) су од кључног значаја за научни и друштвени развој
• Квантитет не може да замени квалитет
• 10 радова у осредњем часопису не мора да буде бољи резултат него један рад у врхунском часопису, без обзира на бодове
• Научни резултат може да буде много вреднији од импакт фактора часописа у коме је објављен