PUBLIKOVANJE RADOVA

Slavko Pokorni

12.2. 2022.

slavko.pokorni@its.edu.rs

cnir@institut.edu.rs

​

ZAŠTO RADIONICA?

• Da bi ispunio uslove za izbor u nastavnička zvanja, nastavnik mora da publikuje radove.
• Publikovati rad nije jednostavno.
• Treba izabrati odgovarajući časopis i/ili konferenciju.
• Treba pripremiti rad po uputstvu autorima.
• Treba odgovoriti na primedbe recenzenata.

CILJ RADIONICE

• Pomoć onima koji treba da publikuju radove da da bi ostvarili uslove
• za odbranu doktorske disertacije,
• za izbor u nastavnička zvanja,
• i/ili ostvarili reprezentativne reference neophodne nastavniku kod akreditacije.
• Rad treba publikovati iz uže naučne, stručne ili umetničke oblasti za koju planirate da budete birani (ili ste birani),
• definiše se u statutima visokoobrazovnih ustanova,
• a ocenjuje i kroz reprezentativne reference (bilo je diskutovano u prošlom vebinaru).

ISHODI RADIONICE

• Bićete u stanju:
• da u publikovanju rada pođete od kategorizacije naučnih dela (individualnih naučnoistraživačkih rezultata),
• da nabrojite faze naučnog metoda,
• da adekvatno odaberete časopise u kojima ćete objaviti radove,
• da adekvatno odaberete naučne skupove na kojima ćete predstaviti radove,
• da pravilno odgovorite na primedbe recenzenata,
• da timski radite kod izrade rada za publikovanje.

Klasifikacija rezultata naučno-istraživačkog rada

• Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije je
• izvršilo kategorizaciju naučnih dela (individualnih naučnoistraživačkih rezultata) kroz kriterijume za sticanje naučnih zvanja u Правилнику о стицању истраживачких и научних звања (raniji Pravilnik o postupku, načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača) i Правилнику о категоризацији и рангирању научних часописа.
• Na primer:
• M10 Monografije, ...
• M20 Radovi u naučnim časopisima međunarodnog značaja, ...
• ...
• M120 dokumenti u vezi sa kreiranjem i analizom javnih politika

METODOLOGIJA NIR

• Da biste publikovali rad, treba nešto istraživati, doći do nekih rezultata.
• Kako to uraditi?
• Postupa se kao kod izrade naučne zamisli (istraživački projekt kod izrade disertacije, nacrt naučne zamisli)
• Različiti pristupi:
• društveno-humanističke (DH) nauke,
• strožiji pristup kroz formulaciju hipoteze(a),
• tehničko-tehnološke (TT) nauke,
• manje formalizovan pristup,
• umetnost, …
• Jedan opšti pristup je na sledećem slajdu.

METODOLOGIJA NIR�- projekat istraživanja u DH naukama -

• Uvod
• 1. (Formulacija) Problem(a) istraživanja
• 2. (Određivanje) Predmet(a) istraživanja
• 3. (Svrha i) Ciljevi istraživanja
• 4. Hipoteze (generalna (opšta), posebne)
• 5. Utvrđivanje načina istraživanja (Metodološki okvir istraživanja)
• 6. Plan(ovi) istraživanja
• 7. Naučna i društvena opravdanost istraživanja
• Zaključak (diskusija rezultata)
• Literatura

​

STRUKTURA RADA

• Glavni delovi (često u medicini):
• uvod
• materijal i/ili metod
• rezultati
• diskusija i
• zaključak
• Ovo je u skladu sa IMRAD modelom (Introduction, Materials (and Methods), Results, Discussion (and Conclusion).
• Koristan je i PRISMA (Preferred Reporting Items for Systematic Reviews and Meta-Analyses) model, sa detaljnim opisima.
• Važni su i: rezime, ključne reči, popis literature, zahvalnost.

Publikovanje naučnih �i stručnih radova

• Radove najčešće
• publikujemo u časopisima ili
• izlažemo na naučnim skupovima
• međunarodnim i/ili
• domaćim.

​

GDE PUBLIKOVATI

• Ako imate rezultat koji ima karakter naučnog doprinosa,
• ne treba to potrošiti na konferenciju ili časopis nižeg ranga,
• jer to kasnije možda neće biti prihvaćeno u časopisu višeg ranga,
• jer je već publikovano.

Izbor časopisa

• Pre nego što počnete da pišete članak morate se odlučiti u koji časopis ćete ga poslati.
• Izbor časopisa određuje formu vašeg rukopisa.
• Treba pogledati već publikovane radove, uputstvo autorima, itd.
• Koje vrste radova časopis publikuje (kako su kategorisani: naučni, stručni, …),
• Kolika je dužina radova, itd.
• Korisno je i citirati neki od već publikovanih radova u tom časopisu.

Izbor časopisa

• Kada birate časopis, postavite sebi sledeća pitanja:

1. Kakav je profil časopisa koji ste izabrali?

2. Koliko često izabrani časopis izlazi?

3. Koliki obim rukopisa izabrani časopis prihvata?

4. Da li postoje posebni uslovi za štampanje u izabranom časopisu?

5. Da li vaš članak sadrži specijalne zahteve za štampanje?

Izbor časopisa

• Onaj kome je potreban rad u časopisu na SCI ili SCSI listi treba da proveri
• da li je časopis na toj listi,
• ili da li je na listi časopisa koje je usvojilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• Dostupno, po godinama, na https://www.mpn.gov.rs/casopisi/
• Reputacija časopisa danas se određuje prema takozvanom impakt faktoru (IF).

Izbor časopisa

• 1. Kakav je profil časopisa koji ste izabrali?
• Da li on prvenstveno publikuje članke iz oblasti kojom se bavite?
• Pročitajte pažljivo tematiku koju časopis obuhvata.
• Ona se obično nalazi na korici svake sveske časopisa.
• Pogrešan izbor časopisa košta vas barem mesec dana zakašnjenja u pojavljivanju članka, odnosno onoliko vremena koliko čekate da dobijete pismo urednika kojim vas obaveštava da vaš rukopis ne odgovara profilu časopisa (ne spada u tematiku kojom se časopis bavi).
• Dok preradite stil i format za drugi časopis proći će još vremena pa je mnogo bolje blagovremeno o ovome razmisliti.

Izbor časopisa

• 2. Koliko često izabrani časopis izlazi?
• Ovo pitanje je posebno važno kod časopisa koji izlaze samo dva ili četiri puta godišnje pa vam se može desiti da se procedura publikovanja produži na više od godinu dana.
• Ako se radi o vrlo aktuelnoj problematici, veliko zakašnjenje u pojavljivanju vaših rezultata može po vas biti od velike štete.
• 3. Koliki obim rukopisa izabrani časopis prihvata?
• Ukoliko ga prekoračite, i pored najkvalitetnijeg sadržaja, urednik će vam rukopis odmah vratiti.

Izbor časopisa

• 4. Da li postoje posebni uslovi za štampanje u izabranom časopisu?
• Naime, određeni broj časopisa predviđa finansiranje štampanja članka prihvaćenog za publikovanje.
• Ima časopisa koji neće štampati vaš rukopis ako se traženi iznos ne plati, bez obzira na to što je pozitivno ocenjen.
• Mislite i o tome kada šaljete članak na publikovanje.
• Postoje iskustva da urednici prihvataju članke za publikovanje, iako nisu izmirene finansijske obaveze, pri čemu se članak stavi na listu čekanja i bude publikovan sa nekoliko meseci (pa i godina) zakašnjenja.
• Nekada se od autora zahteva i značajno skraćenje članka.

Izbor časopisa

• 5. Da li vaš članak sadrži specijalne zahteve za štampanje?
• Da li časopis objavljuje vrlo kvalitetne fotografije.
• Da li objavljuje slike u boji i da li se one naknadno plaćaju?
• U Physical Review, na primer, za sliku u boji veličine pola odštampane strane treba platiti oko 1000 $.

Izbor časopisa

• Još nešto trebate imati u vidu.
• Na prošlom vebinaru smo govorili o „reprezentativnim“ referencama koje se moraju ostvariti za pojedina obrazovno-naučna i umetnička polja, a što je uslov po standardima akreditacije.
• Наставник мора да има најмање пет референци из уже научне, уметничке, односно стручне области из које изводи наставу на студијском програму.
• Te uže oblasti definiše samostalna visokoškolska ustanova
• Radovi koje publikujete treba da budu u skladu sa tim.

Polja, oblasti, uže oblasti

Zakon o VO

NSVO

Samostalna VŠU

Naučni skupovi

• Postoji više vrsta naučnih skupova:
• kongres,
• konferencija,
• simpozijum,
• seminar,
• panel diskusija, itd.
• Što se tiče postupka za objavljivanje, slično je kao za časopise, ali su kriterijumi blaži,
• naučni skupovi žive od kotizacije koja se plaća da bi se rad publikovao ili prisustvovalo skupu. Poneki su bez kotizacije.

KAKO PRIPREMITI RAD ZA PUBLIKOVANJE?

• Časopisi i konferencije imaju uputstva za autore, obično sa dovoljno detalja, a često puta i templejt.
• Treba ih doslovno poštovati.
• U protivnom se obično rad vraća na doradu,
• a moguće je da rad bude i odbijen,
• pogotovo ako je urađen po formi za neki drugi časopis ili konferenciju, jer se može steći utisak da je rad već publikovan.

STRUKTURA RADA

• Glavni delovi mogu biti kao što smo ranije naveli: uvod, materijal i/ili metod, rezultati, diskusija i zaključak.
• Važni su: rezime, ključne reči, popis literature, zahvalnost.
• Jeste najvažnije, ali nije dovoljno samo imati naučno značajan sadržaj. Moraju se poštovati i ostali zahtevi.
• Časopisi i konferencije često imaju svoju uobičajenu strukturu.
• Treba pogledati radove, uputstvo autorima, itd., kako bi rad bio u skladu sa pristupom koji preferiraju.

Recenzije

• Prihvatanje rada, kakav je poslat, bez primedbi i potrebama za korekcijama, je retkost.
• Češće je prihvatanje rada sa zahtevom ili predlozima za manjim ispravkama, što je povoljan ishod za autora.
• Česta je situacija gde se zahtevaju veće ili velike korekcije.
• U ovom slučaju je važno kako će se autor snaći i razumeti primedbe, zahteve i predloge recenzenta ili recenzenata.

Odgovori recenzenata

• Najgori ishod za autora je odbijanje rada,
• zbog toga što ne odgovara koncepciji časopisa (to će uraditi uglavnom urednik), ili
• zbog toga što recenzent(i) smatraju da rad ne zadovoljava po kvalitetu.
• Razlog odbijanja nam može izgledati
• opravdan, kada iz razloga odbijanja možemo nešto i da naučimo, ili neopravdan.
• Ako smatramo da je rad neopravdano odbijen, postoji mogućnost da šaljemo mejl glavnom uredniku, iako to retko urodi plodom.

Odgovori recenzenata

• Ako su primedbe opravdane, treba ispuniti njihove zahteve kad god je moguće (recenzenti: ”instruktori” i ”kritičari”).
• Ako primedbe recenzenata ne izgledaju opravdane, moguće je da recenzent(i) nisu u potpunosti razumeli rad, ili nisu pažljivo pročitali, ili su im zahtevi preveliki.
• Odgovori na primedbe treba da budu kratki, jasni, precizni sa tačnim tvrdnjama.
• U odgovoru na netačne tvrdnje i preterane zahteve treba postupiti diplomatski.

TIMSKI RAD PRI PISANJU RADA

• Dobra je praksa da u radu učestvuje i autor izvan Srbije.
• Redosled na radu zavisi od doprinosa autora.
• Jedan od autora je onaj koji šalje rad i sa kim komunicira (obavlja korespodenciju) urednik časopisa ili konferencije.
• Važna je korektna saradnja i razumevanje koautora na radu.

ULOGA DRUŠTVENIH MREŽA

• Istraživači se povezuju i posredstvom specifičnih društvenih mreža posvećenih njima, kao što su, na primer,
• ResearchGate (https://www.researchgate.net/about),
• ORCID (https://orcid.org/about),
• Publons (okuplja i izdavače i institucije https://publons.com/about/home),
• Academia https://www.academia.edu/
• LinkedIn

u koje je uključen i autor ovog teksta.

Literatura

• ПРАВИЛНИК о стицању истраживачких и научних звања. 2020.
• Минимални услови за избор у звања наставника на универзитету, 2015. Ima izmena do 2020.
• Pokorni S. Osnove primenjenih istraživanja, udžbenik. Beograd: Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije, 2020.
• Ilić M., Kuleto V., Pokorni S. Vodič u naučni rad, priručnik. Institut za moderno obrazovanje. Centar za naučnoistraživački rad i izdavačku delatnost. Beograd. 2022. (u pripremi)
• https://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/12/Kategorizacija-naucnih-casopisa-2020.pdf

Hvala na pažnji!

Slavko Pokorni

profesor

slavko.pokorni@its.edu.rs

cnir@institut.edu.rs