Fomo sindrom�FEAR OF MISSING OUT��

Дефектолог :

Дуња Радошевић

​

Март 2025.

Шта је ФОМО синдром ?

• = Комплузивна забринутост да пропуштамо прилике за остваривање новог искуства (константно проверавање и ажурирање мрежа доводи до наглашавања туђих искустава, а својима се не посвећујемо и посматрамо их лошијим, мањим или недовољним)

​

• Претеранo активно време испред екрана „буди“ у људима СОЦИЈАЛНО ПОРЕЂЕЊЕ, а оно изазива низ негативних осећања ( сви други живе боље, екстремно добро се забављају, све су постигли, тамо негде све цвета, људи обилазе свет, немају проблема....а ја седим кући )

​

• Такав осећај ИЗОЛОВАНОСТИ услед којег особе мисле да ништа не постижу и не раде као и сви остали јесте ФОМО

​

• Википедија значење : „Fear of missing out“ – страх од пропуштања је осећај страха да неко није упознат или да пропушта информације, догађаје, искуства или животне одлуке које би могле да побољшају нечији живот.

• Зачарани круг (уколико пропуштамо тамо негде неку забаву) имамо потребу да бар будемо у току самим гледањем (скроловањем на мрежама), како би сваку информацију прикупили “Ако нисмо у центру збивања = нигде нас нема !”

​

• ФОМО је директно повезан са претераном употребом телефона и брзим протоком информација

​

• Велика конзумација друштвених мрежа говори о већем страху од пропуштања, страх је повећан код особа којима недостаје ДРУШТВЕНО ПРИЗНАЊЕ (потребан рад на себи и својим квалитетима, како би се изашло из поређења са другима)

​

• Млади данас живе у мултимедијалним чаурама вршњачке интимности посредоване паметним телефонима!

​

​

Откривање ФОМО синдрома

• Први пут идентификовао др Дан Харман 1996.године, да би 2004.године ова тема постала присутна на Харвард универзитету, 2013. уврштен у Оксфордски речник.

МОДЕРНА СХВАТАЊА И ЊИХОВЕ ПОСЛЕДИЦЕ

• Најновија истраживања нас упозоравају да су ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ постали неодвојиви део нас (као део тела, продужена рука...)
• Предности :
• Одржавају се односи са пријатељима
• Избегава се ОСЕЋАЈ УСАМЉЕНОСТ, ИЗОЛОВАНОСТ И СТРАХ ОД ПРОПУШТАЊА

​

• Модерни трендови доносе и лоше стране „медаље“ :
• Појединцу је наметнуто да би био „равноправан“ члан вршњачке групе – млади морају знати како да произведу адекватан садржај који ће поделити на својим профилима
• Губимо контролу над сопственим временом (не посвећујемо се сопственим искуствима, не уживамо у свом животу)
• Љубомора у партнерским односима
• Стање потиштености, кајање, анксиозност

​

​

​

​

Дигитални бонтон

• Стална доступност (две трећине студената преферира имати упаљен мобилни уређај током ноћи у непосредној близини)
• Не излази се без мобилних телефона (Половина пунолетног становништва Америке не може замислити живот без мобилног телефона)
• Брзи одговори на поруке / позиве („говоре“ о поштовању друге стране са којом се комуницира)

(Девојке према истраживањима су осетљивије на време одговорања / Према истраживањима у Америци – код мушкараца присутнији синдром и опада са годинама)

• Виђеност поруке (прочитано са /без повратне реакције)
• Познавање већег броја „алатки“ за креирање адекватног садржаја (ИН / АУТ) за друштвене мреже
• Познавање и конзумирање новитета у речнику (знани само активним људима на мрежама ) – вајб,скролинг, геџет, трип, грув....

​

Истраживање у Хрватској�� (С.Ивасовић, И.Бурић) „Непрестана повезаност и страх од пропуштања у свакодневним интеракцијама младих лицем у лице“2017.

• Експлоративно истраживање у Загребу (посматрање без учествовања и дубински интервјуи)
• Резултати истраживања на основношколској и средњошколској деци у Хрватској :
• Млади првенствено користе паметне телефоне како би се повезали и комуницирали са пријатељима
• Млади за време дружења лицем у лице паметне телефоне користе да би надоместили пад интезитета разговора и створили нове теме
• Млади су непрестано повезани по навици на мрежама као резултат досаде и жеље за забавом ( који могу довести брзо и до стреса и страха од пропуштања – то се манифестује када остану привремено без паметних телефона)
• Број порука у једном дану директно утиче на здрав сан, а учестало слање наглашава реципрочну везу између унутрашњег стреса и урушавање емотивног благостања

​

Испитаници истраживања у Хрватској 2017.

• Генерација „З“ – особе рођене крајем 90.година (крај 20.века) и почетак 21.века су РЕФЕРЕНТНИ за истраживање феномена ФОМО и непрестане повезаности. Они су МЕДИЈСКА генерација
• У истраживању се посматрало 10 скупина младих за време дружења на јавним местима

​

• Нагласак на рођенима од 2000. године (одрасли су са рачунарима у рукама)

​

• Они који су 2016. имали 13 и 17 навршених година свој први паметни телефон су добили са својих 12 година / они између 18 и 24 у просеку су добили са 16 година први паметни телефон / они у доби између 25 и 34 године добили су свој телефон са 20 навршених година (истраживање Google / Ipsos,2016).

Како одолети ?

• РАЗУМЕТИ проблем (бити свестан да постоји)
• СМАЊИТИ ВРЕМЕ провођења на телефону = ДЕТОКС (временска ограничења на апликацијама,сат времена пре спавања не користити уређај, у друштву уопште не конзимирати друштвене мреже, испред деце не узимати уређај, самостално ограничити време за друштвене мреже)
• Пребаци ФОКУС са туђих активности на своје активности које волиш и у којима уживаш / више времена са пријатељима и породицом / хоби/ спорт / добра књига / курс
• УЛАЖИ у учење нових вештина ( рад на себи и својој личности) ОКРЕНИ СЕ СЕБИ
• Дај себи ВРЕМЕНА (ниједна промена не долази преко ноћи)
• Реално САГЛЕДАЈ ствари (боља организација времена,увођење нових рутина ....)

Дигитална детоксикација

• Истраживања показују да претерана употреба екрана у раном детињству утичу на РАЗВОЈ МОЗГА (истраживање објављено у JAMA Pedriatrics – деца имају слабије развијене вештине језичког изражавања, моторике и социјалне интеракције, утичу на на ПРОБЛЕМЕ СА ПОНАШАЊЕМ И ПАЖЊОМ : екрани који нуде брзу стимулацију и инстант забаву – ометају развој пажње и способност фокусирања на задатке у стварном животу. Утиче и на ФИЗИЧКО ЗДРАВЉЕ : проблеми са спавањем, гојазност и др.здравствени проблеми код деце

​

• Време за дигиталну детоксикацију је када дете проводи превише времена на паметним уређајима или се без њих понаша нервозно и раздражљиво (смањена пажња, емоционалне рекације, агресивно понашање након екрана...)

Како спровести дигиталну детоксикацију

1. Постепено смањујте време пред екраном
2. Поставите јасна правила
3. Будите узор
4. Замена екрана алтернативним активностима
5. Уведите „технолошку паузу“
6. Поставите границе коришћења екрана у јавним просторима

​

Студија Америчке академије за педијатрију ПРЕПОРУЧУЈУ да деца млађа од 5 година не проводе не више од 1 сата уз екран, деца млађа од 2 године – не би требала уопште да користе паметне уреађаје.

• Дигитална детоксикација помаже у развоју здравих навика, оснажује децу да пронађу друге, богатије начине игре и учења.
• Дозволимо да ДОСАДА буде покретач деци !

​

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

​

• Окретање „споља“ може нас вратити себи и навести нас на нека питања :

​

• Да ли готова решења и инстант савети на мрежама спутавају нашу машту и природне потенцијале човека да се избори са досадом и непријатним осећањима?
• Да ли је слика коју смо створили о неком на основу профила само делић онога што та особа јесте?
• Ко поставља мерила о нашој привлачности, пожељности и занимљивости?
• Да ли смо суштински блиски и повезани са значајним особама и онда кад смо „offline“?

​

• Јавља се нова култура комуницирања, коју упркос негодовању и свесности о количини времена и енергија коју окупира – велики број савремених људи прихвата

​

• Подсећањем на злоупотребе и штетних ефеката - виртуелна стварност постаје нов облик социјализације!

​

• Одређен број људи и зарађује путем социјалних платформи!

​

​

Хвала

на

пажњи!