�СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ДЕЦЕ У ПРВИХ СЕДАМ ГОДИНА ЖИВОТА�
Л. Ниџовић, психолог
Сходно узрасту, деца се постепено уче друштвености.
Између друге и треће године малишани су у могућности да реагују на заинтересованост људи из окружења и да некада и сами иницирају контакт. Вербално, а и телесно, гледајући неког у очи, док прича. У том узрасту могу да саслушају, кад неко говори, без прекидања, насмеју се нечему што је смешно, било да неко изговори нешто забавно или то виде на телевизији.
Са три-четири године малишани су способни да се, ако се са неким играју, сачекају свој „ред“ , да возе аутић или да шутирају лопту. У тим годинама са плишаном играчком знају да се играју придодајући јој људске особине. Вребално су на довољном нивоу да комуницирају вокабуларом који је све смисленији.
Четворогодишњаци и петогодишњаци све су кооперативнији са другом децом и служе се директним наредбама и захтевима типа:“ Не дирај ме!“ , „Сад је на мене ред!“. У том раздобљу предшколци су брбљивији и често, кад се играју, преузимају улогу мајки и очева или неких њима блиских особа или хероја из маште.
Већ у петој-шестој години деца уче да задовоље друге, добро знају да коеисте изразе „Жао ми је“, „Молим те“, „Хвала“. Схватају значење ружних речи и псовки. Почињу да савладавају умеће преговарања, опредељују се за игре такмичарског карактера. Није им страно значење фер-плеј односа и срчаности.