GEŠTALT PRISTUP

LEVINOVA TEORIJA POLJA

Geštalt teorija

• Nemački izraz "geštalt" (gestalt) znači forma, struktura.
• Geštalt teorija se zasniva na stavu da se psihički procesi i ponašanja pojedinca ne mogu razlagati na elementarne čestice, jer su organizovanost i celovitost bitne osobine tih procesa koje nestaju njihovim razlaganjem na delove. Saznanja su celovita i ne mogu se sticati na „parče“ , nego u celini.
• Poriču tvrdnje strukturalista da svest čine elementi povezani asocijacijama. Celina nije zbir pojedinih elemenata, ona je kvalitativno drugačija od tog zbira, ona poseduje drugačije osobine od običnog zbira elemenata. Celina je nadređena delovima. Celina diktira karakteristike njenih delova.
• Najistaknutiji predstavnici ove teorije su : Verthajmer, Kofka i Keler. Značajan doprinos u istraživanju umetnosti učinio je Arnhajm, u terapiji i teoriji ličnosti – Levin i Perls.

Viđenje čoveka u geštalt teoriji

• Čovek je celina i ta celina su: telo, osećanja, misli. Čovek je sredina u kojoj živi i ne može se shvatiti van nje.
• Čovek je više proaktivan nego reaktivan. On određuje sopstvene reakcije na spoljašnje uticaje.
• Čovek je sposoban da bude svestan svoje osećajnosti, svojih misli, osećanja i opažanja.
• Čovek je pomoću svoje samosvesnosti sposoban da pravi izbor i stoga je odgovoran za svoje prikriveno i očigledno ponašanje.
• Čovek poseduje ono što je nužno da bi živeo efektno i da se oporavi oslanjajući se na sebe samog.
• Čovek doživljava sebe samo u sadašnjosti. Prošlost i budućnost doživljava u sadašnjosti samo kroz sećanja i predviđanja.
• Čovek suštinski nije ni dobar ni loš.

Dinamike ličnosti u geštalt teoriji

• Svaki pojedinac, svaka biljka, svaka životinja, ima samo jedan urođeni cilj - da se ispolji onakvom kakva jeste. Celo ponašanje tada proističe iz traganja pojedinca da postane svoj. Postizanje ovog aktualizovanja predstavlja primarnu potrebu osobe. Smatra se da je ponašanje neke osobe u bilo kom trenutku njen tekući izbor načina za ispoljavanje, bez obzira kako to može izgledati posmatraču.
• Kao deo ove potrebe za aktualizovanjem, postoje i druge biološke i društvene potrebe.
• Osnovne biološke potrebe su: vazduh, hrana, voda, sklonište, iskazivanje sebe, seks i agresija.
• Društvene potrebe su naučene iz kontakata sa sredinom, uključujući ophođenje sa drugim osobama, odražavanje ličnog identiteta i postupanje prema ograničenjima. Tada se postavlja pitanje:....

Na koje potrebe osoba�odgovara u datom trenutku?

• Objašnjenje ove dinamike najbolje se razume kroz odnos "figure" i "pozadine". U datom trenutku može se pojaviti određena potreba i usmeriti ponašanje osobe. Potreba se pomera iz pozadine prema figuri.
• Kada je ova potreba zadovoljena, ona se povlači u pozadinu i nova potreba sada se pojavljuje iz pozadine, kao figura.
• Ne postoji univerzalni poredak potreba.

Razvoj ličnosti u geštalt teoriji

• Osnovno načelo i geštalt psihologije i terapije je da se osoba ne može posmatrati izdvojeno iz svoje sredine.
• Sredina podrazumeva fizičke i društvene objekte kao i snage sa kojima je ta osoba u kontaktu. Od trenutka začeća osoba je u kontaktu i uzajamnom delovanju sa svojom sredinom. Ova interakcija između osobe i njene sredine je osnova kroz koju se zadovoljavaju njene potrebe. Proces tih kreativnih prilagođavanja (osoba - sredina) predstavlja rast i rašćenje.

KURT LEVIN (1890 – 1947)

Topološka teorija ličnosti

• Teorija se temelji na osnovnom načelu geštalta - načelo polja i sila u polju
• Polje: sveukupnost istovremeno postojećih činjenica koje smatramo uzajamno međuzavisnim.
• U ličnosti postoji unutrašnji i spoljašnji deo, unutrašnji se naziva ličnim područjem, a spoljašnji perceptivno-motornim područjem
• Glavni deo polja čini ličnost koja je obeležena granicom u odnosu na svet koji predstavlja. Psihološka okolina je prostor sa kojim je ličnost u kontaktu i stalnoj interakciji, a koja je u interakciji sa fizičkim svetom. Ako poznajemo psihološku okolinu pojedinca možemo predvideti njegovo ponašanje.

SKLOP LIČNOSTI:

Životni prostor:

1. Osoba
• individualno ljudsko biće
• podeljena na oblasti: opažajno-motorna i unutrašnja oblast (periferne i centralne ćelije) �
2. Psihološka sredina : prostor koji okružuje i uključuje osobu.

- izdiferencirana sredina

Ponašanje je funkcija životnog prostora (ličnosti i sredine)� P = f (L,S)

• Granica između životnog prostora i spoljašnjeg sveta je PROPUSTLJIVA.
• Činjenice iz sredine mogu da utiču na osobu, a činjenice iz osobe mogu da utiču na sredinu.

ŽIVOTNI PROSTOR�

DINAMIKA LIČNOSTI:

• ENERGIJA
• NAPETOST
• POTREBA/MOTIV
• VALENCA
• SILA/VEKTOR

(Psihološka) energija

• Osnovni pokretač ličnosti, pošto je ceo organizam jedan energetski sistem.
• P.energija se oslobađa kada osoba nastoji da povrati ravnotežu nakon što je bačena u stanje neravnoteže.
• Neravnotežu proizvodi napetost, kao posledica spoljašnjeg podsticaja ili unutrašnje promene.
• Kada se napetost u sistemu izjednači, izlaz energije se zaustavlja i ceo sistem se odmara.

Napetost

• Stanje jedne osobe. Ima 2 značajna pojmovna svojstva.
• Napetost u pojedinačnom sistemu teži da se izjednači sa količinom napetosti u okružujućim sistemima. Psihološko sredstvo pomoću koga se napetost izjednačava naziva se proces. (mišljenje, sećanje, opažanje, delanje)
• Napetost vrši pritisak na granicu sistema. Granica je oblast otpora ili prepreke. Suprotstavljajuća sila je napetost kojom susedni sistemi pritiskaju granicu.

Potreba (motiv)

• Nagon, želja, pobuda, motiv, namera
• Je uzrok za nastanak napetosti i oslobađanjem energije.
• Potreba može da bude: FIZIOLOŠKO STANJE ( glad, žeđ, seks); SOCIJALNE PRIRODE ( da se bude sa nekim, da se uradi nešto u društvu); UNUTRAŠNJE PRIRODE (da se postigne neki cilj, da se ode na neko mesto).
• Kvazipotrebe – posledica kognitivne nadgradnje, nastale obično prilikom realizacije potreba.

Valenca

• Valenca predstavlja individualnu vrednost motiva, odnosno potrebe. To je dimenzija unutrašnjeg, subjektivnog značenja potrebe.
• Pozitivne (smanjuje napetost) i negativne (povećeva napetost) valence. Pozitivne valence privlače, negativne odbijaju. (pr. hrana i pas)
• Valenca je promenljiva veličina, može da bude slaba, srednja ili snažna. Snaga valence zavisi od snage potrebe i svih ranije pomenutih nepsiholoških činilaca.
• Ona vodi osobu kroz njenu psihološku sredinu, ali joj ne pruža motivacionu snagu za kretanje. To radi ...

DALJI RAZVOJ PSIHODINAMSKIH IDEJA

Šta posle Frojda? Sociopsihološki pristupi ličnosti

DALJI RAZVOJ PSIHODINAMSKIH IDEJA

Šta posle Frojda? Sociopsihološki pristupi ličnosti

Sila

• Sila je pokretač individue na akciju u psihološkoj sredini koja je okružuje.
• Silu se može matematički predstaviti VEKTOROM.
• Tri glavne osobine sile: SMER, JAČINA I CILJNA TAČKA.
• Strelica kojom se vektor prikazuje pokazuje smer delovanja sile; dužina – jačinu sile; a usmerenost vektora – ciljnu tačku.

Kretanje

• Kretanje je najprirodniji i najčešći oblik uspostavljanja ravnoteže. Pod tim podrazumevamo da individua svoju unutrašnju energiju i motive realizuje u psihološkoj sredini (u svom okruženju).
• Kretanjem se dostiže cilje. Tada nestaju potreba, valenca i sila.
• Osoba se ne nalazi u situaciji da motivi deluju jedan po jedan, što znači da na ličnost deluje više vektora.
• Dešava se da se istovremeno pojave vektori sa suprotnim smerom delovanja, tada nastaje KONFLIKTNA SITUACIJA.

Konflikti

1. KONFLIKT DVOSTRUKOG PRIVLAČENJA

​

• KONFLIKT DVOSTRUKOG ODBIJANJA

​

• KONFLIKT PRIVLAČENJA I ODBIJANJA

​

1. KONFLIKT DVOSTRUKOG PRIVLAČENJA I ODBIJANJA

Teorija polja - razvoj

• Razvoj ličnosti je ustvari diferencija u ličnosti u odnosu na psihološku okolinu. Što je ta diferencija veća ličnost je razvijenija.
• Retrogesija je ponovno korišćenje onih oblika ponašanja koji su već postojali u repertoaru ponašanja te osobe.
• Regresija je povratak na primitivniji nivo ponašanje bez obzira na to da li je postojao ili ne.

“There is nothing so practical as a good theory”

Geštalt terapija

• Osnivač geštalt terapije je Perls, psihoanalitičar. Novi grupni pravci u psihoterapiji među kojima spada i geštalt nastali su upravo kao reakcija na psihoanalitičke dogme i dugotrajne procese u terapijskoj praksi. U svojim delima, Perls je kritikovao Frojda i polemisao sa njegovim stavovima.
• Perlsova psihoterapijska metoda zasniva se na geštalt teoriji. Po Perlsu, osnovni motiv patologije jeste nekompletirani emocionalni gešalt ili ''nedovršeni posao''. Ono što je zarobljeno u zgrčenim mišićima tela, ili što se izražava kroz gestove, mimiku, pozu, boju glasa i simboličke sadržaje vrlo često je ''nezavršeni posao'', koji čeka da bude dovršen. Svaki nazavršeni geštalt započet ili prekinut zarobljava energiju i doprinosi poremećaju ponašanja. Dovođenjem tog nedovršenog posla u svesnost (ovaj termin koristi umesto Frojdovog temina svesti), on postaje figura i stiče mogućnost da, korišćenjem energije pozadine (ličnosti), postane završeni geštalt (celina).

Pravila geštalt terapije

1. Koncentracija na SADA. Sve treba da bude doživljeno, ispoljeno i verbalizovano u sadašnjem vremenu. Princip SADA ne isključuje mogućnost da se radi i sa sećanjima na prošle događaje ali je uslov da pacijent ta osećanja ponovo proživi.
2. KONTAKT ti i ja. U grupi se ne može govoriti neodređeno i izbegavati kontakt sa drugim ljudima. Poruka se uvek upućuje određenoj osobi koju sam klijent/pacijent bira.
3. Lični govor '‘JA''. U svakodnevnom govoru je uobičajeno da se koristi treće lice kada se opisuje neko osećanje, mišljenje ili ponašanje. U toku geštalt terapije od klijenta se traži da uvek upotrebi prvo lice jednine.
4. Kontinuitet SVESNOSTi. Insistiranje na principu kontinuiteta svesnosti zasniva se na uverenosti Perlsa i ostalih geštalt terapeuta, da je stalan svesni kontakt sa doživljajima dobra protivmera za rad otpora.

Igre u geštalt terapiji

Igre su terapijske tehnike u geštalt terapiji. Perls je veći deo uobičajenih socijalnih komunikacija shvatao kao igre:

• Igra dijaloga je igra u kojoj pacijent/klijent vodi dijalog između dva glasa u sebi koja su polarizovana. Oslanja se na pretpostavci da je često pacijent/klijent fragmentirana ličnost i da je u toj osakaćenosti jedna strana izolovana, kao i da se dijalogom mogu prevazićči suprotnosti u ličnosti. Načelo dijaloga može se primeniti i na pojedne delove tela ili pak u raščišćavanju odnosa između pacijenta i nekoga ko je odsutan iz grupe. Za ovakve imaginarne partnere koristi se jedna stolica na koju pacijent stavlja drugu stranu, sa kojom vodi dijalog, identifikujući se sa čas jednom, čas sa drugom stranom.
• Igra ''nezavršenih poslova'' se obično primenjuje kada klijent želi da proradi događaj događaj iz prošlosti koji je ostao bez pravog završetka i koji opterećuje ličnost. Oni se mogu prevazići samo na taj način što će biti ponovo doživljeni, izraz i osećanja na taj način dolaze u svesno, osoba će prihvatiti sve kao svoje i geštalt je zatvoren.�

Igre...

• Igra obrtanja se obično koristi kada postoji izvesna inhibicija, npr. klijent se žali na plašljivost. Od klijenta se traži da pred grupom glumi razmetljivca i egzibicionistu. U ovoj igri on može, na svoje veliko čuđenje, da prepozna i to što stvarno želi, i kako je tu svoju želju suzbijao.
• Igra preuzimanja odgovornosti je kombinacija dinamičke hipoteze i inscenacije. Pacijent koji ispoljava mnoštvo telesnih simptoma i ''otpisuje'' svoje telesne organe, može da dobije sledeći zadatak: da pokreće svoj udove, da postane svestan svojih pokreta, ponavljajuću rečenicu: ''Ja sam svestan... da mičem ustima i primam odgovornost za to''.
• Igra preterivanja, u okviru geštalt terapijskog rada, terapeut poklanja veliku pažnju govoru tela. Često se dešava da klijent daje neki iskaz, pri čemu klati nogama, lupka šakom ili kucka prstima. Terapeut može da traži od klijenta da taj izolovani gest sve više pojačava.
• Tehnika ''recite što glasnije'', klijnt u toku kazivanja izgovori nešto što se terapeutu učini kao izuzetno važno, dok se klijent ponaša kao da sebe nije ni čuo. U tom slučaju, terapeut traži da klijenta ponovi svoj iskaz, ali glasnije. Ponavljajući iskaz postaje svestan šta govori, što to znači za njega i šta je uradio da ne čuje sebe.