HUMANISTIČKI PRISTUPI

„TREĆA SILA“

Humanistička psihologija – TREĆA SILA

• Organizmičke teorije: ličnost se mora posmatrati u svojoj celovitosti (holizam) - novo iskustvo reorganizuje celinu, ne dodaje se samo mehanički. Svaka osoba je jedinstvena i ima potencijal za lični razvoj
• Biće svrhe – čovek je ono što jeste, ali i šta bi mogao biti, šta treba biti
• Slobodan, svrhovit, aktualizuje svoje potencijale: ima slobodnu volju i mogućnost odluke (naglasak na odgovornosti suprotno psihoanalitičkom determinizmu)
• Dinamična i otvorena struktura: čovek nije statično biće, on se stalno menja. Usmeren je ka ostvarenju potencijala i celovitosti.
• Čovek je po prirodi dobar.
• Ideal ljudskog razvoja : potencijali koji su ostvareni u potpunosti (samo 1% populacije, po proceni Maslova)

Abraham Maslov 1908 -1970

• Razvoj teorije na osnovu studija motivacije, bez podrške empirijskih istraživanja!
• Ključni koncepti:
• Hijerarhija potreba
• Samoaktualizacija
• Svaka osoba ima potrebu za samoaktuelizacijom �(self-actualization: samoostvarenje)

Hijerarhija potreba

Potrebno je zadovoljiti potrebe nižeg reda da bismo prešli na zadovoljavanje �potreba višeg reda!

Fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću

• Fiziološke potrebe su najsnažnije i omogućavaju preživljavanje (hrana, voda, vazduh, san, seks...)
• Uloga civilizacije: omogućiti zadovoljenje tih potreba kako bi se pojedinac mogao usmeriti na potrebe višeg reda
• Kada su zadovoljene fiziološke �potrebe, pojavljuju se potrebe �za redom, sigurnošću, zaštitom.
• Najjasnije se vide kod dece.

Potreba za sigurnošću

• Ukoliko nisu zadovoljene, osoba je preokupirana njihovim zadovoljenjem.
• Potrebe za sigurnošću podrazumevaju:
• Bezbednost (od nasilja, agresije)
• Moralna i fizička sigurnost
• Siguran posao / stalni prihodi
• Sigurnost porodice
• Sigurnost zdravlja
• Zaštita lične imovine
• Ponekad želja za sigurnošću može �postati važnija od potpunog �zadovoljenja fizioloških potreba.

Potreba za ljubavlju i pripadanjem

• Potreba za
• druženjem i prijateljstvom
• bliskim/skladnim odnosima
• seksualnom intimnošću
• podrškom porodice
• pripadanjem grupi
• Ljudi osećaju duboku potrebu da pripadaju i da ih drugi prihvataju, bilo da se radi o velikim društvenim grupama (klubovi, sekte, partije, timovi, profesionalne organizacije, bande) ili društvenim vezama (sa članovima porodice, partnerima, mentorima, kolegama).
• Imaju potrebu da vole i da budu voljeni. U nedostatku ljubavi, postaju usamljeni, povučeni i depresivni. Problemi u zadovoljavanju ovih potreba su osnova psihičkih poremećaja. Potreba za pripadanjem često može da nadjača fiziološke i potrebe za sigurnošću, u zavisnosti od snage samog pritiska koji osećaju.

Potrebe za (samo) poštovanjem

• Ljudi imaju potrebu da ih drugi poštuju i da poštuju druge. Žele da učestvuju i da rade nešto što im pruža osećaj da su korisni i da su potrebni. Poštovanje dobijeno od drugih se internalizuje – samopoštovanje.
• Potreba je zadovoljena kad osoba doživi:
• uspeh i dostignuće
• osećaj lične kompetentnosti
• osećaj samopouzdanja
• osećaj autonomije
• Postoje dva nivoa potrebe za poštovanjem. Niži nivo se odnosi na popularnost, uvažavanje i slavu. Viši nivo podrazumeva samopoštovanje, stručnost i dostignuće. Poremećaj kod ovog nivoa može dovesti do nedostatka samopoštovanja i osećaja niže vrednosti ili čak njegovih suprotnosti (osećaja prevelike važnosti).

Potreba za samoostvarenjem

• Motivacija za lični rast i razvoj
• Potreba čoveka da ostvari sve svoje �potencijale, da pokaže svoje umeće i �da se trudi da dostigne svoj� maksimum: „Samoostvarenje je �instinktivan rast onoga što je već u �biću ili, bolje rečeno, onoga što jeste biće.“
• Ciljevi potrebe za samoostvarenjem: univerzalne vrednosti kao što su istina, lepota, pravda...
• Ovo je jedinstveno za humanistički pristup, većina drugih teoretičara ne prihvata ovu vrstu potrebe kao osnovnu

Jačina potreba

• Potrebe nižeg reda se javljaju ranije u životu. One su jače kada nisu zadovoljene od potreba koje se nalaze više u hijerarhiji�🡪 zadovoljenje potreba nižeg reda je samo po sebi nužnije (i iz biološke perspektive) dok se zadovoljenje potreba višeg reda može odložiti)�🡪 kada ljudi rade na zadovoljenju potreba višeg reda njihova motivacija je slabija i lako se poremeti; ipak, prema Maslovu, ljudi više vrednuju zadovoljenje viših nego nižih potreba!�🡪 Maslov: “ta unutrašnja tendencija samoaktualizacije nije jaka, neodoljiva i nepogrešiva kao što su to instinkti životinja. Ona je slaba i delikatna i suptilna i lako je savladaju navika, kulturalni pritisci i pogrešni stavovi prema njoj.”

Nivoi potreba

• Četiri niža nivoa (fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje) su grupisani kao potrebe nedostatka, koje se vezuju za fizičke potrebe. Zadovoljenje ovih potreba pomaže osobi da raste i razvija se kao ljudsko biće. Za razliku od njih koje se moraju zadovoljiti, potrebe rasta (samoostvarenja) se stalno razvijaju. Osnovna pretpostavka je da se više potrebe iz ove hijerarhije pojavljuju tek nakon što su zadovoljene, većinom ili potpuno, sve potrebe nižeg nivoa.
• Takođe, kada se jedna potreba zadovolji, opada značaj njene motivacione uloge, međutim, kada se neka potreba zadovolji, druga brzo zauzima njeno mesto, tako da ljudi uvek teže da zadovolje neku potrebu.

Potrebe za znanjem i estetske potrebe

• Pored osnovnih, Maslov razlikuje još dve vrste potreba: potrebe za znanjem i estetske potrebe (manje razrađene i manje uticajne od hijerarhije osnovnih potreba)

Potrebe za znanjem i spoznajom

• Ljudi žele da saznaju, nauče i razumeju zbog znanja i spoznaje same, a ne samo da bi zadovoljili neke druge /sekundarne potrebe
• Intrinzička motivacija – osoba želi nešto da nauči zbog ličnog interesovanja, jer je to zanima!

Estetske potrebe

• Potrebe za redom, simetrijom, dovršenošću
• Univerzalne potrebe koje postoje u svim kulturama
• Odnos sa drugim potrebama nije jasan

Ličnost koja je dostigla nivo samoostvarenja

1. ORIJENTACIJA NA STVARNOST : efikasna percepcija realnosti - pronicljivi i objektivni
2. PRIHVATANJE SEBE, DRUGIH I PRIRODE onakvima kakvi jesu
3. SPONTANOST, JEDNOSTAVNOST I PRIRODNOST : nekonvencionalno ponašanje
4. USMERENOST NA PROBLEM : javlja se istinska želja za pomaganjem drugim ljudima.
5. IZDVOJENOST I POTREBA ZA PRIVATNOŠĆU (afinitet ka samoći)
6. SAMOSTALNOST i nezavisnost suđenja : lični kriterijumi zadovoljstva i napretka
7. ORIGINALNO, a ne stereotipno prosuđivanje ljudi i stvari
8. ČESTA VRHUNSKA ISKUSTVA
9. POISTOVEĆIVANJE SA ČOVEČANSTVOM: čovek oseća bliskost sa drugim ljudima.
10. ODNOSI S DRUGIMA: duboka, trajna i čvrsta prijateljstva sa malim brojem ljudi
11. DEMOKRATSKE VREDNOSTI I STAVOVI
12. RAZLIKOVANJE SREDSTVA OD CILJEVA – izrazito moralne osobe
13. FILOZOFSKI SMISAO ZA HUMOR - spontan i specifičan za situaciju, bez izrugivanja
14. KREATIVNOST/STVARALAŠTVO – otvorenost i “dečja” radoznalost
15. OTPORNOST PREMA OBRASCIMA KULTURE : ličnost prihvata pravila u onome što nije važno - kada se radi o onome što joj je važno, ponaša se prema ličnom uverenju�PREVAZILAZI SVOJU OKOLINU, više nego što se u njoj samo snalazi!.

Empirijska provera

• Jones i Crandall (1986): Self-Actualisation Index (SAI); 15 čestica
• Wicker i sar. 1993: Odnos jačine potreba višeg i nižeg reda pri njihovoj deprivaciji; koliko dobro ili loše bi se ispitanici osećali u zavisnosti od toga da li bi postigli određeni cilj?�🡪 potvrđene Maslovljeve hipoteze o:�snazi potreba višeg i nižeg reda (u smislu negativnih reakcija pri�deprivaciji) većem vrednovanju zadovoljenja potreba višeg reda���

Kritika

• Da li su potrebe višeg nivoa prisutne kod većine ljudi, iako se može desiti da ih oni ne uočavaju ili ne čine ništa da ih zadovolje?
• Edvin Nevis je kritikovao Maslovljevu hijerarhiju potreba, ističući da je kulturalno određena i da, samim tim, nije univerzalna. Pretpostavlja se da je bazirana na kulturoloških vrednostima Amerike.
• U kulturama koje vrednuju izbegavanje neizvesnosti, (kao što je Japan) sigurnost posla i doživotno zaposlenje su snažniji motivatori od samoostvarenja. U skandinavskim zemljama, socijalne potrebe su snažnije od samoostvarenja i samopoštovanja. U Kini i Koreji u kojima se vrednuje kolektivizam i zajednički rad nad individualnim dostignućima, pripadanje i sigurnost su značajniji od ispunjenja potreba rasta. Stoga, iako potrebe koje je Maslov identifikovao mogu biti univerzalne, logički ili hijerarhijski redosled se razlikuje od kulture do kulture. 1

Karl Rodžers

“U psihološkoj klimi koja podržava rast i lični izbor nikad nisam sreo osobu koja bi odabrala put okrutnosti ili destrukcije… uticaji kulture su najvažniji faktor zla u našem ponašanju.”

Ljudska priroda je u osnovi dobra: čovek je u suštini svrsishodan i može da bira kakav će biti. Ostvarenje ličnih potencijala je prirodna težnja svih živih bića. Ljudski organizam poseduje prirodnu sklonost razvoja u smeru diferencijacije, kooperacije, samoodgovornosti, zrelosti i obogaćenja. Ljudi se razvijaju na pozitivan način i ostvaruju svoje potencijale ako ih spoljne okolnosti u tome ne spreče (samoostvarenje). U čoveku ne postoje prirodni destruktivni nagoni. Ako se povremeno jave, oni su uvek izraz neurotičnosti.

Fenomenološki pristup

• Smatrao je da svaka osoba doživljava svet na jedinstven način. Svaki pojedinac konstruiše realnost koja je u skladu sa njegovim subjektivnim iskustvom. Jedino što je stvarno i realno za pojedinca su njegovi doživljaji tj.njegov subjektivni svet koji omogućava hipotetički pristup i testiranje realnosti.
• Potrebno je uživeti se u subjektivnu stvarnost svakog pojedinca da bi se razvilo empatičko razumevanje (client centered)
• Sva deca su rođena sa potrebom za bezuslovnim pozitivnim prihvatanjem, ALI roditelji i društvo u celini postavljaju uslove za pozitivno prihvatanje - tako nastaje uslovno prihvatanje!

Od uslovnog prihvatanja do uslovnog poštovanja

• Npr. uslovi pozitivnog prihvatanja: “ići ćeš na more, ako …”, “ako budeš dobar, dobićeš... “
• Pošto imamo snažnu potrebu za pozitivnim prihvatanjem, prilagođavamo se zahtevima okoline čak i kada su oni u suprotnosti sa našom težnjom ka samoostvarenju
• Uslovno pozitivno prihvatanje dovodi do uslovnog samopoštovanja – sebe cenimo i poštujemo samo ako zadovoljavamo standarde okoline (što će drugi reći…), a ne sopstvenu težnju ka samoostvarenju

Stvarno i idealno ja

• Stvarno JA je ono “ja” koje dobija bezuslovno prihvatanje i koje teži samoostvarenju: �“JA JESAM”
• Idealno JA je ono “ja” koje uslovljava okolina, koje dobija samo uslovno prihvatanje i koje odgovara na standarde društva:�“JA BI TREBALO DA...”
• Raskorak između realnog i idealnog ja izaziva anksioznost, jer nismo u skladu sa samima sobom, što predstavlja prepreku na putu ka samoostvarenju!

Potpuno ostvarena osoba

• Kao i Maslov, i Rodžers je opisao osobu koja je potpuno ostvarila svoje potencijale. Njene odlike su:
• Otvorenost ka iskustvu – prihvatanje realiteta, vlastitih iskustava i osećanja
• Egzistencijalno življenje - življenje ovde i sada
• Iskustvo slobode –potpuno ostvarena osoba prihvata slobodu izbora i odgovornost za sopstveni izbor
• Dominacija stvarnog JA - ponašati se u skladu sa svojim stvarnim ja, činiti ono što osećamo da je ispravno i spontano
• Kreativnost – ako se osećamo slobodni i odgovorni, bićemo kreativni u svemu što radimo

Ocena humanističkih teorija

Prednosti

• Veliki uticaj na terapiju, vaspitanje i obrazovanje
• Procena selfa�

Zamerke

• Precenjivanje svesnog
• Preterani individualizam
• Idealizacija ljudske prirode

Oskar Vajld

“Nema osobe koja nije, u svakom trenutku, �ono što je bila i ono što će biti”