Naše namere i osećanja

- Uvod u psihologiju motivacije i emocija -

Psihodinamske tekovine

• Nagoni su glavni izvor psihičke energije koja pokreće psihički sistem i motiviše ponašanje
• Stalno delovanje nagona – stalno postojanje tenzije
• Osnov motivacije: redukcija tenzije
• Promene u ličnosti zbivaju se kao �posledica preusmeravanja psihičke �energije osobe
• Frojdova teorija nagona je pod �uticajem Darvinove teorije evolucije.
• Dva osnovna nagona: Eros i Tanatos

Eros

• Nagon ŽIVOTA: ja-nagon i seksualni nagon, služi opstanku, osigurava preživljavanje pojedinca i vrste . Mnoga ponašanja teško je prepoznati kao seksualna, manifestacije mogu biti:
• Narcizam (primarni i sekundarni) - osoba investira libido u sebe
• Ljubav – libido je investiran u drugu osobu
• Sadizam i mazohizam – isprepleteni sa nagonima života, ali zasićeni i psihičkom energijom nagona smrti
• Frojd smatra da potiskivanje energije seksualnog nagona (libida) dovodi do neurotičnog poremećaja - sve neuroze imaju seksualno poreklo. ��

Seksualni i roditeljski motivi

• Seksualni nagon spada u organske motive, mada se često povezuje sa emocijom ljubavi. Pojava seksualnog nagona uslovljena je: genetski (hromozomima), fiziološki (hormonima i neuralnim strukturama), psihološki (ličnim iskustvom) i kulturološki (sredinskim uticajima).
• Kod ljudi: evolucija seksualnog nagona od nagona produženja vrste do izvora zadovoljstva.
• Materinski nagon – dominacija nad svim ostalim biološkim nagonima nakon rođenja mladih. Uslovljen lučenjem prolaktina i iskustvom.

Tanatos

• Nagon SMRTI, poriv prema razaranju, povređivanju sebe i drugih, odgovoran za agresivne porive prema sebi i drugima
• Nesvesna težnja ka autodestrukciji/sopstvenoj smrti, projektovana na druge. To je psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi:�živi procesi pokazuju tendenciju ka �stabilnosti koja postoji u neorganskom �svetu, ka stanju mirovanja
• Fleksibilnost objekta i transformacije

Agresivnost

Pojam:

• ponašanje kojim se nanosi šteta drugoj osobi (posledica)
• ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe, a sa namerom da se drugoj osobi nanese �šteta (namera)

Razlike i finese...

• Treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva
1. urođena i prirodna reakcija na ugroženost ili frustraciju usled sprečavanje zadovoljenja potrebe
• odbrambena (benigna) i stečena*
2. ponašanje koje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili mu nanese štetu
• destruktivna (maligna) agresivnost*

*E.From “Anatomija ljudske destruktivnosti”

Ovo razlikovanje nije uvek jasno.

Pitanja o poreklu agresivnosti

1. Da li je agresivnost osnovni urođeni pokretač ljudskog ponašanja?
• instinktivističke teorije
2. Da li je agresivno ponašanje prvenstveno stečeno i naučeno, ili pak uslovljeno socijalnim okvirom (kontekstom i ulogama)?
• bihejviorističke i situacionističke teorije
3. Do koje mere na pojavu i ispoljavanje agresije utiču urođene komponente, a do koje mere sredinski uslovi?

Instinktivističko tumačenje

• Agresivnost je moćan urođeni instikt važan za održanje vrste. Agresivno ponašanje uvek je društvena aktivnost, čije je poreklo instinktivno, jer da bi se ispoljilo neophodno je prisustvo pripadnika iste vrste.
• Kod ljudi je agresivnost cilj za sebe, a ne sredstvo za ostvarenje drugih ciljeva kao kod životinja.
• Ljudi se međusobno ne bore zato što su podeljeni u tabore, već su podeljeni zato što postoji potreba za agresivnim ponašanjem.

Konrad Lorenc

• Kod životinja su se razvile inhibicije agresivnosti prema pripadnicima iste vrste, ali ne i među ljudima (za životinjsku agresivnost Lorenc kaže da je viteška, "u rukavicama", generalno vrlo uzdržana).
• Pošto čoveku nedostaju prirodna oruđa za ubijanje pripadnika svoje vrste (kandže, rogovi, kopita, itd) kod njega su se slabije razvijale forme inhibicije agresivnosti, nego kod životinja, kod kojih su se tokom filogenetskog razvitka, radi zaštite i održavanja vrste, one jače razvile. Zato je čovek izmislio veštačka oruđa i oružja koja imaju izuzetno veliku moć ubijanja.
• Agresija je nasledno zlo čovečanstva, nastalo kao posledica intraspecifične selekcije (selekcija unutar iste vrste) koja je delovala na naše pretke pre oko 40000 godina. Ona se pojavila kad su ljudi nadvladali strah od gladi, smrzavanja i divljih zveri. Na to su uticali ratovi, koji su se vodili između susednih plemena, iz njih su se razvile »ratničke vrline«. ..

Odsustvo inhibicije

K. Lorenc

Izjava iz Sevilje i druge osude

• Nakon početnog oduševljenja Lorenzovim pristupom, razvile su se kritike i mnogi su ga potpuno odbacili
• Izjavu o nasilju, ili kako se obično naziva Izjavu iz Sevilje napisalo je dvadesetak naučnika 1986. godine, da bi je kasnije usvojio UNESCO sa osnovnim ciljem da se odbaci stav da biološki faktori igraju bilo kakvu doslednu ulogu u izazivanju rata.
• I APA je kasnije podržala stav da agresija nije ljudima prirodno data (Američka psihološka asocijacija).

Hidraulički model agresivnosti

• Agresivnost je reakcija na urođenu unutrašnju razdražljivost, koja traži rasterećenje. Ona će se ispoljiti nezavisno od toga da li postoji odgovarajući spoljašnji podsticaj, kada se u neurološkim centrima nagomila dovoljno specifične energije za instinktivna dela, po automatizmu mora da dođe do pražnjenja agresije, po principu vodene pare koja kada dostigne tačku ključanja, mora da izbije na površinu i nađe put oslobađanja. Stoga nije nužan stimulus iz spoljašnje sredine kao okidač.
• Kod agresije je najopasnija njena spontanost, jer ispoljavanje i ventilacija ne zavise od okidača koji bi je pokrenuli.

Hidraulički model agresivnosti

• U organizmu se nesprestano stvara i akumulira kako libidinozna, tako i agresivna energija. Ako se ne oslobodi putem socijalno prihvatljive akcije, pojaviće se kao rušilačka i destruktivna snaga, napad na druge osobe.
• Agresivno ponašanje izaziva zadovoljstvo jer donosi oslobađanje od tenzije.
• Po Hartmanu agresija i seksualnost su u funkciji ida. Nije jedini cilj agresivnog nagona destrukcija objekta. Sile adaptacije ne dozvoljavaju uništenje objekta, jer uništiti objekat znači ostati sam. Modifikacija se događa fuzijom (spajanjem) sa libidom, pa se objekat ne uništava. U stvari ego se identifikuje u odnosu na konflikt, pa traži da se agresivni nagon modifikuje.
• Njenom neutralizacijom dolazi do sublimacije (transformisanje energije neprihvatljivih nagona u prefinjene, socijalno prihvaćene i cenjene motive), pa se ona ispoljava na način koji je socijalno prihvatljiv.

Dopuna Ane Frojd i Hajnca Hartmana

Agresivni karakter

• U teoriji Alfreda Adlera (Adler), tip ljudi kojima nedostaje osećanje za zajednicu, i koji direktno, neuvijeno streme nadmoći nad drugim ljudima. Odlikuju se sledećim crtama karaktera: sujeta (častoljublje), ljubomora, zavist, mržnja i tvrdičiluk.
• U teoriji Karen Hornaj (Horney), pojedinac koji je kao svoju osnovnu životnu strategiju usvojio obrazac kretanja protiv ljudi. Njegove osnovne potrebe su potreba za uspehom, za moći i za iskorištavanjem drugih. Njegov osnovni životni moto je: “Sila daje pravo." (zakon džungle). Zato agresivni karakter odbacuje s prezirom svaku humanost, dobrotu i osećajnost kao slabost. U svakoj borbi on mora po svaku cenu da pobedi. Njegova opsesija, životni san je uspeh i neograničena moć, a njegova ličnost predstavlja puko sredstvo da se taj cilj ostvari. Svako upoznavanje s drugim čovekom on doživljava kao odmeravanje snaga i u sebi se pita: "Koliko je jak?"
• Agresivni karakter odgovara analno-sadističkom u Frojdovoj (Freud), a izrabljivačkom karakteru u Fromovoj (Fromm) teoriji.

Da li postoji agresivna crta

• Agresivnosti i nasilju su sklonije osobe sa visokim samovrednovanjem i visokim narcisizmom (sa idejama veličine, samohvalisavi, egocentrični).
• Relevantne su i osobine hostilnosti (negativna osećanja prema drugima, nepoverenje, cinizam, osvetoljubivost, zlopamćenje, “kratak fitilj” i sl.), impulsivnosti i glad za uzbuđenjem.
• Psihopatski strukturisane ličnosti i “makijavelisti” (cinični i manipulativni) su takođe skloni agresiji.
• Ličnost “tipa A”: ekstremno kompetitivan, uvek u žurbi, vrlo razdražljiv. Takve ličnosti su više agresivne (posebno ako imaju veću koncentraciju testosterona), agresivne u porodici, instrumentalno agresivne, podložne koronarnoj bolesti itd.
• Utvrđene su značajne razlike između osuđenih za nasilni kriminal i normalne populacije u antisocijalnom poremećaju ličnosti i psihopatiji.

Psihopatija

• Psihopatija je verovatno najbolji primer da "zlo postoji među nama". Naravno, "zlo" nije naučni termin, ali psihopate jesu zle, a to zlo vrlo često ispoljavaju kao agresiju prema pojedincima, grupama i nacijama.
• Psihopate se ne ponašaju agresivno zato što su nečim izazvane.
• Takođe, one se ne mogu izlečiti, niti će prestati biti psihopate kad se uslovi života poprave.
• Međutim, nemaju sve psihopate sve psihopatske osobine, a mnogi normalni ljudi često imaju psihopatska ponašanja. Zbog toga se psiholozi i psihijatri ne usuđuju da daju takvu tešku dijagnozu koja bi nekoj osobi mogla uskratiti ljudska prava.

Individualizam, takmičenje i agresija

• Hornaj kaže da su takmičarstvo i destrukcija kulturni obrazac u individualističkoj kulturi.
• Takmičenje se, uključujući destrukciju, iz svog ekonomskog jezgra, proširilo na sve ostale aktivnosti, kao što su ljubav, društveni odnosi i igre.
• Postoji veza individualizma, takmičenja, agresivnosti, pa čak i brutalnosti
• Npr, takmičenje je moto političke desnice, ali ne samo nje.
• Takođe, čini se da su zdrava agresivnost i asertivnost poželjan (i obavezan) parnjak individualizma, mada se oba termina mogu problematizovati iz više razloga.

Kritike instiktivističkih teorija

• Nema dokaza da će se agresivno ponašanje javiti bez obzira na situaciju u kojoj se čovek nalazi
• Ne dovode sve frustracije do agresivnosti (promena cilja, promena ponašanja)
• Berkovic: pojava agresivnosti ne zavisi samo od urođenog mehanizma reagovanja na frustraciju, već manifestovanje agresivnosti zavisi i od prisustva drugih ljudi
• Frustracija stvara spremnost za agresiju (koja se može steći i učenjem), ali mora da postoji i određena draž koja provocira agresiju.

Frustraciona teorija agresivnosti

• Osujećenje potreba kod čoveka dovode do nezadovoljstva koje kada kulminira dovodi do ispoljavanja agresivnog ponašanja. Akumulacija ovog nezadovoljstva ne mora uvek da se ispolji kroz agresivno ponašanje već svoj put pražnjenja može da nađe i kroz samodestrukciju. Ljuta i neprijateljski nastrojena osoba, koja je spremna na agresivnost, ne mora pokazivati agresivno ponašanje. ..
• Da bi došlo do agresivnog ponašanja, potreban je spoljašnji okidač.
• Agresivno ponašanje je uslovljeno:
• unutrašnjim nagonima, i
• spoljašnjim okidačima
• Najvažniji faktor u određivanju pojave i intenziteta frustracije je karakter osobe. Osoba koja je pohlepna postaće agresivna ako ne dobije dovoljno hrane za sebe. Taj sredinski faktor će imati ulogu okidača jer je karakter te osobe takav da ona ne može da se suzdrži i ima nizak prag za toleranciju.

Frustracija i agresivnost

• Teorija “žrtvenog jarca” (Miler i Dolard)
• Frustracija = tenzija usled sprečavanja zadovoljenja potreba ili ostvarenja ciljeva; ponovljena frustracija dovodi do gomilanja agresivnosti koja zahteva rasterećenje
• Nagomilana agresivnost usmerava se na manjinske grupe (objekti prema kojima je najjednostavnije nekažnjeno usmeriti agresivnost)
• Nema urođenog nagona agresivnosti, ali postoji na nasleđu zasnovan fiziološki proces koji dovodi do agresivnosti.

Naučena agresivnost

• Specifično za čoveka: zadovoljstvo u povređivanju drugih (sadizam i nekrofilija)
• Bandurino učenje: da li će čovek reagovati kompetitivno ili kooperativno zavisi od toga koji način reagovanja je naučen
• Učenje važan faktor u �sticanju agresivnog ponašanja�(način podizanja dece)
• Eksperimenti sa Bobo lutkom

Pitanje za raspravu

• Da li mediji promovišu agresivnost putem modelovanja ili oslobađaju od agresivnosti kroz katarzu?
• Katarza (Aristotelov termin): poistovećivanjem sa drugima dolazi do emocionalnog pročišćenja i rasterećenja - oslobađamo se tenzije