ЗАШТИТА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА
„УНАПРЕЂИВАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У СИСТЕМУ ОБРАЗОВАЊА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА МЛАДИХ“
МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ
Ментално здравље је интегрална и суштински важна компонента здравља. Светска здравствена организација наглашава да је здравље стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести. Ментално благостање је стање у коме појединац схвата своје способности, може да се суочи са нормалним стресорима живота, може продуктивно да ради и способан је да допринесе својој заједници.
Тема менталног благостања је од нарочитог значаја за младе особе. Деца и млади чине једну трећину светске популације, и посебно су осетљива група за настанак менталних поремећаја - половина свих
менталних поремећаја јавља се пре 14. године, а три четвртине до 24. године живота.
За младе људе, нарушеност менталног здравља представља водећи узрок
преране смрти и губитка здравих стилова живота. Последице тешкоћа менталног здравља могу бити:
Школе представљају једини систем који допире до сваког детета и младе особе и самим тим представљају кључни предуслов за пружање правовремене превенције и подршке при уочавању првих знакова тешкоћа менталног здравља.
НАЈЧЕШЋЕ МЕНТАЛНЕ ПОТЕШКОЋЕ МЛАДИХ
АНКСИОЗНОСТ
ДЕПРЕСИЈА
НЕСУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ (самоповређивање)
СУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ
ПРОБЛЕМИ ПОНАШАЊА (опозициони проблеми)
БИХЕВИОРАЛНЕ ЗАВИСНОСТИ (интернет, игрице, коцка)
РАЗВОД
АНКСИОЗНОСТ
Анксиозност представља нормалан, здрав одговор на доживљену претњу. Она, међутим, постаје проблематична када превазилази ниво који би за одређену претњу био очекиван, када је стална и када дуго траје, када доводи до понашања избегавања (отвореног избегавањa ситуација, места, или оклевања, несигурности и повлачења) и када утиче на свакодневно функционисање особе.
Анксиозност може имати облик бриге, размишљања, анксиозног ишчекивања или негативних мисли.
АНКСИОЗНОСТ
Код ученика са анксиозношћу можемо да запазимо промене на нивоу осећања, мисли, тела и понашања.
ОСЕЋАЊА – осећај преплављености, стрес, паника, страх
МИСЛИ – забринутост, катастрофизирање, опсесивне и понављајуће мисли (“не могу да се суочим”, “не могу то да урадим”, “ја сам бескористан”, “губим разум”, “имам срчани удар”, “сви мисле да сам чудан”)
ТЕЛЕСНО – осећај топлоте/хладноће, лупање срца, знојење, мишићна напетост или немир
ПОНАШАЈНО – избегавање ситуација које изазивају анксиозност
АНКСИОЗНОСТ
Шта радити током напада панике:
1. Не остављајте дете само, осигурајте да је присутан поуздан одрасли.
2. Ако дете или адолесцент брзо дише, замолите их да дишу у кесу или успоре дисање.
3. Подстакните вежбе дисања и релаксације.
АНКСИОЗНОСТ
КАДА УПУЋУЈЕМО СТРУЧЊАКУ?
Када симптоми анксиозности постану толико онеспособљавајући да утичу на образовање или социјално функционисање детета/ученика и када интервенције у учионици нису довољне да поправе проблем.
Дете/ученик треба да буде упућено специјалисти и уколико добије паничне нападе или ако постоји забринутост да ће се повредити или ако има суицидне мисли или понашање.
АНКСИОЗНОСТ
ДЕПРЕСИЈА
Туга представља нормалну реакцију на нежељене догађаје, као што су
губитак, разочарење, проблем или неке друге тешке околности које се
дешавају у животу; осећање туге нам помаже да се са овим проблемима
изборимо. Туга обично не трају дуго, а по слабљењу њеног интензитета
може се наставити са свакодневним животним активностима.
Међутим, уколико туга потраје, и уколико је праћена губитком воље,
интересовања и мотивације, раздражљивошћу, проблемима са
спавањем, умором и слично, онда постоји ризик од депресије.
Депресија је стање које негативно утиче на расположење особе,
дуготрајно је и утиче на свакодневно функционисање.
Депресија се може јавити као реакција на неке околности, али понекад настаје и без јасног повода, али је битно схватити је озбиљно, јер у великој мери утичу на школски, емоционални и социјални живот детета и представља један од
најчешћих узорка морталитета и морбидитета у дечијој и адолесцентној
популацији.
ДЕПРЕСИЈА
Код депресивне деце/ученика можемо да запазимо промене на нивоу осећања, мисли, тела и понашања
ОСЕЋАЊА – тужно, раздражљиво, стид, кривица, безвредност
МИСЛИ – губитак смисла постојања и тешкоће у доношењу одлука
ТЕЛЕСНО – умор, летаргија, губитак/повећање апетита, поремећај сна
ПОНАШАЈНО – ризично понашање, избегавање активности и контаката, плакање, непријатељско понашање
ДЕПРЕСИЈА
КАДА УПУЋУЈЕМО СТРУЧЊАКУ?
Када симптоми депресије постану до те мере онеспособљавајући да утичу на образовање или социјално функционисање детета/ученика и када интервенције у учионици нису довољне да поправе проблем, а нарочито ако постоји забринутост да ће се повредити или ако има суицидне мисли или понашање.
ДЕПРЕСИЈА
НЕСУИЦИДАЛНО ПОВРЕЂИВАЊЕ
НАМЕРНО НАНОШЕЊЕ ЛАКШИХ ТЕЛЕСНИХ ПОВРЕДА
ЦИЉ ЈЕ НАНОШЕЊЕ БОЛА
НАЈЧЕШЋИ ВИДОВИ САМОПОВРЕЂИВАЊА: засецање коже, гребање, урезивање, кидање коже, опекотине, лупање главом и ударање себе
СУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ
СПЕКТАР ОД ИДЕЈЕ О ГУБИТКУ ЖИВОТА ДО ВОЉНОГ ЧИНА ОКОНЧАЊА ЖИВОТА
ЦИЉ ЈЕ ОКОНЧАЊЕ ЖИВОТА
Пасивна и активна идеација, планирање, менталне слике, припрема, покушај
У реду је разговарати о суицидним мислима. Питати о њима и користити
изразе убити се или самоубиство НЕ ПОВЕЋАВА ризик да ће дете
или адолесцент покушати самоубиство.
СВАКА СУМЊА НА ПОСТОЈАЊЕ САМОПОВРЕЂУЈУЋЕГ ПОНАШАЊА ЗАХТЕВА ХИТНО ДЕЛОВАЊЕ И УПУЋИВАЊЕ СПЕЦИЈАЛИСТИ��СВАКА ВРСТА ЗАБРИНУТОСТИ ПОВОДОМ ПОСТОЈАЊА СУИЦИДНОГ РИЗИКА ЗАХТЕВА ХИТНУ ПАЖЊУ И УПУЋИВАЊЕ СПЕЦИЈАЛИСТИ
НЕСУИЦИДАЛНО ПОВРЕЂИВАЊЕ
СУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ
ОПОЗИЦИОНИ ПРОБЛЕМИ
Ученици са опозиционим проблемима могу одбијати да поштују правила на часу, да раде задатке, да поштују правила и упутства. Могу бити изразито „кратког фитиља“, свадљиви и агресивни према вршњацима и према наставницима, провоцирати друге, стално кривити друге за своје поступке, негативно тумачити поступке и мотиве других, светити се за све што доживљавају као неправедно.
Разликујемо у односу на ПРКОС и НЕПОСЛУШНОСТ као нормалне појаву у развоју.
ОПОЗИЦИОНИ ПРОБЛЕМИ
БИХЕВИОРАЛНЕ ЗАВИСНОСТИ� (ИНТЕРНЕТ, ИГРИЦЕ, КОЦКА)
Када се примете неки од сигнала или када се посумња на претерано коришћење интернета, наставник може да обави разговор са учеником, да контактира родитеља због неког проблема, да обавести педагошко-психолошку службу ради пружања интервенција.
РАЗВОД
ВИСОКО КОНФЛИКТНИ РАЗВОДИ
КАКО ПРУЖИТИ ПОДРШКУ
ПП СЛУЖБА
ДОПУНСКА НАСТАВА У СЛУЧАЈУ ПАДА ШКОЛСКОГ УСПЕХА
САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА
ПОЈАЧАНО ДРУЖЕЊЕ ВАН ШКОЛЕ
ТЕХНИКЕ (САМО)ПОМОЋИ�(КОРИСНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ЗА НАСТАВНИКЕ И УЧЕНИКЕ)
ЛИСТА ОПУШТАЈУЋИХ АКТИВНОСТИ
МАЈНДФУЛНЕС
(ЛИШЋЕ У РЕЦИ)
АКТИВНО СЛУШАЊЕ
ПРОГРЕСИВНА МИШИЋНА РЕЛАКСАЦИЈА
5 – 4 – 3 – 2 - 1
ТЕХНИКЕ ДИСАЊА
Листа опуштајућих активности:
- читање књиге на удобном месту
- гледање омиљеног филма/серије уз кокице
- куповина цвећа себи
- љуљање у парку
- кување шоље топлог чаја
- писање кратке приче
- чишћење собе и опуштање у њој након тога
- слушање музике
- прављење торте или неког другог јела
- писање листе ствари и људи на којима смо захвални
- одлазак на маникир или код фризера
- одлазак негде поред воде (на плажу, базен, реку…)
- сликање, цртање или нека друга уметност
- физичка активност (шетња, вожња бицикле, прескакање вијаче…)
- групни спортови са пријатељима
- плес по кући уз омиљену музику
- решавање укрштенице
- слагање слагалице
- паљење миришљавих свећа
- одлазак на пикник са пријатељем
- планинарење
- ручак или кафа напољу
- гледање смешних видеа на интернету
- лежање на трави и посматрање облака
- одабир новог хобија
- играње друштвених игара
- јога или истезање
- баштованство
- одлазак у музеј или галерију
- скакање по барама
- гледање у звезде
- храњење голубова
- одлазак на концерт
- певање током туширања
Лишће у реци
(мајндфулнес пример)
Док седиш у тишини, затвори очи и фокусирај се на један предмет у соби.
Обрати пажњу на своје дисање, а затим почни да примећујеш мисли које
надолазе. Док примећујеш сваку мисао, замисли да стављаш те речи на
лист и да њега даље носи река. Нема потребе да тражиш мисли, нити да
их спремно ишчекујеш. Једноставно их пусти да дођу саме, а када дођу,
стави их на лист.
Нормално је да ти пажња одлута, нарочито на почетку - тако
функционише наш ум. Али, чим приметиш да ти пажња лута, само је
нежно врати на мисли и на њихово постављање на листове.
Након неколико минута, врати пажњу на дисање накратко, онда отвори
очи и покушај да пажљивије осмотриш своје окружење.
Прогресивна мишићна релаксација
2. Дај себи неколико минута да се опустиш, удишући и издишући полако и дубоко.
3. Када си спреман/а, помери пажњу на своје десно стопало. На тренутак се фокусирај на осећај који имаш у њему.
4. Лагано затегни мишић у десном стопалу, што јаче можеш.
5. Задржи га тако 10 секунди.
6. Опусти десно стопало.
7. Фокусирај се на напетост која нестаје и на осећај који имаш у стопалу док постаје лабаво.
8. Остани у овом опуштеном стању на тренутак, и диши полако и дубоко.
9. Када си спреман/а, помери пажњу на своје лево стопало и понови цео процес.
10. Настави исто са осталим деловима тела, кренувши одоздо нагоре,
стежући и опуштајући један по један мишић.
5 ствари
Ово је још једна вежба која ти може помоћи да се ,,центрираш” и
повежеш са својом околином. Вежбај је током дана, нарочито када се
изгубиш у мислима и осећањима.
1. Застани на тренутак.
2. Погледај око себе и примети 5 ствари које можеш да видиш.
3. Пажљиво слушај и примети 5 ствари које можеш да чујеш.
4. Сада примети 5 ствари које можеш да осетиш чулом додира на телу.
5. За крај, покушај да урадиш све претходне кораке одједном.
Вежба дисања 4 – 7 – 8
Ово је кратка техника дисања која ти може помоћи да се ,,центрираш” и умириш када си под стресом. Фокусирање пажње на дисање може да ,,завара” твоје тело да се осети опуштеније, тако што успорава лупање срца. Ово можеш примењивати било кад и било где.
1. Издахни дубоко кроз уста.
2. Удахни дубоко кроз нос док бројиш до 4.
3. Задржи ваздух и број до 7.
4. Издахни кроз уста док бројиш до 8.
5. Понови ово 4-8 пута.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
САЊА ГЛИГОРИЋ
ОШ „МИКА МИТРОВИЋ“ БРЕЗЈАК