1 of 26

ЗАШТИТА МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

„УНАПРЕЂИВАЊЕ КОМПЕТЕНЦИЈА ЗАПОСЛЕНИХ У СИСТЕМУ ОБРАЗОВАЊА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА МЛАДИХ“

2 of 26

​

​

МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ

​

Ментално здравље је интегрална и суштински важна компонента здравља. Светска здравствена организација наглашава да је здравље стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести. Ментално благостање је стање у коме појединац схвата своје способности, може да се суочи са нормалним стресорима живота, може продуктивно да ради и способан је да допринесе својој заједници.  

​

​

Тема менталног благостања је од нарочитог значаја за младе особе. Деца и млади чине једну трећину светске популације, и посебно су осетљива група за настанак менталних поремећаја - половина свих

менталних поремећаја јавља се пре 14. године, а три четвртине до 24. године живота.

3 of 26

​

За младе људе, нарушеност менталног здравља представља водећи узрок

преране смрти и губитка здравих стилова живота. Последице тешкоћа менталног здравља могу бити:

​

  • Злоупотреба психоактивних супстанци
  • Значајни лични и породични проблеми
  • Нарушеност функционисања у школском систему
  • Незапосленост или смањена радна способност
  • Правни проблеми
  • Могућност напуштања породичног дома или бескућништво
  • Умањен квалитет живота
  • Социјална изолација

​

Школе представљају једини систем који допире до сваког детета и младе особе и самим тим представљају кључни предуслов за пружање правовремене превенције и подршке при уочавању првих знакова тешкоћа менталног здравља.

4 of 26

НАЈЧЕШЋЕ МЕНТАЛНЕ ПОТЕШКОЋЕ МЛАДИХ

АНКСИОЗНОСТ

ДЕПРЕСИЈА

НЕСУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ (самоповређивање)

СУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ

ПРОБЛЕМИ ПОНАШАЊА (опозициони проблеми)

БИХЕВИОРАЛНЕ ЗАВИСНОСТИ (интернет, игрице, коцка)

РАЗВОД

​

5 of 26

АНКСИОЗНОСТ

​

Анксиозност представља нормалан, здрав одговор на доживљену претњу. Она, међутим, постаје проблематична када превазилази ниво који би за одређену претњу био очекиван, када је стална и када дуго траје, када доводи до понашања избегавања (отвореног избегавањa ситуација, места, или оклевања, несигурности и повлачења) и када утиче на свакодневно функционисање особе. 

​

Анксиозност може имати облик бриге, размишљања, анксиозног ишчекивања или негативних мисли.

6 of 26

АНКСИОЗНОСТ

Код ученика са анксиозношћу можемо да запазимо промене на нивоу осећања, мисли, тела и понашања.

​

ОСЕЋАЊА – осећај преплављености, стрес, паника, страх

МИСЛИ – забринутост, катастрофизирање, опсесивне и понављајуће мисли (“не могу да се суочим”, “не могу то да урадим”, “ја сам бескористан”, “губим разум”, “имам срчани удар”, “сви мисле да сам чудан”)

ТЕЛЕСНО – осећај топлоте/хладноће, лупање срца, знојење, мишићна напетост или немир

ПОНАШАЈНО – избегавање ситуација које изазивају анксиозност

​

7 of 26

АНКСИОЗНОСТ

​

​

Шта радити током напада панике: 

​

1. Не остављајте дете само, осигурајте да је присутан поуздан одрасли.

​

2. Ако дете или адолесцент брзо дише, замолите их да дишу у кесу или успоре дисање.

​

3. Подстакните вежбе дисања и релаксације.

8 of 26

АНКСИОЗНОСТ

9 of 26

КАДА УПУЋУЈЕМО СТРУЧЊАКУ?

Када симптоми анксиозности постану толико онеспособљавајући да утичу на образовање или социјално функционисање детета/ученика и када интервенције у учионици нису довољне да поправе проблем.

​

Дете/ученик треба да буде упућено специјалисти и уколико добије паничне нападе или ако постоји забринутост да ће се повредити или ако има суицидне мисли или понашање.

АНКСИОЗНОСТ

10 of 26

ДЕПРЕСИЈА

​

Туга представља нормалну реакцију на нежељене догађаје, као што су

губитак, разочарење, проблем или неке друге тешке околности које се

дешавају у животу; осећање туге нам помаже да се са овим проблемима

изборимо. Туга обично не трају дуго, а по слабљењу њеног интензитета

може се наставити са свакодневним животним активностима. 

​

Међутим, уколико туга потраје, и уколико је праћена губитком воље,

интересовања и мотивације, раздражљивошћу, проблемима са

спавањем, умором и слично, онда постоји ризик од депресије.

Депресија је стање које негативно утиче на расположење особе,

дуготрајно је и утиче на свакодневно функционисање.

​

Депресија се може јавити као реакција на неке околности, али понекад настаје и без јасног повода, али је битно схватити је озбиљно, јер у великој мери утичу на школски, емоционални и социјални живот детета и представља један од

најчешћих узорка морталитета и морбидитета у дечијој и адолесцентној

популацији.

11 of 26

ДЕПРЕСИЈА

Код депресивне деце/ученика можемо да запазимо промене на нивоу осећања, мисли, тела и понашања

ОСЕЋАЊА – тужно, раздражљиво, стид, кривица, безвредност

​

МИСЛИ – губитак смисла постојања и тешкоће у доношењу одлука

​

ТЕЛЕСНО – умор, летаргија, губитак/повећање апетита, поремећај сна

​

ПОНАШАЈНО – ризично понашање, избегавање активности и контаката, плакање, непријатељско понашање

​

12 of 26

ДЕПРЕСИЈА

13 of 26

КАДА УПУЋУЈЕМО СТРУЧЊАКУ?

Када симптоми депресије постану до те мере онеспособљавајући да утичу на образовање или социјално функционисање детета/ученика и када интервенције у учионици нису довољне да поправе проблем, а нарочито ако постоји забринутост да ће се повредити или ако има суицидне мисли или понашање.

ДЕПРЕСИЈА

14 of 26

НЕСУИЦИДАЛНО ПОВРЕЂИВАЊЕ

​

​

НАМЕРНО НАНОШЕЊЕ ЛАКШИХ ТЕЛЕСНИХ ПОВРЕДА

​

ЦИЉ ЈЕ НАНОШЕЊЕ БОЛА

​

НАЈЧЕШЋИ ВИДОВИ САМОПОВРЕЂИВАЊА: засецање коже, гребање, урезивање, кидање коже, опекотине, лупање главом и ударање себе

СУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ

​

​

СПЕКТАР ОД ИДЕЈЕ О ГУБИТКУ ЖИВОТА ДО ВОЉНОГ ЧИНА ОКОНЧАЊА ЖИВОТА

​

ЦИЉ ЈЕ ОКОНЧАЊЕ ЖИВОТА

​

Пасивна и активна идеација, планирање, менталне слике, припрема, покушај

​

​

​

​

У реду је разговарати о суицидним мислима. Питати о њима и користити

изразе убити се или самоубиство НЕ ПОВЕЋАВА ризик да ће дете

или адолесцент покушати самоубиство.

15 of 26

СВАКА СУМЊА НА ПОСТОЈАЊЕ САМОПОВРЕЂУЈУЋЕГ ПОНАШАЊА ЗАХТЕВА ХИТНО ДЕЛОВАЊЕ И УПУЋИВАЊЕ СПЕЦИЈАЛИСТИ��СВАКА ВРСТА ЗАБРИНУТОСТИ ПОВОДОМ ПОСТОЈАЊА СУИЦИДНОГ РИЗИКА ЗАХТЕВА ХИТНУ ПАЖЊУ И УПУЋИВАЊЕ СПЕЦИЈАЛИСТИ

НЕСУИЦИДАЛНО ПОВРЕЂИВАЊЕ

СУИЦИДАЛНО ПОНАШАЊЕ

16 of 26

ОПОЗИЦИОНИ ПРОБЛЕМИ

Ученици са опозиционим проблемима могу одбијати да поштују правила на часу, да раде задатке, да поштују правила и упутства. Могу бити изразито „кратког фитиља“, свадљиви и агресивни према вршњацима и према наставницима, провоцирати друге, стално кривити друге за своје поступке, негативно тумачити поступке и мотиве других, светити се за све што доживљавају као неправедно.

​

Разликујемо у односу на ПРКОС и НЕПОСЛУШНОСТ као нормалне појаву у развоју.

17 of 26

ОПОЗИЦИОНИ ПРОБЛЕМИ

18 of 26

БИХЕВИОРАЛНЕ ЗАВИСНОСТИ� (ИНТЕРНЕТ, ИГРИЦЕ, КОЦКА)

  • Нерасположење, раздражљивост
  • Неодговорно понашање
  • Изостајање из школе, пад школског успеха
  • Дистанцирање од породице и пријатеља (осећај стида)

​

Када се примете неки од сигнала или када се посумња на претерано коришћење интернета, наставник може да обави разговор са учеником, да контактира родитеља због неког проблема, да обавести педагошко-психолошку службу ради пружања интервенција.

19 of 26

РАЗВОД

ВИСОКО КОНФЛИКТНИ РАЗВОДИ

  • Екстремно непријатељство и свађе
  • Атмосфера неповерења
  • Нераздвојеност партнерске и родитељске улоге
  • Усмереност родитеља на своје потребе наспрам потреба детета

​

КАКО ПРУЖИТИ ПОДРШКУ

​

ПП СЛУЖБА

ДОПУНСКА НАСТАВА У СЛУЧАЈУ ПАДА ШКОЛСКОГ УСПЕХА

САРАДЊА СА РОДИТЕЉИМА

ПОЈАЧАНО ДРУЖЕЊЕ ВАН ШКОЛЕ

​

20 of 26

ТЕХНИКЕ (САМО)ПОМОЋИ�(КОРИСНЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ЗА НАСТАВНИКЕ И УЧЕНИКЕ)

ЛИСТА ОПУШТАЈУЋИХ АКТИВНОСТИ

МАЈНДФУЛНЕС

(ЛИШЋЕ У РЕЦИ)

АКТИВНО СЛУШАЊЕ

ПРОГРЕСИВНА МИШИЋНА РЕЛАКСАЦИЈА

5 – 4 – 3 – 2 - 1

ТЕХНИКЕ ДИСАЊА

21 of 26

Листа опуштајућих активности:

- читање књиге на удобном месту

- гледање омиљеног филма/серије уз кокице

- куповина цвећа себи

- љуљање у парку

- кување шоље топлог чаја

- писање кратке приче

- чишћење собе и опуштање у њој након тога

- слушање музике

- прављење торте или неког другог јела

- писање листе ствари и људи на којима смо захвални

- одлазак на маникир или код фризера

- одлазак негде поред воде (на плажу, базен, реку…)

- сликање, цртање или нека друга уметност

- физичка активност (шетња, вожња бицикле, прескакање вијаче…)

- групни спортови са пријатељима

- плес по кући уз омиљену музику

- решавање укрштенице

- слагање слагалице

- паљење миришљавих свећа

- одлазак на пикник са пријатељем

- планинарење

- ручак или кафа напољу

- гледање смешних видеа на интернету

- лежање на трави и посматрање облака

- одабир новог хобија 

  • загрљај драге особе
  • писање дневника

- играње друштвених игара

- јога или истезање

- баштованство

- одлазак у музеј или галерију

- скакање по барама 

- гледање у звезде

- храњење голубова

- одлазак на концерт

- певање током туширања

22 of 26

Лишће у реци

(мајндфулнес пример)

​

Док седиш у тишини, затвори очи и фокусирај се на један предмет у соби.

Обрати пажњу на своје дисање, а затим почни да примећујеш мисли које

надолазе. Док примећујеш сваку мисао, замисли да стављаш те речи на

лист и да њега даље носи река. Нема потребе да тражиш мисли, нити да

их спремно ишчекујеш. Једноставно их пусти да дођу саме, а када дођу,

стави их на лист.

​

Нормално је да ти пажња одлута, нарочито на почетку - тако

функционише наш ум. Али, чим приметиш да ти пажња лута, само је

нежно врати на мисли и на њихово постављање на листове.

Након неколико минута, врати пажњу на дисање накратко, онда отвори

очи и покушај да пажљивије осмотриш своје окружење.

23 of 26

Прогресивна мишићна релаксација

​

  1. Олабави одећу, изуј се и смести се удобно у седећи или лежећи положај.

​

2. Дај себи неколико минута да се опустиш, удишући и издишући полако и дубоко.

​

3. Када си спреман/а, помери пажњу на своје десно стопало. На тренутак се фокусирај на осећај који имаш у њему.

​

4. Лагано затегни мишић у десном стопалу, што јаче можеш. 

​

5. Задржи га тако 10 секунди.

​

6. Опусти десно стопало. 

​

7. Фокусирај се на напетост која нестаје и на осећај који имаш у стопалу док постаје лабаво.

​

8. Остани у овом опуштеном стању на тренутак, и диши полако и дубоко.

​

9. Када си спреман/а, помери пажњу на своје лево стопало и понови цео процес.

​

10. Настави исто са осталим деловима тела, кренувши одоздо нагоре,

стежући и опуштајући један по један мишић.

24 of 26

5 ствари

​

Ово је још једна вежба која ти може помоћи да се ,,центрираш” и

повежеш са својом околином. Вежбај је током дана, нарочито када се

изгубиш у мислима и осећањима.

​

1. Застани на тренутак.

​

2. Погледај око себе и примети 5 ствари које можеш да видиш.

​

3. Пажљиво слушај и примети 5 ствари које можеш да чујеш.

​

4. Сада примети 5 ствари које можеш да осетиш чулом додира на телу.

​

5. За крај, покушај да урадиш све претходне кораке одједном.

25 of 26

Вежба дисања 4 – 7 – 8

​

Ово је кратка техника дисања која ти може помоћи да се ,,центрираш” и умириш када си под стресом. Фокусирање пажње на дисање може да ,,завара” твоје тело да се осети опуштеније, тако што успорава лупање срца. Ово можеш примењивати било кад и било где.

​

1. Издахни дубоко кроз уста.

2. Удахни дубоко кроз нос док бројиш до 4.

3. Задржи ваздух и број до 7.

4. Издахни кроз уста док бројиш до 8. 

5. Понови ово 4-8 пута.

26 of 26

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

САЊА ГЛИГОРИЋ

ОШ „МИКА МИТРОВИЋ“ БРЕЗЈАК