КАЗНЕ НИСУ РЕШЕЊЕ

Лидија Ниџовић, психолог

РОДИТЕЉСКА УЛОГА

• Родитељство је тежак посао који укључује задовољавање основних потреба детета.

​

​

​

​

• Постиже се васпитањем.
• Васпитање подразумева топлину, разумевање, љубав, подршку али и контролу коју чине родитељска очекивања, захтеви и надзирање детета.

ДИМЕНЗИЈЕ РОДИТЕЉСТВА

• Васпитни поступци родитеља значајно утичу на дететов развој.

​

• Две димензије родитељства посебно су везане за дечији развој

Родитељска топлина

• Количина подршке,љубави и охрабривања коју родитељи пружају

Родитељски надзор

• Степен надзора, дисциплине и управљања, насупрот

небризи и

незаинтересованости

ВАСПИТНИ СТИЛОВИ РОДИТЕЉСТВА

Ауторитарни

Ауторитативни

Пермисиван

Индиферентан

​

4 типа родитељског стила од којих сваки другачије утиче на развој дететове личности

АУТОРИТАРНИ РОДИТЕЉИ

• Главни васпитни циљ је учење самоконтроле и послушности детета ауторитету, а однос родитељ-дете се темељи на односу надређености и подређености.

• Постављају велика очекивања и захтеве пред дете спроводећи строги надзор и контролу, при чему не пружају довољно топлине и подршке.

• Склони су кажњавању у ситуацијама када се правила не поштују или се прекрше.

​

​

• Таква деца су често несигурна, повучена, али могу бити и агресивна, ниског прага толеранције на фрустрацију.
• Често су неповерљива, неуспешна у решавању проблема, стално брину како удовољити родитељском ауторитету.
• Уколико су родитељи склони јако кажњавти погрешке (викањем и физичким казнама), деца су склона да испољавају непријатељско и насилно понашање према другој деци, често слабијој од себе.

​

АУТОРИТАТИВНИ РОДИТЕЉИ

Стил који комбинује чврсту родитељску контролу и емоционалну топлину.

• Родитељи постављају захтеве и очекивања која су примерена узрасту детета
• Спроводе надзор и имају чврсту контролу над дететовим непожељним понашањима уз љубав, подршку и емоционалну топлину

Постављају јасна правила понашања

И усмеравају активности детета,

не заборављајући да га подрже.

​

​

• Подстичу дедетову радозналост,

креативност, самоувереност

и слободу у изражавању емоција.

​

• Таква деца су самопоуздана,

сигурна у себе,високог степена

самоконтроле, одговорна су

и имају високу мотивацију за постигнућем.

ПЕРМИСИВНИ РОДИТЕЉИ

​

​

​

​

​

• Стил који подразумева емоционалну топлину, али слабу контролу.
• Такви родитељи су претерано емоционално осетљиви, пружају велику љубав,подршку и емоционалну топлину, али постављају мале захтеве, имају слабу контролу без постављања граница над дететовим понашањем.
• Примарно задовољавају све дететове жеље и захтеве.

• Таква деца су често несигурна и несналажљива, импулсивна, слабо се контролишу.
• Склона су агресивности када се сусретну са ограничењима и тренутном неиспуњавању жеља и захтева.

ИНДИФЕРЕНТНИ РОДИТЕЉИ

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

• Родитељи постављају мале захтеве
• Немају контролу над дететовим понашањем
• Детету не постављају границе
• Емоционално су хладни, незаинтересовани за дететове активности
• Заокупљени су сами собом
• Ретко исказују родитељску љубав
• Дају много слободе и не праве границе измеђуонога шта је добро, а шта лоше

Стил који подразумева слабу контролу уз емоционалну хладноћу родитеља.

Очекују да други (често школа) преузму одговорност за васпитања детета. Њих саме не занима превише шта се догађа са дететом. Порука коју шаљу детету је „Не сметај“.

​

​

​

​

• Таква деца су често непослушна, непријатељска, ниског су самопоштовања, склона делинквентним облицима понашања.
• Осећају се несигурним, променљивог су расположења, слабе самокотроле.
• Имају осећај да нису посебно занимљива ни вредна својим родитељима, па стога ни другим људима.

ЛАЖНИ РОДИТЕЉСКИ СТИЛОВИ

1. Ауторитет угњетавања
2. Ауторитет растојања
3. Ауторитет уображености
4. Ауторитет педантизма
5. Ауторитет резоновања
6. Ауторитет љубави
7. Ауторитет доброте
8. Ауторитет пријатељства
9. Ауторитет подмићивања

​

АУТОРИТЕТ УГЊЕТАВАЊА

• Типично понашање оца је љутња, вика, опомене, као и физичко кажњавање. Он држи у страху читаву породицу, не само децу, већ и мајку. Овакав ауторитет не доприноси позитивном васпитању, већ напротив формира несигурне особе и слабиће или тиране.

АУТОРИТЕТ РАСТОЈАЊА

​

• Родитељи ретко или готово никако не комуницирају са децом, јер су им приоритетне друге ствари. Децом се највише баве баке и деке, или дадиље.

АУТОРИТЕТ УОБРАЖЕНОСТИ

• Родитељи који имају одређени друштвени углед хвалисањем то преносе на своју децу. Међутим, они се прво дистанцирају од своје деце, а онда траже од њих да се дистанцирају од друге деце („Мој тата је важна личност“). Оваква деца могу трајно да задрже охоло понашање, и кад оно нема никакве основе.

АУТОРИТЕТ ПЕДАНТИЗМА

• Родитељи овог типа се односе према деци на бирократски начин.
• Чак и кад се увере да су погрешили, такви родитељи не одступају од свог првобитног става. Они стално намећу своје законе, правила и наредбе.

АУТОРИТЕТ РЕЗОНЕРСТВА

• Овај ауторитет се заснива на бескрајним родитељским придикама и саветима.
• То су они родитељи који себе сматрају непогрешивима и који децу третирају као одрасле особе које могу резоновати на исти начин као они.

​

АУТОРИТЕТ ЉУБАВИ

• Дете се учи да све што ради треба да ради из љубави према родитељима, без обзира да ли то њему одговара или не.
• Таква деца се налазе под својеврсним притиском и науче врло рано како да се додворавју другима, често без икакве љубави и са хладном и циничном рачуницом.
• Њихови родитељи обично буду прве жртве оваквог васпитања.

​

АУТОРИТЕТ ДОБРОТЕ

• Родитељи оваквог детета су по правилу попустљиви родитељи и деци дозвољавају све.
• Они не воле сукобе у породици и спремни су да жртвују све само да буде ред и мир у кући.
• Оваквим родитељима, деца обично почну да командују и наређују.

АУТОРИТЕТ ПРИЈАТЕЉСТВА

• Није лоше успоставити пријатељски однос са дететом, али ту се крију многе опасности.
• Када пријатељство достигне одређени ниво, често не само да престаје васпитање, него се оно неретко претвара у супротност, у ситуацију у којој деца васпитавају родитеље.

​

​

АУТОРИТЕТ ПОДМИЋИВАЊА

• Ова врста ауторитета заснива се на „куповању“ дечије послушности. Типично за ово понашње је: „Ако будеш добар – купићу ти то и то...“
• Децу наравно треба награђивати за добро понашање, за школски успех, за неки добро обављен задатак, али награђивање не би смело бити замењено подмићивањем или уценом!

ДИСЦИПЛИНА ≠ КАЖЊАВАЊЕ

Дисциплина означава процес учења и вођења.

Скуп поступака и правила које родитељи употребљавају како би децу научили вредностима и нормама понашања у друштву, односно како би се деца требала понашати.

Дисциплина захтева размишљање, планирање и стрпљење.

Казна најчешће подразумева ударање, викање, забрану или било који други начин контролисања понашња детета.

Примена негативних стимуланса за смањивање или елиминацију непожељних понашања.

Кажњавање не подстиче развој самодисциплине. Оно само зауставља непримерено понашање у тренутку кажњавања.

КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ

​

​

• Кажњавање деце је одувек било саставни део породичног васпитања, а различити облици кажњавања примењују се и данас.
• Законом је регулисано родитељско право на телесно и понижавајуће кажњавање детета.
• Начини кажњавања:
• Телесно кажњавање
• Вербално кажњавање
• Укидање повластица
• Ограничавање слободе дететовог кретања

​

Кад неко туче одраслу особу, то се зове напад.

Кад неко туче животињу, то се зове суровост.

Кад неко туче дете, то је „за његово добро“.

РАЗЛОЗИ ЗА КАЖЊАВАЊЕ

1. Брзо је и лако.
2. Родитељи не знају за друге методе.
3. Детету се намеће родитељска моћ.
4. Даје одушка фрустрацији одрасле особе – родитеља.

ТЕЛЕСНО КАЖЊАВАЊЕ

• Облик кажњавања у којем се особи

која се лоше понашала наноси телесна бол.

​

• Разлог честе примене физичког кажњавања

јесте то што оно дететово нежељено понашање

углавном тренутно зауставља.

​

• Честа примена силе смањује њено дејство.

​

• Да би физичка казна остала делотворна и при

учесталом кажњавању, мора се појачавати

њен интензитет, а то води у злостављање детета.

​

• Према истраживању спроведеном 1995.године,

на узорку од више стотина породица,

показало се да постоји 4 пута

већа вероватноћа да су деца која се често

агресивно понашају, код куће била изложена

строгом физичком кажњавању, за разлику

од деце која се ретко понашају агресивно.

​

Употреба физичког кажњавања

повећава вероватнoћу појаве да

ће се дете понашати агресивно и

социјално неприхватљиво.

​

​

​

​

​

​

• Телесна казна детету шаље поруку да је насиље дозвољено и прихватљиво и да је у реду удратати слабијег од себе.
• Треба имати на уму да се физичко кажњавање мора напустити како дете расте и ојачава, па ако родитељи не познају алтернативне начине дисциплиновања, губи се родитељски утицај на дете.

ВЕРБАЛНО КАЖЊАВАЊЕ

• Употребљавају га многи родитељи,

сматрајући га прихватљивом

алтернативом физичком кажњавању.

​

​

• Своди се на прекоревање коме је циљ

уклањање непожењног понашања детета.

​

​

​

​

Појавни облици: посрамљивање детета, употреба увредљивих и окрутних речи, исказивање разочараности дететом, држање лекција и различите претње могућим последицама због дететовог понашања.

• Деца која су мета родитељске

вербалне агресије сматрају себе

мање компетентнима за школу,

мање сигурним у своје понашање,

и генерално мање вредним особама.

​

• Вербално кажњавање се усмерава

на оно што је код детета неприхватљиво,

не нудећи притом модел

исправног понашања, што код детета

може изазвати осећање погрешности

и неадекватности.

​

УКИДАЊЕ ПОВЛАСТИЦА

• Најчешће се употребљава код старије деце, посебно код тинејџера.
• Темељи се на ускраћивању нечега до чега је детету нарочито стало, зато што се лоше понашало.
• Укључује различите појавне облике као што су укидање џепарца, мобилног, излазака...
• Васпитна порука коју овај облик кажњавања носи јесте да повластице долазе са одговорношћу и да их је потребно заслужити прихватљивим и одговорним понашањем.

Да би овај начин кажњавања био делотворан, неопходно је испунити неколико услова!

• Пре свега, повластица која се укида мора детету бити важна. Укидање нечега што је детету неважно може довести до супротног ефекта и појачати непожељно понашање.
• Надаље, укидање повластица не сме се дешавати пречесто јер губи своје деловање. Када се дете навикне на такву казну, оно је више не доживљава као такву нити због ње покушава променити своје понашање.
• Као и у свему, и у дисциплини, родитељи треба да буду доследни и истрајни.

ШТА ДЕЦА НАУЧЕ?

• Као резултат кажњавања деца науче:
• Они који ме највише воле, туку ме и наносе ми бол.
• Прихватљиво је ударати, чак и моје најближе.
• Прихватљиво је тући оне који су мањи и слабији од мене.
• Насиље је у реду, када ништа друго (чега се могу сетити) не постиже циљ.

​

ПОСЛЕДИЦЕ КАЖЊАВАЊА

• Казна шаље поруку какво понашање није прихватљиво, али не и какво је то исправно понашање које се од детета очекује;
• Пожељно понашање детета је само док је родитељ присутан;
• Лош квалитет односа родитеља и детета;
• Повећана склоност агресивности, асоцијалном понашању и делинквенцији;
• Дете се учи да је насиље прихватљив начин понашња;
• Спречава развој самопуздања;
• Појачава тескобу и страх код детета;
• Зато већина стручњака, који сматрају да је кажњавање потребно у васпитању, саветују да оно буде праћено подстицањем дететовог позитивног понашања похвалама, наградама и пажњом.

ДИСЦИПЛИНА

• ОЗНАЧАВА ПРОЦЕС ВОЂЕЊА И УЧЕЊА

​

• То је скуп поступака и правила које родитељи употребљавају како би децу научили вредностима и нормама понашања у друштву, односно како би се деца требала понашати.

​

• Помаже да деца науче успостављати квалитетне односе са другима, као и да мењају односно науче контролисати сопствено понашање.

Дисциплина учи дете шта је то исправно, а шта је погрешно; шта је прихватљиво, а шта неприхватљиво.

ПОЗИТИВНА ИЛИ КОНСТРУКТИВНА ДИСЦИПЛИНА

• Приступ настао као последица неодобравања употребе физичког кажњавања.

​

• Темељи се на поштовању дететове личности и поштовању дететових развојних потреба и мотивације, развијању самодисциплине и просоцијалног понашања.

​

• То је процес у коме родитељ јасно образлаже због чега одређено понашање не одобрава те какво понашање очекује и зашто.

​

• То је процес у коме родитељи и деца заједнички доносе одлуке о правилима понашања и решењима проблема.

СУШТИНА ДОБРОГ РОДИТЕЉСКОГ ПОСТУПАЊА

​

​

​

​

​

​

ЉУБАВ И ПРИХВАТАЊЕ

+

ВИСОК СТЕПЕН РОДИТЕЉСКЕ ПОДРШКЕ

+

РОДИТЕЉСКИ НАДЗОР

Подразумева ауторитативног, ненасилног родитеља који воли, прихвата и подржава дете, али уједно поставља границе

КАКО СПРОВОДИТИ ПОЗИТИВНУ ДИСЦИПЛИНУ?

• Слушајте и разговарајте
• Осуђујте понашање, а не дете
• Реагујте одмах
• Дисциплина треба бити у складу са прекршајем
• Будите реални
• Останите хладни

​

​

​

​

• Поставите границе
• Искористите то као ситуацију за учење
• Будите доследни
• Будите креативни
• Одредите јасна правила и очекивања
• Будите модел доброг понашања
• Више подстицаја, похвала и награда него казни, али ни у чему не треба претеривати.

​

НАЈВАЖНИЈЕ:�ОСУЂУЈЕ СЕ ПОСТУПАК А НЕ ДЕТЕ!!!

• Родитељи треба јасно да ставе на знање детету да праве разлику између њега као особе (коју ће увек волети) и његовог поступка (који не одобравају)!
• Треба хвалити дете („Баш се добар, паметан, фин...“) а не поступак. Похвала утиче на његову слику о себи као доброј особи која га мотивише да се на сличан начин и у будуће понаша.

И ЗА КРАЈ...

​

​

​

​

Врло је важно детету причати како да се понаша, али још је важније му то и показати!

​

БИТИ РОДИТЕЉ

Неке животиње су бољи родитељи од људи