Psihologija I �Red. prof. dr Irena Ristić�Fakultet dramskih umetnosti Univerzitet umetnosti u Beogradu

NADOKNADA NASTAVE ZA ŠKOLSKU 2024-25.

�DIKTAT SITUACIJE����

Iz koje uloge nastupamo?

Drugi...

Stenli Milgram, gornji red, drugi s desna; Filip Zimbardo, gornji red, sedmi s desna

Odeljenje generacije 1950, Monro srednja škola, Njujork

“...bili smo školski drugovi u srednjoj školi Džejms Monro u Bronksu,

gde je on smatran za najpametnijeg klinca, a ja sam izglasan za najpopularnijeg”

Inspiracija iz Bronksa

„Ponekad smo pričali o tome koji su razlozi za naizgled čudno ili iracionalno ponašanje nastavnika, vršnjaka ili ljudi uopšte, koje je izneveravalo naša očekivanja. Kako nismo bili iz imućnih porodica, bili smo skloniji situacionim, a manje dispozicionim objašnjenjima takvih anomalija. Bogati i moćni žele da im se pripišu lične zasluge za uspeh, a da poziciju siromašnih objasne njihovim ličnim nedostacima. Mi smo znali više od toga - po našem iskustvu, obično je situacija bila presudna”

​

(Zimbardo, Maslach, Haney, 2000).

Filip Zimbardo

• Nastavlja istraživanja na tragu Aša i Milgrama
• Ispituje socijalne faktore koji utiču na ponašanje pojedinca
• Zbog čega se u zatvorima javlja toliko nasilja? Da li je to zbog agresivnosti zatvorenika ili zbog zatvorskog sistema?
• Primećuje da su „u mnogim realnim životnim situacijama ljudi skloni da se ponašaju na zle načine bez prinudne kontrole figure autoriteta koja od njih traži slaganje ili poslušnost“ (Zimbardo, Maslach, Haney, 2000).
• 1971. kao profesor na univerzitetu Stenford organizuje �STENFORDSKI ZATVORSKI EKSPERIMENT: �„... fokusirali smo se na snagu uloga, pravila, �simbola, grupnog identiteta ...“ �(Zimbardo, Maslach, Haney, 2000).

Stenfordski zatvorski eksperiment

• Iniciran oglasom u novinama u kome se traže studenti muškog pola za učešće u psihološkom istraživanju zatvorskog života, koje bi trajalo do dve nedelje, uz dnevnicu od 15 dolara.
• Na oglas se prijavilo 70 studenata
• Na osnovu testova ličnosti i intervjua izabrano je 24 („najviše normalni, prosečni i zdravi”)
• Svi ispitanici su dali saglasnost na uslove istraživanja i prihvatili da im se delimično ograniče građanska prava, ukoliko budu izabrani za zatvorenike, kao i da im bude dostupna samo minimalna ishrana i medicinska nega.
• Slučajnim izborom (bacanjem novčića) su razvrstani u grupu zatvorenika ili zatvorskih čuvara.

Kako je sve počelo?

• Eksperiment počinje jutarnjim hapšenjem po kućama učesnika određenih da budu zatvorenici i dovođenjem u podrumske prostorije univerzitetskog kampusa, preuređene u zatvor sa ćelijama i upravnim prostorijama.
• Neposredno upravljanje zatvorskim životom bilo je u rukama ispitanika u ulozi čuvara. Zimbardo preuzima i ulogu upravnika zatvora (dvostruka uloga – greška koja je donekle korumpirala nezavisni stav psihologa istraživača).

​

• Jedino ograničenje: � fizičko kažnjavanje � nije dozvoljeno!

Tok eksperimenta

• Adaptiranje čuvara na novu ulogu koja je podrazumevala dominaciju, moć i prinudu trajalo je jedan dan.
• Drugog dana došlo je do opšte pobune zatvorenika, uz verbalnu agresiju prema čuvarima. Čuvari su pobunu zaustavili, primenjujući mlazeve iz aparata za gašenje požara i zatvorenike vratili u ćelije, gde su oni nastavili sa bojkotom skinuvši svoje zatvoreničke brojeve sa odeće.
• Zimbardo je čuvarima rekao da nastalu krizu moraju da razreše sami.

Tok eksperimenta

• Čuvari su provalili u ćelije, odveli lidere pobune u samice, tražili od zatvorenika da rade sklekove i čučnjeve, zahtevali da skinu svu odeću, ukidali im obroke i minimalni komfor.
• Istog dana jedan ispitanik zatvorenik je morao da bude pušten kući „zbog ekstremnih stresnih reakcija plakanja, vrištanja, psovanja i iracionalnih reakcija koje su izgledale patološki. Najviše sadizma čuvari su pokazivali u buđenjima zatvorenika više puta tokom noći, navodno radi prebrojavanja, kako bi naučili svoje identifikacione brojeve, ali zapravo da bi iskoristili priliku da im se rugaju, da ih kažnjavaju, igraju se ili još bolje poigravaju se s njima. Ukidanje sna, posebno REM spavanja, postepeno se osetilo na ispitanicima-zatvorenicima. Interesantno je da su najgore zloupotrebe čuvari činili u noćnoj smeni, kada su mislili da ... nisu posmatrani.“ (Zimbardo, Maslach, Haney, 2000).

Prekid

• Eksperimentalna simulacija postaje „pravi zatvor, vođen od psihologa, a ne države“ kaže ispitanik.
• Organizovane su posete rodbine i sveštenika zatvorenicima, a jedan od njih je zatražio i pomoć advokata da ga izbavi.
• Preko 50 ljudi je posmatralo događaje u zatvoru a da niko od njih nije doveo u pitanje ispravnost ovog projekta.
• Petog dana zatvor posećuje Kristina Maslač, psihološkinja i buduća žena Filipa Zimbarda.
• Šokirana prizorom zatvorenika koji se do toaleta sprovode u koloni sa kesama na glavi, vezani lancima i uz verbalno zlostavljanje, Kristina Maslač insistira da se eksperiment obustavi.
• Zimbardo priznaje gubitak kritičnosti i pristaje...
• Pogledati: „Das Experiment“ Oliver Hilšbiger 2001.

Tumačenje

• Zimbardo ostaje striktni situacionista.
• U odlikama situacije, a ne unutrašnjim dispozicijama ličnosti treba tražiti uzroke radikalnih transformacija ponašanja.
• Zimbardo kaže: „Ja sam prvenstveno zainteresovan da razumem psihološku i socijalnu dinamiku koja se dešava kada obična „dobra“ osoba počne da se ponaša antisocijalno i u ekstremnom slučaju destruktivno prema imovini ili ličnosti drugih ljudi. Neposredno sam video kako moji prijatelji iz detinjstva prolaze kroz takve transformacije i uvek sam se pitao kako i zašto se to dešava, i da li bih i ja mogao tako da se promenim. “
• Čitati: “Luciferov efekat: Kako dobri ljudi postaju zli” Filip Zimbardo

Deindividualizacija

• Ishod jednog kompleksnog toka događaja koje se zasniva na uverenju pojedinca da njegovo ponašanje neće biti posmatrano ili procenjivano kao delo pojedinca
• Dolazi do popuštanja unutrašnjih barijera koje koče nepoželjne vidove ponašanja i pojedinac se upušta u akcije koje mogu biti prijatne, ali koje inače usled savesti, stida i straha od osude drugih nisu dopuštene (postepeno oslobađanje usled ponavljanja).
• Prisustvo drugih podstiče deindividualizaciju jer: (a) stvara utisak anonimnosti, (b) dovodi do osećanja podeljene odgovornosti dok (c) antisocijalni postupci drugih predstavljaju neku vrstu uzora.
• Potvrda: rezultati eksperimenta sa dve grupe studentkinja i elektrošokovima (Zimbardo, 1970)

Razlozi za optimizam

• „ Shvatio sam jednog dana dok sam predavao o Milgramovoj paradigmi da se mi svi fokusiramo na poslušne učesnike i ignorišemo one herojske koji su se odupreli situacionim pritiscima da poslušaju autoritet“ (Zimbardo et al, 2000).
• Čak i oni poslušni ispitanici Milgramovog eksperimenta „pokazuju znake emocionalne napetosti, uključujući znojenje, drhtanje, grickanje usana, stenjanje i mucanje. Još su mučniji bili oni ispitanici koji su zapadali u histeričan smeh. Jedan posmatrač koji je gledao takvog ispitanika daje sledeći izveštaj: ‘Posmatrao sam zrelog i uravnoteženog poslovnog čoveka kako ulazi u laboratoriju, smešeći se, pun samopouzdanja. Posle dvadeset minuta on je postao izgubljeni čovek grčevito se trzajući, mucajući i naglo se približavajući stanju nervnog sloma. Stalno je povlačio uvo i kršio ruke. U jednom momentu lupio se pesnicom po čelu i progunđao: ‘O, Bože, zaustavi ovo’” (Veldal, 1979).
• Takođe, od 12 ispitanika u ulozi čuvara u Zimbardovom istraživanju, više njih, iako nije protestovalo, nije se ipak zlostavljanju pridruživalo i često su prijateljski razgovarali sa zatvorenicima i činili im manje usluge.
• Kako i kada pasivni otpor može preći u aktivni?

Preteče Velikog brata

• Milgram, a za njim i Zimbardo, važe za nenamerne pokretače reality programa. Na primer, Milgram je vodio razgovore sa ispitanicima pred kamerama , neposredno nakon njihovog učešća u eksperimentalnoj situaciji, što je danas deo standardnog reality formata, u kojima učesnici neposredno nakon eliminacije govore o svojim utiscima i osećanjima: 
• „Milgram: ‘Hteo bih sad da Vas pitam nekoliko pitanja, ...Kako se osećate?’
• Pozi (ispitanik): Osećam se dobro, ali mi se ne sviđa šta se događalo onom drugaru unutra...
• “Milgramova pitanja ‘da li se osećate uznemireno?’ ili ’šta ste tada osetili?’ ... postala su standardne fraze emo-televizije.“ (De Vos, 2009)
• Zimbardova i Milgramova fascinacija Alenom Fantom, kreatorom ’Skrivene kamere’.

Stanfordski eksperiment na� filmu 

• Das experiment, Oliver Hilšbiger, 2001. - po romanu Black box, Mario Đordano
• The experiment, Paul T. Scheuring, 2010.- američki rimejk Das experimenta sa izmenama, Zimbardo kritikovao
• The Stanford prison experiment, Kyle Patrick Alvarez, 2015 - po knjizi Luciferov efekat, igrani film, verno prikazuje experiment, Zimbardo prisustvovao premijeri

Domašaji

• Nov način razmišljanja o socijalnim pojavama
• „...bilo koje delo, dobro ili zlo, koje je bilo koje ljudsko biće ikad izvršilo ili počinilo, vi i ja bi takođe mogli izvršiti ili počiniti – pri istim situacionim silama“ (Zimbardo, Maslach, Haney, 2000).
• Priznavanje moći situacionih sila ne opravdava ponašanje koje se javilo kao odgovor na njihovo delovanje.
• Otkriti uzročne mreže koje treba promeniti!

Socijalna facilitacija

• Postignuće ispitanika u prisustvu publike ili drugih učesnika:
• Efekat posmatranja
• Efekat zajedničke akcije
• Zajonkova pogonska teorija (Zajonc, 1960)
• Razdvajanje faktora publike i faktora evaluacije
• Doživljaj publike u kreativnom procesu umetnika

Altruizam

• Pojam altruizma (lat. alter = drugi, antipod egoizmu po O. Kontu):
• Postupanje koje ima u vidu dobrobit drugoga bez očekivanja ili izgleda da bi akter mogao imati neku korist od toga
• Da li je svako pomaganje drugom altruizam? Ili samo ono ponašanje čija je namera da, ulažući napor i podnoseći neku žrtvu, drugome pomogne?
• Nužni uslovi: rizik/koštanje i požrtvovanost

Altruizam i prosocijalno ponašanje

• Mnogo više istraživanja agresivnosti nego altruizma
• Altruizam predstavlja zagonetku za gotovo sve poznate teorijske pristupe objašnjenju ljudskog socijalnog ponašanja
• Podsticaj za istraživanje altruizma: slučaj Kiti Đenovezi (1964)
• Pasivan odnos prema tuđoj potrebi i nevolji: kako �se objašnjava?

Zašto ljudi neće da pomognu?

• Nisu to nezainteresovanost i apatičnost:
1. ocena da situacija nije ozbiljna jer niko ništa ne preduzima: visoka situacijska dvosmislenost kod posmatrača izaziva osećaj nesigurnosti, dok socijalno poređenje dovodi do pogrešnog zaključka da ostali tumače situaciju kao bezazlenu - pluralističko neznanje
2. smanjenje osećaja odgovornosti pojedinca/ke zbog prisutnosti drugih osoba koje sa njim/njom dele tu odgovornost: čovek se oseća kao da nije sam odgovoran i u obavezi da pomogne - difuzija odgovornosti
3. prisustvo ostalih izaziva nelagodu, jer oni mogu posmatrati moguću intervenciju (ako drugi ne čine ništa mora da je to normalno i prirodno ponašanje; drugačije ponašanje nije prikladno i “odgovarajuće”); strah posebno inhibira u situacijama u kojima posmatrač nije siguran hoće li biti sposoban intervenisati uspešno – strah od vrednovanja (Latane i Darli, 1970)

Šta utiče na altruističko ponašanje?

• Situacioni činioci (prisustvo i broj drugih osoba, poznavanje, stepen i procena opravdanosti nevolje, procena žrtve, obim angažovanja, vrsta pomoći, način traženja pomoći i pol,)
• Ponašanje drugih osoba (njihova ocena situacije i njihovi postupci)
• Norme ponašanja (društvene norme koje sadrže moralnu obavezu da se pomogne, deo vaspitanja)
• Osobine ličnosti (osećanje odgovornosti, interes za druge, nesebičnost, moralnost, empatičnost, ljubav za ljude koji mogu biti posledica odbrambenih mehanizama, kako to tumače psihoanalitičari)

Teorije altruizma

• Aronfrid: altruističko ponašanje počiva na empatiji sa drugom osobom i preduzima se iz zadovoljstva što drugima činimo zadovoljstvo. Pretpostavlja:
1. uživljavanje u psihičko stanje drugoga
2. anticipacija prijatnih posledica naših postupaka za drugoga
3. vlastito zadovoljstvo svojim postupkom

*Suština altruizma = specifičan emocionalni doživljaj, a ne internalizovana norma

• Švarc zauzima suprotno stanovište: o altruizmu se može govoriti samo ako se postupa prema usvojenim moralnim normama (uviđanje šta je dobro, bez obzira da li postoji empatija i zadovoljstvo što se drugome pomaže)