Подела гласова српског језика�

Настанак гласова и говорни органи

​

• ГЛАС је најмања јединица језика од које се граде слогови и речи.

​

Глас настаје радом говорних органа.

​

Подела глсова српског језика

У српском језику постоји 30 гласова. Приликом њиховог изговарања ваздух понекад слободно пролази кроз усну дупњу, а понекад наилази на препреке. Препреке стварају говорни органи који се налазе у усној дупљи: непце (предње и задње), зуби, језик, десни изнад горњих зуба (алвеоле) и усне.

Гласови српског језика деле се на самогласнике и сугласнике.

Самогласници и сугласници

• Самогласници (вокали) су гласови приликом чијег изговора ваздух слободно пролази кроз усну дупљу. Гласне жице у гркљану трепере, па су самогласници звучни гласови. У српском језику постоји пет самогласника: А, Е, И, О, У.
• При изговору самогласника ствара се звук који се назива тон, па су самогласници тонови.

• Прави сугласници (консонанти) су гласови приликом чијег изговора препреку ваздуху стварају различити говорни органи: језик, усне, зуби и непце. То су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш.
• Сугласници приликом чијег изговора ваздух готово неометано пролази иако постоје препреке у говорном каналу називају се сонанти (гласници): В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р. При њиховом стварању гласне жице трепере, па су сонанти звучни гласови.

подела правих (шумних) сугласника према звучности �* при изговору сугласника ствара се звук који се назива шум, па су сугласници шумови.

Подела сугласника према месту изговора

• Сугласници се разликују према месту на ком се у усној дупљи ствара препрека. Према месту изговора деле се на:
• УСНЕНЕ
• ЗУБНЕ
• НАДЗУБНЕ
• ПРЕДЊОНЕПЧАНЕ
• ЗАДЊОНЕПЧАНЕ

УСНЕНИ СУГЛАСНИЦИ СУ : Б, П, М, В, Ф.

• Приликом изговора сугласника Б, П и М препреку ваздуху стварају горња и доња усна. Због тога се сугласници који се тако изговарају називају двоуснени.

• Приликом изговора сугласника В и Ф препреку ваздуху стварају горњи зуби и доња усна. Због тога се такви сугласници називају уснено-зубни.

Двоуснени

Уснено-зубни

Зубни и надзубни сугласници

• Приликом њиховог изговора препреку ваздуху ствара језик са горњим и доњим зубима:

​

Д Т З С Ц

• Док се изговарају ови сугласници, препреку ваздуху стварају врх језика и десни (алвеоле) изнад горњих зуба:

​

Р Л Н

Зубни сугласници

Надзубни сугласници

Предњонепчани и задњонепчани сугласници

• При изговору ових глсова препреку ваздуху стварају језик и предње непце:

Ј Љ Њ Ђ Ћ Ч Ж Ш

​

* Меки предњонепчани сугласници су:

Ј Љ Њ Ћ Ђ

• Приликом њиховог изговора препреку ваздуху стварају језик и задње непце:

Г К Х

Предњонепчани

Задњонепчани

запамти

• При изговору већине сугласника српског језика ваздух излази само кроз уста. Међутим, кад се изговарају гласови М, Н и Њ, ваздух излази делимично и кроз нос, па се ови сонанти називају носни (назални).

• Прави (шумни) сугласници могу се поделити и према томе како настају у говорном каналу. Ако се изговарају уз ,,прасак“, они су експлозивни-праскави (Б, П, Д, Т, Г, К); ако се ,,сливено“ изговарају, они су африкате-сливени (Ч, Џ, Ђ, Ћ, Ц); а ако при њиховом изговору ваздух ,,струји“, они су фрикативи-струјни (З, С, Ж, Ш, Ф, Х).