SAN

Henri Rousseau: San (1910)

Chuang- tzu�“Bio sam jedne noći leptir i leteo zadovoljan svojom sudbinom, �a zatim sam se probudio i ne znam više da li sam car �koji je sanjao da je leptir ili sam leptir koji sanja da je car. �Ko sam ja ustvari?”

16. vek Chen Shiyuan “Lofty Principles of Dream Interpretation”

Prednaučna tumačenja

• Istorijski, biblijski i antropološki izvori: interesovanje staro preko 4000 godina (Kina, Vavilon, Egipat)
• Skriveno značenje snova: duša napušta telo radi komunikacije sa bogovima, anđelima, prirodom i drugim bićima
• Animizam (subjekt-objekt granica)
• Izvor saznanja
• Veliki snovi su grupni snovi– plemenski

Antička Grčka

• San posreduje između bogova i čoveka (volja bogova “umotana“ u zagonetku)
• Hramovi posvećeni bogu sna
• Direktan uticaj na politiku: EFORI u Sparti, tumačenje snova važno za život porodice i zajednice
• Spavanja/san služe zdravlju (kline pored hrama)
• Hipokrat i Aristotel “Knjiga o snovima”
• Aristotel povezuje spavanje sa radom srca kome je potreban odmor, kao i čulima; a snove tumači kao “odjek” dnevnih zbivanja, to su tragovi čulnih utisaka koji se prepliću i prave priču sna.
• Platon u snovima nalazi želju.
• Artemidor (2 vek AD) napisao knjigu “Oneirokritika” (o simbolici snova), navodi primer trgovca parfemima koji tri puta sanja “da nema nos”: prvi put mu je propala radnja , drugi put je proteran iz grada, treći put je umro.

Naučni pristupi

1. Neurofiziološke teorije i istraživanja
2. Psihoanalitičko tumačenje sna
3. Kognitivna analiza sna

Za početak, potvrđeno je da...

• Svi sanjaju.
• Tokom normalnog noćnog odmora uvek se dogodi više snova.
• Prosečan san traje od 5 do 20 minuta, a tokom jedne noći verovatno sanjamo do dva sata.
• U proseku se sećamo samo 1/10 svih snova, i to najčešće onih koje sanjamo pred jutro. �

Žirafa

2 sata

Šišmiš

19 sati

Vrabac

6 sati

Babun

9 sati

Čovek

8 sati

Delfin

4+4 sata

Mačka

15 sati

Približno prosečno trajanje spavanja tokom 24 sata

kod različitih vrsta

1/3 života!

Potreba za spavanjem

Menja se tokom života:

• kod beba: ~18 sati dnevno, �polifazno spavanje
• kod dece od 1-7 godina: �14-10 sati dnevno, �najčešće bifazno spavanje
• kod odraslih: 7-9 sati, �najčešće monofazno �(ljudi i ptice – dominacija vida!)
• kod starijih: 5-7 sati �potreba za snom opada �(česta pojava insomnije)

​

Postoje individualne razlike.

Razlike između budnog i zaspalog...

U toku spavanja dolazi do značajnih promena u fiziološkom stanju organizma:

• Snižava se metabolizam za 10-15 %
• Pada krvni pritisak, posebno u prvom i u četvrtom satu spavanja, pred buđenje se povećava
• Smanjuje se broj otkucaja srca za 10-30/min
• Disanje se usporava i postaje dublje (ako izuzmemo dejstvo sna) sa dužim ekspiratornim pauzama
• Većina refleksa je izmenjena
• Povećava se volumen mozga i pritisak cerebrospinalne tečnosti (kranijalni)
• Sužavaju se zenice a bulbusi su povremeno veoma aktivni (REM)
• Lučenje suza, pljuvačke i mokraće smanjeno
• Znojenje povećano (1 sat sna = 1 sat napornog mišićnog rada)
• Izmenjen rad digestivnog trakta (želudačni sok povećan, kao i kontrakcije praznog želuca)

Telesna temperatura postepeno opada za 1 stepen,

pred buđenje se opet penje.

Spavanje nije monoton proces!

• Stanje organizma se povremeno menja.
• U određenim intervalima dubina spavanja varira:
• menja se tonus somatske muskulature i rad unutrašnjih organa
• evidentne su promene u spontanoj bioelektričnoj aktivnosti kore velikog mozga (EEG).

Laboratorije za spavanje

NightCap jedan od načina proučavanja spavanja kod čoveka

​

Faze sna se razlikuju preko:

- EEG

- EMG

- EOG

Stadijum spavanja - istraživanja

• Aserinski i Klaitman (1955) pokazuju da u određenim intervalima koji se ponavljaju, kod zaspalih subjekata dolazi do brzih pokreta očnih jabučica, tj. do paradoksalnog REM spavanja (Rapid Eye Movement).
• Klaitman i Dement (1956) su ispitivali REM spavanje i zaključili da je povezano sa sanjanjem. Ako se subjekt probudi u intervalu kada se odvijaju brzi pokreti očnih jabučica, u 80% slučajeva on je u stanju da saopšti sadržinu sna; obrnuto, ako se buđenje vrši iz spavanja bez pokreta oka, u 93% slučajeva se ispostavilo da nije bilo snova.
• Stadijumi sna koji se odvijaju bez brzih pokreta očnih jabučica nazivaju se NREM spavanje (Non REM).

Moždani talasi u snu

• Na osnovu elektro-encefalografskih (EEG) zapisa, utvrđeno je da kod čoveka postoji više vrsta moždane bioelektrične aktivnosti koje karakterišu spavanje.
• Stadijumi sna se razlikuju po spontanoj bioelektričnoj aktivnosti kore velikog mozga

�

Bioelektrična aktivnost korteksa

• U bioelektričnoj aktivnosti mozga razlikujemo 4 vrste talasa, svaki ima drugačiju brzinu elektro oscilacije:
• beta je najbrži talas 13-40 cikla/sec. javlja se u situacijama stresa ili vrlo zahtevnih mentalnih aktivnosti, duboke koncentracije i sl.
• alfa 8-12 cikla/sec se javlja kada smo budni, u opuštenom stanju i zatvorenih očiju, kao i u REM fazi spavanja
• teta 4-7 cikla/sec se javlja u lakom snu, u većoj meri kod dece i adolescenata
• delta je najsporiji talas (0-3 cikla/sec) i javlja se u dubokom snu��

Prvi stadijum lakog sna

• Kada subjekat zatvori oči javljaju se tzv Bergerovi alfa talasi (dremljivost) koji postepeno iščezavaju i umesto njih javljaju se sporiji teta talasi.
• Mišići se opuštaju, rad srca usporava. U toku noćnog spavanja subjekt se nekoliko puta vraća u prvi stadijum, a periodi izranjanja iz dubljih stadijuma sve su duži.
• Do 10 minuta.
• 4-5% ukupnog trajanja

Drugi stadijum

• ....nadovezuje na prvi i u njemu se povremeno registruju tzv. vretena, izrazito šiljati talasi koji traju oko 2,5 sekunde i imaju frekvenciju oko 14 cy/s. Ovde se javlja i karakterističan K talas (do 300 mV).
• U ovom stadijumu se javljaju mesečarstvo i govor u snu.
• 20 minuta od uspavljivanja
• 45-55% ukupnog trajanja

Treći stadijum

• Vretena iščezavaju, a delta talas počinje da dominira. Subjekti se mnogo teže bude, disanje je usporeno i pravilno, srce radi usporeno, temperatura tela opada. �To je najdublji nivo spavanja, koji na EEG-u odlikuju talasi velike amplitude i male frekvencije. Na osnovu toga ovaj stadijum se naziva sporotalasno ili sinhronizovano spavanje.
• 15-20% ukupnog trajanja

REM faza

Pored brzih pokreta očnih

jabučica, dolazi do:

• desinhronizacija moždanih talasa / moždana aktivnost se povećava do istog nivoa (ili čak višeg) alfa talasa u odnosu na nivo koji se javlja u budnom stanju.
• povećava se frekvencija srčanog rada, a takođe krvni pritisak
• ubrzava se disanje
• kod muškaraca može doći do erekcije
• temperatura mozga i moždana cirkulacija se povećavaju
• prag za buđenje se smanjuje.��

REM faza

• Istovremeno, dolazi do potpune mišićne atonije odnosno odsustva pokreta. Telo je paralizovano sve dok ne izadje iz REM faze. Paraliza je uzrokovana oslobađanjem aminokiseline glicin. Funkcija paralize može biti da snevača zaštiti od izrazitih pokreta zbog kojih bi mogao da se tokom burnih snova povredi.
• 15-20% ukupnog trajanja
• U REM fazi sanjamo najupečatljivije snove!

�

Trajanje snova

• Kroz ciklični talas spavanja, od lakšeg ka dubljem i opet natrag, prođe se nekoliko puta u toku noći. Svaki stadijum u ciklusu može da se prepozna po promenama na EEG-u, a svaki ciklus traje oko 90-100 minuta
• REM faza snova produžava se tokom noći, u prvom ciklusu je najkraća i traje oko 10–12 minuta, u drugom i trećem ciklusu trajanje se povećava na 15–20 minutes. Na kraju noći, snovi traju čak i duže, iako mogu biti doživljeni kao nekoliko izdvojenih priča.
• Kako noć odmiče, faze sporotalasnog spavanja se smanjuju na račun REM faza. Pred jutro se maltene mogu prepoznati samo prva, druga i REM faza spavanja.
• Prilikom prekidanja prve REM faze, 50% spavača se seti sna, prilikom prekidanja poslednje REM faze čak 99% spavača se može setiti svog sna. Ovo povećanje i mogućnost prisećanja su verovatno povezani sa intenziviranjem boja, emocija i živopisnih slika koji se javljaju tokom noći.

Trajanje REM-faze

kod ljudi u zavisnosti �od uzrasta

Da li sanjamo tokom NREM faza?

• Iako se većina snova javlja u REM fazi, snovi se mogu javiti tokom bilo koje faze sna. Nielsen (Dream and Nightmare Laboratory Montreal) smatra da su to skrivene REM faze koje se mogu javiti tokom NREM spavanja
• san za vreme REM-a se odnosi na čitav sled događaja, vizuelno je složen i ima radnju.
• san za vreme nonREM-a odnosi se na neku izolovanu sliku ili utisak
• Postoje karakteristični košmari sporotalasnog spavanja: za razliku od noćnih mora koje se mogu javiti tokom REM faze, intenzivni košmari (night terrors) javljaju se tokom NREM faze, obično u prvom ciklusu sporotalasnog spavanja (sat nakon odlaska u krevet). Košmari mogu trajati 5-20 minuta, a osoba izgleda kao da je budna (npr. sedi na ivici kreveta sa širom otvorenim očima) iako je u dubokom snu. Nakon buđenja osoba se obično ne seća košmara. Najčešće se javlja kod dece.

Područja mozga više aktivna (ljubičasto) odnosno manje aktivna (narančasto) �u REM-fazi spavanja

Kompeticija između korteksa i amigdale

​

U budnom stanju obično “pobeđuje” dorsolateralni prefrontalni �korteks (DLPFC), u snovima “pobeđuje” amigdala. �U “lucidnim snovima” nema “pobednika”.

Promene aktivnosti pojedinih neurotransmiterskih sistema tokom budnog stanja i tokom spavanja

Efekti “bdenja”

• Pojedini nalazi pokazuju da je spavanje značajno povezano s morbiditetom, metabolizmom, imunološkim sistemom
• Ponekad ispitanici izveštavaju o vrtoglavicama, iritabilnosti, �tremoru ruku, smanjenoj koncentraciji.
• Ponekad produžena deprivacija može dovesti do promena ličnosti, što zavisi od opšteg mentalnog i fizičkog zdravlja pojedinca, kao i �od okolnosti u kojima dolazi do deprivacije. Deprivacija verovatno smanjuje toleranciju na frustraciju.
• Neometano spavanje nakon deprivacije donekle pokazuje da spavanje ima i restitutivnu funkciju:
• Nakon produženog bdenja spava se duže, ali ne proporcionalno.
• Naročito se produžuju faza sporotalasnog i REM spavanje, što ukazuje da su te faze spavanja naročito važne.

DEPRIVACIJA REM SPAVANJA

• Eksperimenti sa parovima životinja : kod jedne se sistematski narušava REM faza (do 87% sna), kod druge se prekidaju različite faze (od 5-33 dana).
• Eksperimentalna životinja je u mnogo težoj situaciji od svog para: apatična, bolesna, ne trlja njuškicu, slabi i pokreti postaju nekoordinisani, konačno ugine. Autopsija pokazuje vodu u plućima, čir, �unutrašnje povrede i izlive krvi, preterano uvećanu �nadbubrežnu žlezdu – posledica stresa!
• Nalazi kontradiktorni: Dementove �mačke nakon 70 dana bez REM faze ne �pokazuju psihofiziološke poremećaje (‘74).

IPAK, POTVRĐENO JE DA...

• ...trajnije lišavanje od REM spavanja, u toku nekoliko noći, izaziva tzv. fenomen nadoknade: ukupna količina REM spavanja se produži tokom noći nakon eksperimenta. Tokom lišavanja, organizam sve češće ulazi u REM fazu.
• Kod ljudi može doći do psihičkih tegoba: anksioznost, iritabilnost ili nesposobnost za koncentraciju, povećava se broj grešaka u detekciji signala, smanjuje se selektivnost pažnje, usporava i koči mišljenje. Zabeleženo je i povećanje apetita.
• Dodatne studije su pokušale da naprave vezu između teškoća sa pamćenjem i nedostatka REM spavanja, ali su naknadna istraživanja oborila početnu hipotezu (pacijent bez REM faza završio je prava i nije imao problema u svakodnevnom životu!)

DEPRIVACIJA NREM SPAVANJA

• Selektivno sprečavanje ovog stadijuma ne dovodi do težih posledica.
• Eventualno dolazi do fizičke letargičnosti i u nekim slučajevima do depresivnih stanja.
• To ukazuje na mogućnost da je ovaj stadijum onaj koji stvarno odmara.
• Eksperimenti sa tehnikom “saksija”: �deprivacija prve dve faze sna

��

Dvadeset najčešćih studentskih snova (Griffith, Miyago, & Tago, 1958)

Snovi dece

• Slede etape psihofizičkog razvoja, emotivno su siromašni a sadržajno jednostavni
• Mala deca pripovedaju o snovima koji verno reprodukuju svakodnevna iskustva: vremenom se pojavljuju i imaginarne osobe, snovi se lociraju u ambijente različite od uobičajenih
• Tek sa 13-14 godina snovi postaju složeniji i bogatiji
• San je retko ispunjen strahom ili nervozom: ako se to i dogodi, takva emocija se vezuje za životinju ili drugu osobu iz snova, a ne za celokupnu situaciju

Snovi slepih ljudi

• Kod onih koji su se rodili slepi ili su vid izgubili rano, nema vidne imaginacije; kod onih koji su vid izgubili nakon 5-7. godine “vidno sanjanje” se vremenom pogoršava. Oni koji su izgubili vid kasnije u životu, mogu u snu “videti” osobe koje su sretali i nakon pojave slepila.
• Snovi sadrže slušne, taktilne, kinestetske, gustativne, mirisne i temperaturne osete. Najčešći stereotipi snova: put u nebo, letenje, plutanje
• Snovi slepih pokazuju da sanjamo svet kako ga zamišljamo, a ne samo kako ga percipiramo.
• Od ostalih specifičnosti u spavanju:
• Brzi pokreti očiju (REM) se teže otkrivaju, niže su frekvencije i manje amplitude
• Tokom budnog stanja, većina slepih ima teškoće pri voljnom pomicanju očiju horizontalno: u spavanju, horizontalne sakade se redovno događaju
• Zbog neregistrovanja svetla, cirkadijalni ritmovi (melatonin, kortizol, temperatura) imaju nešto drugačiju periodiku (oko 24,2 sata) nego kod osoba koje vide, stoga ¾ slepih ima neku vrstu problema sa spavanjem (najčešće periodičnu nesanicu)

Rod i snovi

• Žene: snovi su češće locirani u kući i na bliskim, poznatim mestima; snovi su obično verbalni i odnose se na bliske, poznate osobe; snovi su manje agresivni, šareniji i ređe seksualnog sadržaja nego kod muškaraca; često su obeleženi emotivnim nabojem i oblikovanjem suda
• Muškarci: snovi su češće erotskog sadržaja nego kod žena (uz prisustvo nepoznatih osoba); emotivne reakcije su oskudnije, prisutnija je agresivnost (i prema nepoznatim osobama); teme koje se pojavljuju su i posao, karijera, uspeh i neuspeh
• Transrodne osobe: ?

Funkcija spavanja i snova

• TEORIJA KONZERVACIJE sugeriše da nam je spavanje potrebno kako bismo sačuvali energiju za dnevne aktivnosti. Sporotalasno spavanje koje troši jedva 5-25% energije u odnosu na dnevne zahteve, je usko povezano sa konzervacijom energije.
• TEORIJA RESTITUCIJE sugeriše da je spavanje nužno da bismo ponovo uspostavili ravnotežu, polazi od dve hipoteze:
1. Funkcija spavanja je telesna restitucija/obnova. Ono je ujedno dinamički proces potreban za rast i razvoj organizma (npr. povećano lučenje hormona rasta u stadijumu sporotalasnog spavanja)
2. Funkcija spavanja je neurološka restitucija. Mozak je taj kome je san potreban. Svaka faza spavanja je delimično odgovorna za obnovu moždanih funkcija i zato je ljudima potrebna ciklična smena REM i NREM faza spavanja.
• Obe teorije mogu biti istinite, sugerišu savremeni autori.

Rašćišćavanje memorije �(removing junk theory)

• Robert (1886), fizičar iz Hamburga je bio prvi koji je sugerisao da su snovi potreba i da imaju funkciju da obrišu: �a. senzorne utiske koji nisu funkcionalni�b. ideje koje nisu u potpunosti razvijene tokom dana �Radom sna, nekompletni sadržaji će biti ili uklonjeni ili produbljeni i učvršćeni u memoriji. Robertove ideje često je citirao Frojd.
• Slično mišljenje imao je Džekson (Jackson, 1911) koji je smatrao da spavanje služi da obriše nepotrebna sećanja i veze koje su stvorene tokom dana.
• Ideja je revidirana od strane Krika i Mičinsona koji su postavili teoriju obrnutog učenja (Crick & Mitchinson,1983).

Teorija obrnutog učenja�(reverse-learning ili Crick & Mitchinson's Cleanup, 1983)

• Zasniva se na konceptu neuralnih mreža u kojima svaka ćelija ima kapacitet ekscitacije: impuls šifriranih sećanja putuje kroz mrežu tražeći odgovor zbog čega dolazi do preplavljenosti sistema.
• Suviše sećanja u jednoj mreži može produkovati:
• bizarne asocijacije na stimulus što kreira naše fantazije, ili
• uvek isti odgovor kakav god da je stimulus što kreira naše opsesije, ili
• asocijacije stvorene bez ikakvog stimulusa što stvara halucinacije.
• Kako bi izašao na kraj sa prevelikom količinom informacija, mozgu je potreban mehanizam popravljanja i podešavanja mreža (kada je sistem izolovan od spoljnih draži, ali ima mogućnost slučajne aktivacije kako bi eliminisao suvišne i lažne konekcije). Taj metod je REM faza sna - halucinatorni kvalitet sna je samo posledica slučajnog neuralnog paljenja potrebnog za dnevno rašćišćavanje mreže.

Teorija obrnutog učenja�(reverse-learning ili Crick & Mitchinson's Cleanup, 1983)

• Prema ovoj teoriji, ovi signali nekako obrišu suvišne memorijske asocijacije formirane tokom prethodnog dana i mi se budimo sa mrežom koja je ‘počišćena’. 
• Osobe koje se sećaju svojih snova u stvari zadržavaju misaone paterne koje je bolje zaboraviti, odnosno iste one paterne koje sistem želi da obriše. Zbog toga se snovi brzo zaboravljaju, ako se odmah ne zapišu – sistem još uvek radi da ta sećanja izbaci.
• Snovi nemaju značenja, već im je funkcija da nas oslobode nepotrebnih informacija koje smo nakupili tokom dana (operacija rašćišćavanja /mental housecleaning). Kao kod isključenih kompjutera, uklanjaju se parazitski čvorovi i ‘junk’ iz mozga snevača

Teorija o aktivaciji i sintezi� (activation-synthesis theory - J. Allan Hobson i Robert McClarley, 1977).

• Tokom REM faze sna, uz smanjen priliv senzornih impulsa, aktiviraju se nervni putevi u mozgu koji uzrokuju da zone limbičkog sistema, amigdale i hipokampusa postanu aktivni – zone odgovorne za emocije i sećanja. Sadržaj koji se na taj način “emituje” je u prvi mah besmislen – to su slike, sećanja i emotivna stanja, koja onda mozak sintetiše i interpretira u pokušaju da nađe smisao ovim signalima, što je zapravo ono što mi doživljavamo kao san.
• San je subjektivna interpretacija slučajnih signala koje je generisao mozak tokom spavanja. Ovo ne znači da su snovi besmisleni, već naprotiv, autori ove teorije tvrde da je san vrhunac kreativnosti – spontana rekombinacija misaonih i osećajnih elemenata u nove konfiguracije, tj. nove ideje.
• Zadatak procesa: stabilizovanje i sazrevanje memorisanog materijala
• Otkud onda snovi koji se ponavljaju?

Teorija “snova za opstanak”�(dreams-for-survival theory - Pavlides & Winson, 1989)

• San je povezan sa posebnom vrstom memorije koja reguliše akcije preživljavanja: zadatak snova je da nam dozvole da informacije koje su bitne za naš opstanak iznova obrađujemo i dorađujemo tokom spavanja (to se obavlja pomoću teta ritma, talasa koja potiču iz hipokampusa i javljaju se prilikom traganja kod pacova, odbrane kod zeca, grabljivih akcija kod mačke)
• Cilj je konsolidacija memorije, povezivanje novih sa ranijim iskustvima �kako bi se mogli korisno primeniti u budućnosti. Snovi imaju značenje i odražavaju svakodnevne brige, misli i želje. U prilog ovoj teoriji idu i najnoviji dokazi o memorijskom učvršćivanju perceptivnih i motoričkih veština tokom REM-faze spavanja (Karni et al., 1992; 1994; Stickgold et al., 2000; Walker et al., 2002; 2003)

REM i učenje

• Psihički procesi sa kojima se REM najčešće povezuje su učenje i pamćenje:
• Nakon učenja lab. životinje provode više vremena u REM fazama.
• Ako se nakon učenja ne dozvoli REM spavanje, proces učenja kod životinje teče sporije
• Kod dece ometene u razvoju javlja se manje REM spavanja, a kod inteligentnije dece više REM spavanja u odnosu na decu prosečnih intelektualnih sposobnosti.
• Kod studenata je nađen povećan postotak REM-a u ispitnom roku, kad se može pretpostaviti intenzivnije učenje.
• Kontradikcije: pojedine studije nisu potvrdile da deprivacija REM značajno utiče na količinu zapamćenog (npr pacijent koji je zbog nesreće i povrede izgubio sposobnost REM spavanja završio je prava i nije imao problema u svakodnevnom životu!).

Izvori sadržaja snova

• Spoljašnji podsticaji (vibracijski, temperaturni, taktilni, zvučni)
• Unutrašnji podsticaji (sitost, napetost mišića i tetiva i sl.)
• Perceptivno i motorno iskustvo prethodnog perioda budnosti (osobe koje smo sreli, događaji o kojima smo slušali, aktivnosti u kojima smo učestvovali)
• Emotivno i kognitivno iskustvo prethodnog perioda budnosti (strahovi, brige, ideje)
• Elementi dugoročnog pamćenja koji su počeli stvarati asocijativne parove sa svežim elementima, zapamćenim prethodnog dana, ili elementi koji se aktiviraju zbog bliske “skladišne” lokacije