Skala procene stavova učenika o digitalnom vršnjačkom nasilju(SPSDVN)
Pred vama je anoniman instrument – skala procene o digitalnoj komunikaciji i vršnjačkim
odnosima na internetu. Vaši odgovori su nam važni za razumevanje vašeg digitalnog
okruženja, a koristiće se isključivo u naučno-istraživačke svrhe, uz potpunu zaštitu vaše
privatnosti. Ne postoje tačni ili netačni odgovori, već je važno da budete potpuno iskreni.
Svoj stepen slaganja sa navedenim tvrdnjama izrazite biranjem jednog broja na skali od 1 do
5, gde ponuđene vrednosti znače sledeće:

1 – uopšte se ne slažem; 
2 –ne slažem se
3 – niti se slažem niti se ne slažem;
4 – slažem se
5 – u potpunosti se slažem

Zahvaljujemo se na učešću i dobrovoljnoj saradnji!
Sign in to Google to save your progress. Learn more
POL (označi jednu kategoriju) *
TIP ŠKOLE (označi školu koju pohađaš) *
NIVO OBRAZOVANJA (označi razred koji pohađaš). Za učenike osnovne škole 
Clear selection
NIVO OBRAZOVANJA (označi razred koji pohađaš). Za učenike srednje škole 
Clear selection
VREME PROVEDENO NA INTERNETU (označi koliko vremena u proseku provodiš

dnevno na internetu) *
Sukobi koji započnu u školi često dobijaju svoj nastavak
kroz dopisivanje na društvenim mrežama nakon časova. *
Fotografije vršnjaka na društvenim mrežama uglavnom
služe kao materijal za komentarisanje njihovog izgleda. *
“Online” prostor dopušta upotrebu psovki koje se retko
koriste u razgovoru u realnom svetu. *
Video igre su okruženje u kojem se razmena uvreda često
prihvata kao sastavni deo igranja. *
Uklanjanje pojedinca iz grupnog četa koristi se kao način
da mu se pokaže da nije poželjan u toj grupi vršnjaka. *
Društvene mreže omogućavaju da informacija o nekom
učeniku često postane poznata celoj školi u kratkom roku. *
Digitalno ogovaranje se javlja kao jedan od oblika
neprimerene komunikacije među vršnjacima. *
Izrada i deljenje “mimova” sa likom drugog učenika
predstavlja čest vid zabave i podsmeh tom učeniku. *
Prosleđivanje tuđih privatnih poruka trećim osobama
dešava se radi otkrivanja nečijih tajni. *
Kreiranje lažnog profila sa tuđim podacima predstavlja
jedan od oblika digitalnog nasilja. *
Poruke pretećeg sadržaja na mrežama doživljavaju se
manje ozbiljno nego kada su izrečene licem u lice. *
Snimci neprijatnih situacija iz škole često se dele na
društvenim mrežama kako bi se ismejalo nečije ponašanje. *
Često slanje poruka osobi koja ne odgovara može se
svrstati u digitalno nasilje. *
Granica između šale i uvrede zavisi od toga kako je osoba
sa druge strane ekrana doživi. *
Izostavljanje nekoga iz zajedničkih “online” planova utiče
na tu osobu slično kao i direktno isključivanje. *
Deljenje snimaka drugih vršnjaka bez njihove dozvole
često se smatra narušavanjem privatnosti. *
Prepoznaje se trenutak u kojem neobavezno zadirkivanje
prelazi u namerno ismevanje. *
Pisanje komentara pod pseudonimom (lažnim imenom na
društvenoj mreži) omogućava da se kažu stvari koje inače
ljudi ne bi smeli. *
Pozivanje drugih vršnjaka da kolektivno “blokiraju” nekog
učenika na društvenim mrežama je način vršenja pritiska u
digitalnom svetu. *
Ignorisanje nekog vršnjaka u “online” grupama može biti
jednako neprijatno kao i otvorene psovke. *
Slanje velikog broja poruka nekom vršnjaku
(“spamovanje”) predstavlja oblik ometanja tuđeg mira. *
Stavljanje oznake “sviđa mi se” na objave koje nekoga
ismevaju često se tumači kao podrška onome ko je to
postavio. *
Način na koji se obraćamo drugim vršnjacima u porukama
govori o poštovanju jednako kao i razgovor uživo. *
Sadržaj koji se jednom postavi na internetu često ostaje
dostupan negde u sistemu i čak nakon brisanja. *
Uvreda na internetu ima veću težinu jer ostaje zabeležena i
dostupna velikom broju ljudi. *
Stalna prisutnost telefona često otežava osobi da se
distancira od neprijatnih poruka. *
Trag koji ostavlja javno ismevanje na mrežama bledi
sporije od tragova svađe u realnom svetu. *
Neprijatna iskustva u digitalnom svetu često utiču na to
kako se učenik oseća tokom celog dana. *
Anonimnost osobe koja šalje uvrede stvara dodatni osećaj
nesigurnosti kod onoga ko ih prima. *
Čuvanje dokaza uvreda (“skrinšotova”) doprinosi tome da
se neprijatan događaj duže pamti. *
Ugled građen u školi može se značajno promeniti na
osnovu samo jedne objave na društvenim mrežama. *
Dostupnost interneta znači da neprijatne situacije često ne
prestaju nakon završetka škole. *
Iskustvo digitalnog nasilja utiče na želju učenika da se
pojavi u školskom kolektivu. *
Uticaj ružnih reči na internetu na nečije raspoloženje često
je snažan kao i uticaj fizičkog sukoba. *
Reakcija vršnjaka koji stanu u odbranu žrtve online može
značajno da promeni tok čitave situacije.
 *
Brzina kojom se informacije šire mrežama često
onemogućava da se posledice nasilja u potpunosti izbrišu. *
Submit
Clear form
This content is neither created nor endorsed by Google. - Terms of Service - Privacy Policy

Does this form look suspicious? Report

Google Forms