На основу члана 75. став 5 Закона о основама система образовања иваспитања (СГ РС, бр. 88/17, 27/18 - др. закон и 10/19), члан 6
Ученик се оцењује бројчано.
Оцену одличан (5) добија ученик који:
Оцену врлодобар (4) добија ученик који:
Оцену добар (3) добија ученик који:
Оцену довољан (2) добија ученик који:
Оцену недовољан (1) добија ученик који:
Из предмета Српски језик и књижевност ученик у осмом разреду биће оцењен на следећи начин:
Српски језик и књижевност осми разред | ||
Област | Оцена | Критеријуми |
Књижевност | Одличан (5) | - наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива - издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту - разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу - проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту - одређује и именује врсту стиха и строфе - тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело - изражава свој став о конкретном делу иаргументовано га образлаже - повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују |
Граматика и правопис | - објашњава начин грађења речи; - клкасификује гласове комбинујући две особине; - прпеознаје, објашњава и именије гласовну промену; - разликује врсту и пдврсту речи и објашњава граматичке категорије; -уочава употребу предлога уз падеже и везнике у реченицама; -прецизно идентификује реченичне чланове у сложенијим примерима -одређује субјекатски и објекатски скуп речи; - испитује сложену реченицу делећи је на просте у сложенијим примерима; - издваја зависну реченицу у једноставним примерима; - разликује реченични члан исказан речју и скупом речи и реченицом - зна и доследно примењује правописну норму - одређује место и дужину акцента - примењује акценатску норму у изговору брзалица и краћих текстова - разликује изражајно казивање текстова од неизражајног | |
Језичка култура | -организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; - прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста - саставља аргументативни текст - проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре - издваја кључне речи и резимира текст - издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе противње - изводи закључке засноване на сложенијем тексту - чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе - уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла - зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима | |
Књижевност | врлодобар (4) | - наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова, карактеристичних тема и мотива - у великој мери издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту - најчешће разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу - у великој мери проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту - одређује и именује врсту стиха и строфе - тумачи различите елементе књижевноуметничког дела позивајући се на само дело - изражава свој став о конкретном делу иаргументовано га образлаже - повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују |
Граматика и правопис | - у великој мери објашњава начин грађења речи; - клкасификује гласове комбинујући две особине; - у великој мери препознаје, објашњава и именије гласовну промену; - разликује врсту и подврсту речи и објашњава граматичке категорије; - у великој мери уочава употребу предлога уз падеже и везнике у реченицама; - у великој мери прецизно идентификује реченичне чланове у сложенијим примерима - одређује субјекатски и објекатски скуп речи; - испитује сложену реченицу делећи је на просте у сложенијим примерима; - у велкој мери издваја зависну реченицу у једноставним примерима; - разликује реченични члан исказан речју и скупом речи и реченицом - зна и доследно примењује правописну норму - у великој мери одређује место и дужину акцента - примењује акценатску норму у изговору брзалица и краћих текстова - разликује изражајно казивање текстова од неизражајног | |
Језичка култура | - организује текст у логичне и правилно распоређене пасусе; - даје прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста - самосатлно саставља аргументативни текст - проналази, издваја и упоређује информације из два дужa текстa сложеније структуре - у највећој мери издваја кључне речи и резимира текст - издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе противње - самостално изводи закључке засноване на сложенијем тексту - чита и тумачи сложеније нелинеарне елементе текста: вишеструке легенде, табеле, дијаграме и графиконе - уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла - зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима | |
Књижевност | добар (3) | - повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало - повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; - препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација - разликује лирско-епске врсте (баладу, поему) - разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и путопис и научно-популарне текстове - у довољној мери препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст) - већим делом одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност - разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог - уочава разлику између препричавања и анализе дела |
Граматика и правопис | -схвата слоготворно р и дели речи на слогове ( једноставни примери); -схвата улогу префикса и суфикса; - у довољној мери повезује дату реч са начином грађења; - већим делом идентификује просту, изведену и сложену реч у сложенијим примерима; - у довољној мери повезује реч са присутном гласовном променом; - препознаје врсту наведене речи; повезује врсту речи са њеном подврстом; - у довољној мери идентификује падежни облик; степен поређења; - препознаје облик глагола; зна категоријална обележја глагола; - одређује самостално реченичне чланове у једноставним примерима; - препознаје реченичне чланове; - дели сложену реченицу на просте (предикатске реченице) у једноставнијим примерима, - препознаје реченични члан исказан речју и скупом речи - зна правописну норму и примењује је у већини случајева - схвата и у довољној мери одређује место и дужину акцента; | |
Језичка култура | - саставља смислен наративни и дескриптивни текст, информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања - у довољној мери познаје врсте неуметничких текстова (излагање, технички опис, техничко приповедање, расправа, реклама) - у знатној мери препознаје и издваја језичка средства карактеристична за различите функционалне стилове - разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи - проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима) - разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима - препознаје став аутора неуметничког текста и разликује га од другачијих ставова изнетих у таквом тексту - зна основне особине говорног и писаног језика - зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима и правилно их употребљава - одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/ или контекста у коме су употребљени | |
Књижевност | довољан (2) | - повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела - разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) - разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму - препознаје врсте стиха (осмерац и десетерац) - препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог - препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) - уз подршку наставника уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик... - има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе - способан је за естетски доживљај уметничких дела |
Граматика и правопис | - у мањој мери препознаје просту реч у једноставним примерима; - у мањој мери препознаје корен речи; - уз подршку наставника гради породицу речи; - зна врсте гласова; - правилно употребљава гласове - наводи врсте речи; - разликује променљиве (род, број) и непроменљиве речи; - зна употребу предлога уз одричне заменице, и заменице Ваш; - употребљава правилно глаголски облик у реченици ; - прпознаје реченичне члановеу типичним примерима; - препознаје комуникативну и предикатску реченицу - зна да се служи Правописом (школским издањем) - примењује правописну норму у једноставним примерима - правилно изговора гласове и речи; - наводи напамет научене краће текстове | |
Језичка култура | -зна и користи оба писма, ћирилицу и латиницу - саставља разумљиву, граматички исправну реченицу - саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста) - уме да преприча текст - зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексту свакодневне комуникације - одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви) - служи се речницима, приручницима и енциклопедијама - разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи - разликује уметнички и неуметнички текст; - уме да одреди сврху текста: експозиција (излагање), дескрипција (описивање), нарација (приповедање), аргументација, пропаганда -препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима -разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор); - препознаје цитат; - проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима - рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног - повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок –последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту - чита једноставне нелинеарне елементе текста: легенде, табеле, дијаграме | |
Шта се и како се оцењује
Иницијални тест - спроводи се на почетку школске године (прва недеља) и обухвата задатке задате на три нивоа: основни(идеално урађено 80%), средњи(идеално урађено 50%) и напредни (идеално урађен 20%) на нивоу одељења. На основу иницијалног тестирања наставник добија информацију са каквим предзнањем ученици крећу у нови разред и које области и питања треба обновити. Исту информацију даје сваком ученику посебно. Обнављање се врши на редовним часовима, часовима допунске наставе и код куће. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
Усмена провера постигнућа ученика - обавља се свакодневно и по договору са ученицима.
Начини оцењивања: Дискусија на часу, мапе појмова, проблемски задаци, излагање, истраживање…
Писмена провера постигнућа ученика - обавља се једном или двапут у току оба полугодишта.
Начини оцењивања: Објективни тестови са допуњавањем кратких одговора, задаци са означавањем, задаци вишеструког избора, спаривање појмова...
1 - 3 поена недовољан
4 поена довољан
5 - 6 поена добар
7 - 8 поена врлодобар
9 -10 поена одличан
Бодовање петнаестоминутне контролне вежбе
Постигнуће у петнаестоминутној контролној вежби се изражава у поенима. За петнаестоминутну контролну вежбу даје се оцена пропорционално поенима. Уколико ученик жели, оцена са петнаестоминутног теста му се може уписати у дневник. Ученик може да поправи оцену са петнаестоминутног теста писмено или усмено, у договору са наставником. Петнаестоминутна контролна вежба се не најављује!
1 поен - недовољан
2 поена - довољан
3 поена - добар
4 поена - врлодобар
5 поена - одличан
Домаћи задатак - ученик је у обавези да доноси домаће задатке. У одељењу један ученик прегледава домаће задатке и уписује плусеве и минусеве. Сваки ученик има право да има два минуса за домаће задатке без последица у току једног полугодишта. Такође, има право да поправи минус за домаћи задатак, али само на наредном часу, после тога губи то право. Уколико ученик има три минуса и не искористи право да поправи трећи минус, наставник уноси црвени смајли у дневник уз напомену да ученик не доноси редовно домаће задатке и тај ученик не може имати оцену одличан (5) на полугођу ни на крају школске године.
Напомена: Сваку оцену (сем петице) ученик може да поправи до закључивања: оцену са теста, са лектире, рецитовања, презентације…
Рад на часу: У току часа српског језика и књижевности ученик је у обавези да активно прати рад, записује оно што наставник тражи од њега, ради задатке у свесци и у уџбенику, активно учествује у конверзацији, поштује излагање наставника и другова, буде пристојан, не ремети рад на часу, слободно може да поставља питања и дозвољено је да износи своје мишљење (поготово на часовима књижевности) колико год то мишљење било погрешно. Сматра се да је свако мишљење о некој теми активно учествовање у раду и нема погрешних закључака. Ученик треба да учествује у раду у пару или групи без одбијања сарадње са друговима. На часу српског језика и књижевности свако сваког мора да поштује, није дозвољено подсмевање и омаловажавање другог. Било какав изгред те врсте биће прибележен у дневнику, биће обавештени одељењски старешина и родитељ.
Школска свеска: Наставник може да оцени школску свеску једном у току полугодишта. Очекује се да ученик уредно води белешке. Оцењиваће се уредност и бележење свих лекција. Рукопис мора бити читак, али не и идеално красан, јер се сматра да је рукопис одраз карактера и брзине писања на часу. Битно је да ђак има белешке и да их редовно води, мање је важно какав рукопис има.
Школска лектира: Ученик је дужан да има посебну свеску за школску лектиру. У њој ће бележити по плану који је наставница унапред дала анализу обрађеног дела. Та свеска МОРА бити уредна и лепа, та свеска је огледало сваког ученика.
Изражајно рецитовање: Ученик ће морати да неколико пута у току године изражајно рецитује напамет одређене стихове, углавном ће то бити целе песме, а понекад и само делови песама. Уколико ученик научи само део песме, а требало је целу песму, ученик не може добити позитивну оцену. Наставник је дужан да благовремено најави рецитовање да би ученик имао довољно времена да научи песму напамет. Оцену одличан (5) добиће ученик који правилно, изражајно, тачно и са осећајем изрецитује целу песму напамет.
Писмени задаци: У току једне школске године ученик ће радити 4 писмена задатка у свесци за писмене задатке са линијама. На писменом задатку неће бити никада позната тема, али ће ученик унапред знати термин писменог и област/књижевно дело које ће се обрађивати на писменом задатку. задатак треба да буде изражајно, правописно коректно написан, са најмање три дела (увод, разрада и закључак), задатак треба да буде садржајан и примерен узрасту ученика. Очекује се креативност у писању, тачност, уредност и читкост. Посебно се награђује креативност и ,,необичан” приступ обради теме: облик дијалога, присећања, изокренутог приповедања, приповедања из неочекиваног угла. Писмени задатак треба да буде написан тако да се најпре избегавају стереотипни увод и завршетак, оригиналност у писању се посебно награђује, као и коришћење стилско-изражајних средстава. Задаци од 5-6 реченица не могу бити оцењени позитивном оценом.
Латинична недеља: Наставник ће једном месечно или ређе најављивати латиничну недељу када је ученик у обавези да пише у свескама из свих предмета (осим из руског језика) писаном латиницом. Само ће ученицима који раде по ИОП-у бити дозвољено да пишу штампаним словима латинице. Наставник може да тражи да се један писмени задатак у току школске године ради писаном латиницом.
Напомена: У закључну оцену улази све што је ученик урадио у току одређеног периода, вреднује се свака активност и свако залагање: презентације, есеји, учешће у ваннаставним активностима из српског језика и књижевности. Свако може да дође на час допунске наставе и пита шта му није јасно, а по жељи и способностима ученици могу долазити и на додатну наставу. У закључну оцену улази и оцена за активност која се даје једном у току полугођа. Она је збир свих формативних оцена и умногоме може повећати закључну оцену. Да би се унела петица за активност, ученик може имати само један жути смајли, ниједан црвени и све остале зелене смајлије. Два и три жута смајлија (и ниједан црвени) - четворка, 4 жута смајлија - тројка и једа црвени, 5 и 6 жутих смајлија и 2 црвена - двојка. Наставник ће у току школске године тражити да ученици раде презентације индивидуално, у пару или у групи. Свако ће бити оцењен за презентацију. презентација ће се радити у складу са правилима која се успоставе у договору са наставником и ђацима. Ученици ће учествовати често у току године у пројектној настави коју наставник организује и то ће се посебно вредновати.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.