Igor Kekeljević

MATERIJAL

v2022

DEFINICIJA

Da li prepoznajemo kakvi su materijali nacrtani i kojim sredstvima?:

Adam Rehmann

https://www.artstation.com/artwork/9nl6q

Arthur M.C. Escher - Three Spheres II, 1946

Svaki materijal ima svoje različite karakteristike na nivou:

• boje (crveno, belo, crno…),
• refleksije (od difuznog do reflektujućeg),
• teksture (od glatkog, do reljefnog),
• prozirnosti (od neprozirnog, do prozirnog kao staklo),
• transluencije (poluprozirnost)
• iluminacije (sijalica, vatra...)

Naravno, pri crtanju uvek treba koristiti reference, pa i kada se radi koncept art, po referencama kopirati intezitet i raspored tamnih površina. Međutim, crtež je uvek bolji i uverljivi ako se razume ono što se crta.

BOJA

Senčenje isto, boja drugačija.

Vezana senka je retko kada skroz crna, na primeru je senka prve kugle svetla koliko je najosvetljeniji deo zadnje kugle. Iz istog poređenja, po osvetljenom delu zadnje kugle, vidimo da je on retko kada potpuno beo.

Edward H Adelson, primer utiska obojenosti i stvarnih vrednosti.

U praksi se obično prave tonske razlike (razlike u boji) tako što se, nakon postavke, definišu krupnije osenčene površine i linije senke (termination) ali umereno tako da ne budu jako tamne, a nakon postavljanja osenčenih površina obojenost se kontroliše kroz senčenje od osnovnog tona ka osvetljenom delu objekta, da bi se kasnije dodatno naglasile senke tamnije obojenih objekata.

Lep primer: https://www.youtube.com/watch?v=4ttsQmfEHWk

REFLEKSIJA

https://www.deviantart.com/skybrush/art/Material-Study-01-348585773

Ako pogledamo zadnju kuglu, vidimo razliku na relaciji difuzno/reflektuće. Maksimalna vrednost refleksije je kada materijal ima efekat ogledala ili uglačanog hroma, minimalna vrednost refleksije je na kugli dole levo, gde dominira difuzna komponenta. Difuzna i reflektujuća komponenta se međusobno isključuju.

Okolina osvetljava objekat, ali refleksija i osvetljenost se ne poklapaju uvek. Refleksija (en. highlight) se pomera i varira u zavisnosti od ugla gledanja. Svetla tačka (prozorčić) se dakle pomera.

Izvor za sliku: https://www.youtube.com/watch?v=V3WmrWUEIJo

Ako je površina potpuno uglačana, kao hrom, kao ogledalo, imamo samo refleksiju. Generalno pravilo je postepeno ići u tamne tonove, paziti šta će biti potpuno crno jer je lakše docrtati i zatamniti, nego brisati.

https://www.youtube.com/watch?v=XHdcEBw7mTo

Takvi materijali su nešto jednostavniji za crtanje od onih koji su delimično reflektujući, jer oni imaju i difuznu komponentu i reflektujuću, znači potrebno je voditi računa i o senkama i o refleksijama. Njihovo mešanje nije ujednačeno po celoj površini objekta, već zavisi od ugla površine u odnosu na posmatrača, od frenel efekta (en.fresnel).

Što je ugao veći, odbija se više svetla i refleksija je jača. Princip rikošeta. Zato se kod kugle najviše refleksije vidi po obodu, a najmanje na sredini kugle. Ovo je najviše vidljivo kod crtanja vodenih površina.

Kod crtanja polureflektujućih površina kao da imamo preko difuzne komponente sloj sa ublaženom reflektujućom komponentom.

https://www.youtube.com/watch?v=9TwdYMstBhc

RELJEFNOST

Reljefnost je oblik površine predmeta. Obično utiče i na ostale komponente materijala, na primer, difuzni izgled je posledica fine granuralcija (kao papir) dovodi do disperzije svetlosti i umanjenja refleksije. Često se naziva i tekstura.

Primer koliko može da bude naporno imitiranje reljefnosti neke površine, kao što su detalji kože:

https://www.youtube.com/watch?v=5mO37tQSZp0&feature=emb_logo

PROZIRNOST

Prozirni objekti, kao što je staklena čaša, nije jednostavan zadatak za nacrtati. To što je objekat proziran znači da se vidi pozadina iza objekta i da je i bačena senka objekta takođe prozirna.

Pošto je staklo glatko, na površini stakla vidljive su refleksije okoline.

Pošto je voda drugačije gustine od vazduha dolazi i do pojave refrakcije. To je pomeranje ugla kretanja svetla u zavisnosti od gustine sredine kroz koju svetlost prolazi, a naročito je vidljiva kod slamke u vodi, jer slamka deluje prelomljeno.

Pošto je staklo sverično, dolazi do pojave kaustike, odnosno grupisanja svetlosti na podlozi kao kada lupom palimo vatru.

Zbog svega ovoga, crtanje stakla je dosta složen zadatak i najbolje je raditi po referencama.

https://www.youtube.com/watch?v=g-65C26gPjs&list=RDCMUCaapxaQKJFJ6XC56CHgeTzw&start_radio=1&t=82

ILUMINACIJA

Efekat iluminacije (isijavanja u crtežu) mora biti kombinacija 2 tehnike. Prvo i najočiglednije je da se materijal koji sija ponaša kao izvor svetla i osvetljava objekte u okolini. Drugo, objekat koji sija mora biti svetliji od ostalih materijala, znači da on mora biti potpuno beo (belina papira), dok sve ostalo mora biti zatamljeno.

https://www.youtube.com/watch?v=QuRrjUhGn6U

AUTORI

Čip Fuz (Chip Foose), legendarni dizajner automobila po narudžbini, neverovatno veš u crtanju vozila flomasterima.

https://www.youtube.com/watch?v=Ckq2Jw5m1BY

https://www.youtube.com/watch?v=ralVPDiXbnk

https://www.youtube.com/watch?v=sa6aelcNtgE