Ана Савић

Недоумице везане за термин „вишеврсна грађа“

   У Додатку Е – Речник, Обједињеног прелиминарног издања Међународног стандардног библиографског описа^[1] термин „вишеврсни извор“ (multimedia resource) дефинисан је као „извор који састоји од два или више различитих медијума или облика истог медијума од којих ниједан нема примарни значај. Обично се користи као једна јединица“. Одређење да ниједан од медијума који чине саставни део вишеврсног извора нема примарни значај, рекло би се, унео је нејасноће у тумачењу овог термина у српској каталошкој пракси. Нејасноћи у тумачењу термина допринеле су одредбе 0.2.2 и 0.2.3 истог Стандарда. Одредба 0.2.2 се односи на изворе објављене у више облика. Под носиоцима објављених извора који су различитог облика и/или величине или су у различитом излазном медију подразумевају се исти уметнички или интелектуални садржаји забележени на различитим носиоцима садржаја. Илустрације ради, то може да буде зборник радова са неког скупа објављен у папирном облику и као електронски извор, на CD-ROM-у. Према Стандарду, националним библиографским и каталошким агенцијама препоручено је да овакве библиографске изворе каталошки обрађују тако што ће у библиографским базама података креирати по један библиографски запис за сваки физички облик. Оваква пракса се примењује у Народној библиотеци Србије и у готово свим другим српским библиотекама, без обзира на тип библиотеке. Дакле, на овакве случајеве се термин „вишеврсни извор“ не односи и не примењују се одредбе Стандарда којима се утврђује поступак библиографског описа вишеврсних извора.

   Да би се неки библиографски извор састављен из два или више делова, од којих два или више припадају другој врсти грађе, окарактерисао као јединица вишеврсне грађе, неопходно је, као први корак, утврдити да ли неки од његових саставних делова има примарни значај.

А) Извор има главни део (део има примарни значај)

Ако извор састављен из два или више делова, од којих два или више припадају другој врсти грађе садржи део који има примарни значај, библиографски опис се израђује за тај део, а елементи секундарног дела или секундарних делова се наводе као пропратна грађа. У COMARC формату, који се примењује у већини библиотека у Србији које одржавају електронске каталоге такав податак може да се забележи у пољу 215<e> (као пропратна грађа ефемерног значаја) или у пољу 421 (као обимнија грађа која завређује детаљнији опис).

Примери:

1.   RAT, dokumentiranje i pravni status žrtve / [urednik Igor Roginek ; prijevod Tamara Bunjeglav]. - Zagreb : Documenta - Centar za suo

avanje s prošlošću, 2011. - 168 str., 1 presavijen list ; 23 cm + Errata Corrige! ([1] list)

ISBN 978-953-95433-8-7 (broš.)

 343.322.5(497.5)"1991/1995"(063)

 355.426(497.5)"1991/1995"(063)

2. HURRA, wir lernen Deutsch! 3 : nema

ki jezik za sedmi razred osnovne škole : tre

a godina u

enja / Ildiko Vra

arić ... [i dr.] ; [ilustrator Darko Žebić]. - 4. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike, 2012 (Beograd : Službeni glasnik). - 124 str. : ilustr. ; 27 cm

Tiraž 9.000.

 - - Hurra, wir lernen Deutsch! 3 : nemački jezik za sedmi razred osnovne škole : audio CD / Idilko Vračarić ... [i dr.]. - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) ; 12 cm

 Nasl. sa etikete na disku.

ISBN 978-86-17-18138-1 (broš.)

 37.016:811.112.2(075.2)

  Каталошка пракса у Србији је у потпуности усаглашена са овом препоруком Стандарда.

Б) Извор нема главни део (ниједан део нема примарни значај)

Ако ниједан део извора састављеног из два или више делова, од којих два или више припадају другој врсти грађе нема примарни значај, библиографски опис се израђује на један од следећих начина:

1. Уколико библиографски извор има заједнички наслов:

а) као општа ознака грађе наводи се „Вишеврсни извор“, а у материјалном опису се алфабетским редоследом наводе сви делови или само термин „1 вишеврсна грађа“

Пример:

. – 3 одреска филма, 1 геогр. карта, 13 камена и минерала, 1 зидна табела

. – 1 кутија ([1] табла за игру, [145] картица са информацијама, [6] фигура, [1] коцкица)

. – 1 вишеврсна грађа

ИЛИ

б) као општа ознака грађе наводи се „Вишеврсна грађа“, а материјални опис за сваки део се наводи у новом реду

Пример:

VASILJEVIĆ, Zorislava M.

     Muzi

ki bukvar [Вишеврсна грађа]/ Zorislava M. Vasiljević ; notografija Mima Rilak ; ilustracije Tatjana Drobni, Branislav Mojsilović. – 1. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva : Jugovideo, 2003 (Beograd : Grafiprof)

 151 str. :  ilustr. ; 30 cm

 4 CD ; 12 cm

2. Уколико библиографски извор нема заједнички наслов, одговарајућа ознака грађе се наводи после сваког наслова.

Пример:

Telling the Time [Dijafilm]. The Story of Time [Zvučni zapis] (дела разл. аутора)

Telling the Time [Dijafilm] ; The Story of Time [Zvučni zapis] (дела истог аутора)

   Каталошка пракса у Србији не примењује препоруке Стандарда које се односе на библиографски опис извора састављених из два или више делова, од којих два или више припадају другој врсти грађе и од којих ниједан нема примарни значај. Овакав начин библиографске обраде вишеврсних извора прописан је Англо-Америчким каталошким правилима.^[2] Прецизније, устаљена пракса у већини библиотека у Србији јесте да се један од делова који чине вишеврсни извор прогласи делом који има примарни значај, а остали делови тог извора се третирају као обимнија пропратна грађа. Из овакве праксе су проистекле недоумице везане за тумачење термина“вишеврсни извор“ и препознавање те врсте грађе у домаћим библиотекама.