ЧЕЗНЕМ ДА ТИ КАЖЕМ НАЈДУБЉЕ РЕЧИ

        Чезнем да ти кажем да те волим, али плашим се да бих изгубио оно најсветије што имам, а то је твоје пријатељство.

        Ноћима сањам те и муче ме осећања... Немам храбрости да ти саопштим да си моја радост, да ми сачињаваш младост и усрећујеш ме. Посматрам те и пожелим да вриснем снажнои да кажем целом свету да те неизмерно волим, али бојим се да би ми се смејала. Не знам да ли ти волиш мене и да ли би ми узвратила љубав коју чувам само за себе? У тренутку све бих ти рекао, али стрепим да ће моја бол твојим одбијањем бити све већа. Бојим се да те не изневерим и разочарам. Недостаје ми храбрости јер ме плаши помисао да ћу бити дубоко повређен. Зато своја осећања записујем немо на ово парче папира и своју бол и тугу чувам само за себе. Можда једног дана, када прођу ове луде године, скупим храбрости и све ти признам... Чезнем да седим поред тебе, да те посматрам, могао бих тако данима, чини ми се, али плашим се да не бих издржао. Мислим да ће ова љубав према теби трајати бар онолико колико траје мој живот. Волео бих да ти кажем колико те волим, колико ми значиш. Чујеш ли? Ослушни само на тренутак, молим те! Чујеш ли колико јако куца ово срце за тебе и зове те? Желим да плачем али сузе ми на очи не навиру. Онда пожелим да се смејем, а осмех није чуо за мене.

        И тако желим једну жељу за другом све док не схватим да си свак моја жеља, мој бол, моја патња и свака моја суза

Илија Радовановић VII разред

ОШ “Горан Остојић”