Снимак је направљен касно навече 23.7.2013

Испод спомен плоче нацистичког команданта Аћифа Хаџиахметовића у центру Новог Пазара залијепио сам плакат са његовом биографијом након чега сам вербално нападнут од три чувара оближњих кафића и пет младића који нису били српске националности.

Веома брзо разговор је прерастао у свађу и физичко нагуривање и то је привукло пажњу оближњих пролазника.

Након ова два снимка провели смо око 40минута испред спомен обиљежја и у том моменту око мене било је тридесетак особа (претежно млађих -око 25година).

Нисам се осјећао "угрожено" иако су у тој жучној расправи била двојица кавгаџија који су подбадали разноразним увредама и слабашним ударцима са стране и леђа.

Једног бих описао као чупавог мајмуна са "афро" фризуром од око метар и седамдесет који је скакутао и бјесно говорио како сам из Бања Луке и да су тамо "Лешинари"-највећи четници од свих, није био старији од 18 година, а код другог сам запазио "криве очи" и био је нешто мањи од два метра, старости око 28 година и он је викао нешто у контексту "ајде скини ако смијеш", "ајде скидај па ћеш да видиш шта ће бити"...

Неко је у међувремену позвао "локалне фаце" који су дошли са бијелим БМВ Х5 регистарских ознака PO-013-HD (број таблица сам записао касније, послије разговора са полицијом јер су ме момци из БМВа пратили цијело вријеме до излаза из Пазара)

Периферним видом примјећујем БМВ који бахато са улице улази на пјешачку зону и паркира на 3 метра од наше повеће групе и из аутомобила излазе четри особе.

Онај који је био на сувозачевом мјесту по изласку из аута размиче људе иза мене и онда ме са леђа стиснутом шаком удара у вилицу (десна страна) и ту сам бурно реаговао ударајући властити бицикл ногом по раму који затим пада и "разгрће" сву масу са те стране и ту настаје нагуравање, кратка размјена удараца и огромна бука која је пробудила станаре оближњих зграда и док се бука стишала на балконима смо већ видјели људе који са телефонима зову полицију.

-Довољно да се сви око мене крену у бјекство, заустављам полицијску патролу пар минута послије тога у неком бијелом џипу или шта је већ (као старије блиндирано возило) са четри полицајца унутра.

Легитимишу ме и објашњавам шта се догодило говорећи да постоје видео камере из оближњих продавница које су сигурно снимиле цијели догађај.

Враћају ми личну карту и говоре ствари у контексту "у станици мораш остати до јутра да ти узмемо изјаву.." "не можемо ништа урадити ако немаш број таблица тог аута" "најбоље да наставиш својим путем.." "добио си оно што си тражио"

Послије тог "неугодног" објашњавања (и за мене и за њега)  полицајца говорим оно што ми је на души: Знам да је то син неког локалног моћника и да ви не можете или не желите да пишете пријаву и да вам је драже бранити муслимане у Пазару него Србе у Србији, нека буде тако, вама на част.

Послије тога одлазим из Пазара разочаран комплетно у полицију, народ и снагу државе Србије да заведе ред у властитој земљи.

И да.. добијам пратњу истог оног БМВа док са бициклом нисам напустио Нови Пазар (тад сам и записао број регистарских ознака, а нисам наишао ни на разумјевање полицијске патроле у Рибарићима -код језера Газиводе који су ми грубо одбрусили да нису надлежни за ту општину).