НАПОМЕНА:
Примедбе се шаљу на мејл:
Или поштом на адресу:
Министарство правде, Немањина 22-26, 11000 Београд
Можете преузети део примебди из документа или све.
Можете да се потпишете и попуните податке, а и не морате.
Подносилац примедби:
Име и презиме:
Контакт телефон:
Е-пошта:
Назив закона на који упућујете предлоге, примедбе и сугестије:
Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика
Датум:
Предложене измене члана 290. Кривичног законика
Као грађанка/грађанин Србије, у вези с предложеним изменама члана 290. Кривичног законика Републике Србије, сматрам да од њих треба одустати.
Образложење:
Наиме, предложеним изменама се отвара пут за прекомерно ограничавање права на слободу окупљања загарантованог чланом 54. Устава Републике Србије и чланом 11. Европске конвенције о људским правима. Европски суд за људска права је кроз своју праксу успоставио правило да кривичне санкције нарочито казна затвора само изузетно могу бити прихватљиве у контексту ограничавања права на мирно окупљање (в. Akgöl анд Göl в. Turkey, 2011, пара. 43 и Gün анд Others в. Turkey, 2013, пара. 83). Ако опасности нема и ако је окупљање мирно, Суд подсећа да се одређени степен ремећења уобичајеног функционисања живота, па и саобраћаја мора толерисати (Кудревичиус анд Others в. Lithuania, ГЦ, 2015, пара. 155). Управо је постојећом формулацијом члана 290. Кривичног законика та равнотежа између права на мирно окупљање и јавног интереса заштићена. Предложеним брисањем речи "угрози јавни саобраћај да тиме доведе у опасност живот или тело људи или имовину већег обима," та равнотежа се губи.
Предложене измене члана 172. Кривичног законика
Као грађанка/грађанин Србије, не слажем се предлогом Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика којим се мења члан 172. Кривичног законика, а који се односи на кривично дело Изношење личних и породичних прилика.
Образложење:
Конкретна измена у овом члану додаје одредбу да учинилац овог кривичног дела може бити ослобођен ако докаже да оно што је износио није учинио у намери да нашкоди части или угледу лица чије је личне или породичне прилике износио. У постојећем члану већ постоји могућност некажњавања уколико учинилац докаже да је имао основаног разлога да поверује у истиност онога што је износио (право на грешку).
Овом допуном стиче се утисак да онај ко износи личне и породичне прилике не мора доказивати истинитост изнетог.
Овај члан има за циљ да балансира слободу говора и медија са заштитом приватности и да заштити лица од изношења неистина или непотпуних информација и свих информација из приватног живота за које јавност нема оправдан интерес да зна.
Сви смо сведоци да таблоидни медији без икакве контроле и санкције износе личне и породичне прилике било јавних личности, а и оних који то нису, без обзира да ли постоји јавни интерес или не, те остаје нејасно зашто се ублажава одговорност за ово дело и то на начин да починилац дела треба да докаже да није имао намеру повредити част и углед, без обзира на истинитост изнетог или на јавни интерес.
Предлажем да се предложена измена избрише и да члан 172. став 4. остане га гласи какав је и био.
Устав Србије, у члану 23, гарантује право на поштовање приватности, које обухвата лични и породични живот, као и право на слободу изражавања, које је гарантовано чланом 46. Устава, дакле, успоставља баланс између ових права.
• Члан 23 Устава гарантује право на приватност, али такође предвиђа да се оно може ограничити у оквиру законодавства ако је то неопходно за заштиту других важних интереса, као што су јавни ред, права других људи и други уставно признати интереси.
• Члан 46 Устава гарантује слободу изражавања, али, као и код других права, постоје одређена ограничења ако изражавање угрожава права других људи (као што је угрожавање чести, угледа или приватности).
Европска конвенција за заштиту људских права, нарочито у члану 8 (право на поштовање приватног и породичног живота) и члану 10 (слобода изражавања), такође предвиђа баланс између ових двају права.
• Члан 8 Европске конвенције гарантује право на приватност, али такође прописује да се право на приватност може ограничити уколико су та ограничења "предвиђена законом" и "неопходна у демократском друштву" за неки од оправданих разлога, као што су национална безбедност, јавни ред, здравље или морал, или за заштиту права других.
• Члан 10 Европске конвенције гарантује слободу изражавања, али исто тако дозвољава ограничења ако су они прописани законом и ако су неопходни у демократском друштву, на пример, за заштиту репутације или права других људи.
Стандарди Европског суда за људска права
Европски суд за људска права је у више наврата наглашавао да право на приватност (члан 8. Европске конвенције) може бити ограничено, али да ограничења морају бити стриктно пропорционална и не смеју бити произвољна. У контексту овог става закона, изношење личних или породичних информација без јасне нужности или јавног интереса може бити оцењено као неприхватљиво ограничење приватности. Законо о јавном информисању и медијима прописује јавни интерес у области јавног информисања и то као истинито, непристрасно и потпуно информисање свих грађана Србије.
Нејасноћа у примени "намере"
Формулација је превише широка и недовољно прецизна. Често је сам процес изношења ових података већ штетан по нечију репутацију, без обзира на намеру износиоца. Oставља се превелик простор за злоупотребу не поставља се питање последица и одговорности.
Предложено увођење новог члана 178а. Кривичног законика
Као грађанка/грађанин Србије, не слажем се са предлогом Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика којим се уводи ново кривично дело обљуба без пристанка, као блажи облик кривичног дела силовање.
Када знамо:
- да жене које пружају отпор приликом силовања бивају теже повређене и убијене
- да се велики број девојчица и дечака, девојака и жена приликом силовања заледи од страха
- да се силовања врше употребом дрога за силовање или претњама објављивањем снимка интимне садржине
Не видим ниједан разлог због чега Министарство правде сматра да присиљавање на нежељени сексуални однос, у којима жртве нису пружале отпор (из свих горе наведених разлога), представља кривично дело мањег значаја које не заслужује да се зове силовање.
Предлажем да Министарство правде повуче предлог за увођење новог кривичног дела обљуба без пристанка.
Предлажем да се дефиниција основног облика кривичног дела силовања измени како би била у складу са чланом 36. Истанбулске конвенције, те да основни облик овог кривичног дела обухвата санкционисање сваког недобровољног сексуалног чина, укључујући и случајеве у којима није било физичког отпора жртве. Конкретан део Нацрта закона чију измену предлажете и Ваш предлог за измену. Предлажем брисање новог члана 178а.
Предлажем измену чл. 178 тако да се дода нови став 1 и измене ставови 2 и 3 тако да гласе:
(1) Ко без пристанка другог лица над њим изврши обљубу или са њом изједначен чин без обзира на начин вршења тог чина, казниће се затвором од пет до дванаест година.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено употребом силе или претњом према оштећеном да ће се за њега или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом казниће се затвором од најмање пет година или доживотним затвором.
(3) Ако је услед дела из ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање физичког и психичког здравља лица према којем је дело извршено или ако је дело извршено од стране више лица или према више лица или на нарочито свиреп или нарочито понижавајући начин или према малолетнику или члану породице или је дело имало за последицу трудноћу, учинилац ће се казнити затвором НАЈМАЊЕ ОСАМ ГОДИНА ИЛИ ДОЖИВОТНИМ ЗАТВОРОМ.
Образложење:
Потврђивањем Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (у даљем тексту Конвенција) Република Србија је преузела обавезу да предузме све законодавне и друге мере како би се насиље над женама процесуирало и санкционисало на ефикасан и делотворан начин.
У члану 36 став 1 Конвенције (Сексуално насиље, укључујући силовање), Конвенција захтева инкриминацију различитих видова намерног понашања који обухватају, између осталог, у ставу 1.а. вагиналну, аналну или оралну пенетрацију сексуалне природе на телу другог лица без њеног, односно његовог пристанка, коришћењем било ког дела тела, односно предмета; те у ставу 1.б. друге сексуалне радње са лицем без њеног, односно његовог пристанка.
Експертска група Савета Европе за борбу против насиља над женама и насиља у породици (ГРЕВИО) објавила је 22. јануара 2020. године свој први (основни) извештај о примени Конвенције Савета Европе о спречавању насиља против жена и насиља у породици у Србији . У тачки 184. извештаја који се односи на сексуално насиље и силовање (члан 36 Конвенције) указује се да кривично дело силовање није дефинисано као чин обљубе на коју жртва није дала свој пристанак, као што је предвиђено Конвенцијом, већ као дело почињено уз употребу принуде, силе или претње, што се односи и на друга дела у вези са сексуалним насиљем.
ГРЕВИО Комитет је подсетио државу Србију да се одредбе о силовању и сексуалном насиљу морају заснивати на идеји да пристанак треба да буде дат добровољно као резултат слободне воље и процењен у контексту датих околности. Такође, указује се да иако кривично дело обљуба над немоћним лицем и кривично дело силовање имају исти распон казни, пракса кривичног гоњења силовања жена са инвалидитетом као обљубе немоћног лица шаље поруку да кршење њиховог сексуалног одлучивања и аутономије не представља силовање.
Стога ГРЕВИО Комитет у извештају (тачка 187) позива органе власти у Србији да без одлагања и хитно реформишу одредбе Кривичног законика које обухватају сексуално насиље тако да се заснивају на идеји слободно датог пристанка у складу да чланом 36. Конвенције и да обезбеде одговарајуће казне за све сексуалне радње без пристанка жртве, без обзира на личне карактеристике.
Подсећам и да се у извештајима Европске комисије за Србију, још од 2021. године, наглашава да дефиниција кривичног дела силовање још увек није измењена у Кривичном законику у циљу усаглашавања са Конвенцијом.
Предложене измене члана 143. Кривичног законика
Као грађанка/грађанин Србије, не слажем се са предлогом Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика којим се уводи измена кривичног дела Неовлашћено прислушкивање и снимање.
Образложење:
Предложеним изменама се забрањује снимање разговора или догађаја без сагласности свих учесника, чак и у случају да су такве изјаве и саопштење и намењена оном који снима тј који учествује у догађају. То значи да судови неће моћи да користе снимке као доказ ако их није сачинило службено лице. Тиме се грађани онемогућавају да заштите своје интересе у случају претњи и уцена од стране службених лица. Тиме се грађанима забрањује коришћење важног доказног средства у борби против корупције.